Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: мозаик

Магазин

13.01.2021 у 00:29

Под заштитом 400 хектара

Проглашењем заштићених подручја Специјални резерват природе „Осредак”, Строги резерват природе „Каленић” и Споменик природе „Тунелска пећинска прераст у кањону Замне”, у току 2020. године реализовани су стратешки државни циљеви у заштити природе. – У Србији је по истеку 2020. године заштићено укупно 471 природно добро. Укупна површина заштићених природних добара износи 678.237 ха, што представља 7,66 одсто територије Србије, истиче директор Завода за заштиту природе Србије, мр Александар Драгишић и додаје да је у току прошле године под заштиту, проглашењем заштићених подручја, стављено 400 хектара. (Фото Милан Јнковић) – Посебно је значајно, за повећање површине под заштитом, стављање у поступак за добијањe статуса заштићеног подручја Парк Природе „Кучај-Бељаница”, на

Магазин

02.11.2020 у 20:00

Седамдесет пет година од оснивања Уједињених нација

Обележавање 75. годишњице Уједињених нација прилика је да још једном потврдимо нашу колективну посвећеност мултилатерализму и принципима на које су се све државе чланице УН обавезале потписивањем Повеље УН. Са поносом истичемо да је Југославија активно учествовала у оснивању Уједињених нација и била међу првих педесет земаља потписница Повеље УН. Република Србија остаје снажно посвећена циљевима и принципима Повеље УН и промовисању међународних односа заснованих на поштовању међународног права, промоцији људских права и стварању услова за убрзани економски просперитет и одрживи развој у целом свету. Суверена једнакост држава, одрицање од употребе силе, немешање у унутрашње ствари других држава, поштовање суверенитета и територијалног интегритета, мирно решавање спорова, као и

Магазин

26.10.2020 у 20:00

Музеј Николе Тесле у Београду – 65 година од отварања за јавност

Музеј Николе Тесле у Београду јединствена је институција науке и културе у свету. У целости је посвећен генијалном проналазачу, научнику и инжењеру Николи Тесли (1856–1943), који је човечанству подарио огроман број значајних открића и изума. Његови проналасци у области електротехнике, машинства, радиотехнике и бежичног управљања, ингениозношћу решења, универзалношћу примене и померањем многих научних и технолошких граница изменили су слику света око нас. Залагањем Теслиног сестрића Саве Косановића, 1951. године сви лични предмети и списи Николе Тесле су пренети у Београд. Јуна 1952. године, Теслина заоставштина је пренета у „Генчићеву вилу” у тадашњој улици Пролетерских бригада 51 (данас Крунска улица). На предлог Савета за науку и културу, Влада ФНРЈ донела је 5. децембра 1952. године

Друштво

23.10.2020 у 17:54

Велелепни мозаик у Храму сада видљив у пуној лепоти

Мозаик Храма Светог Саве, површине око 15.000 квадратних метара је завршен, а од сутра почиње уређење пода, чиме ће бити комплетирани радови на највећем православном храму на Балкану, каже владика Стефан, старешина Храма у коме су јуче скинуте скеле и завршени последњи детаљи на велелепном мозаику Он је за Танјуг рекао да је за мање од четири године завршен комплетан мозаик, што је како каже, јединствено у православљу и упоредио са црквом Аја Софијом, чији је мозаик рађен скоро шест векова. „Руска академија наука на челу са њиховим главним уметником Мухином, завршили су за непуне четири године комплетан мозаик и то је нешто што је било главно искушење”, рекао је владика Стефан. Каже да се у Храму тренутно завршава иконостас, на чијем ће врху бити ускоро постављена Икона Свете

Магазин

19.10.2020 у 20:00

Радост Европе

„Радост Европе” је највећа и најстарија међународна манифестација дечјег стваралаштва, установљена давне 1969. године поводом Светског дана детета. Део манифестације од 1998. чини и Међународни ликовни конкурс „Радост Европе”, који је такмичарског карактера и који је од свог оснивања прерастао границе Европе, објединивши децу и младе из целог света. Дечји културни центар Београд добио је на тај начин богат фундус ликовних радова који носе у себи непроцењиве ликовне вредности из разноврсних културних средина. Због глобалне пандемије, Дечји културни центар је донео одлуку да ове године одустане од планираног програма везаног за Међународни ликовни конкурс „Радост Европе”. Као што је већ више од две деценије суштина међународног ликовног конкурса и изложбе првенствено ликовни сусрет,

Магазин

12.10.2020 у 20:00

Шаховски великани Србије (3)

Милунка Лазаревић (Шантровац код Јагодине, 1932 – Београд, 2018) Једна од најбољих светских шахисткиња свог доба, велемајстор, међународни шаховски судија, новинарка. Од 1953. до 1982. била је 11 пута првак Југославије. Освајачица сребрне медаље на Олимпијади у Сплиту 1963. У систему такмичења за светску шампионку непрекидно је учествовала 25 година. Једина од југословенских шахисткиња је два пута играла на мечевима кандидата за светског првака. На Турниру кандидаткиња у Сухумију 1964. Американка Гизела Гресер јој је пре партије понудила реми којим би се пласирала на меч за титулу. Ношена ставом да је шах витешка игра, а не трговина – одбила је понуду и изгубила партију. Јединственим гестом у историји древне игре стекла је огроман углед у шаховском свету. Тада је била трећа на светској

Магазин

05.10.2020 у 20:00

Шаховски великани Србије (2)

Светозар Глигорић (Београд, 1923 – Београд, 2012) Наш најбољи шахиста и један од најбољих у шаховској историји. Први пут је угледао шах у осмој а последњи турнир одиграо у 79. години. Победио је на 65 турнира, освојио 12 олимпијских медаља, шест медаља на екипним првенствима Европе. Првак Југославије био је 11 пута, предводио је репрезентацију Југославије и Србије скоро 30 година. Добитник је награде АВНОЈ-а, Ордена Немање и Ордена Вука Караџића. На прославу 1937. 14. рођендана престолонаследника Петра Другог Карађорђевића, позвани су и најбољи гимназијалци Београда, међу којима и Глигорић. Своје детињство и младост провео је у тешким условима јер је као мали остао без оца, а у 17. години и без мајке, али је од тада, са белим или црним фигурама, са било ким да игра – играо на победу.

Магазин

28.09.2020 у 20:00

Шаховски великани Србије (1)

Бора Костић (Вршац, 1887 – Београд, 1963) Први српски шаховски велемајстор, шаховски боем и романтик, глобтротер и полиглота, за којег је чувени Капабланка рекао да је „небрушени шаховски дијамант.” Из дана у дан, из године у годину, његов живот су били шах и путовања. Играо је на 70 турнира у најуспешнијем периоду и био међу десет најбољих шахиста на свету. На Првој шаховској олимпијади у Лондону, 1927. године играо је на првој табли за нашу екипу. Кад добије партију добре је воље. Запали цигарету, иако је непушач; говори а публика га нетремице слуша. Био је гост на дворовима краљева и махараџа, предавач у Аргентини и Мексику. Шаху је учио великог Каруза; био је у Москви за време Лењинове сахране. Примио га је Кемал Ататурк, играо је шах са Троцким, али и са поглавицом племена

Магазин

25.09.2020 у 20:00

Трагедија на обали Тасманије

Можда су залутали, или ловили плен у плитким водама, можда су пратили сапутника који је кренуо ка обали. У сваком случају, више од 470 китова насукало се на обалу удаљене плаже на острву Тасманија. Више од половине већ је угинуло, док се научници боре да спасу остатак групе. Крис Карлин, поморски биолог, каже да је ово веома компликована операција и да ће сваки спасен кит за њих бити велики успех. Још у уторак, када је примећена прва група китова, тим научника, полицајаца и других владиних службеника спасио је најмање 25 китова тако што су успели да их одвуку са обале на пучину. У среду ујутру пронашли су још 200 китова који су већ угинули. Масовно насукавање китова на обале Тасманије, која припада Аустралији, није честа појава за овај део света, али су садашња дешавања

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

13.06.2026 у 19:18

Вучевић: Избори су питање очувања државе и стабилности Србије

13.06.2026 у 19:11

Никола Бирач нови тренер Слободе

13.06.2026 у 19:10

Први шеф тајне службе ДНР чудом преживио атентат у околини Москве

13.06.2026 у 19:10

Стармер Рутеу: Одбрамбени план ће стићи пре самита у Анкари

13.06.2026 у 18:57

У израелским нападима на Либан погинуло 3.756 особа

13.06.2026 у 18:57

Папергер: Могуће да Француска одустане од заједничког пројекта тенкова са Немачком