Четвртак, 23.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.76	117.41
	102.6	103.22	102.91
	126.18	126.94	126.56

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: виминацијум

Друштво

30.08.2020 у 21:00

Српски Индијана Џонс

Кад кажемо Миомир Кораћ, мислимо Виминацијум. А није баш тако, јесте да је по њему најпознатији, али још је много тога чиме нас је заувек задужио. Као да је већ рођењем био предодређен да буде миљеник. Треће дете – трећа срећа – Томе и Божане – био је љубимац и играчка старијим сестрама. Детињство проводи у Гњилану, одраста у Београду. Уобичајено школовање и обилазак света после гимназије – пре факултета – волонтирао је две године у Метрополитен музеју у Њујорку. По завршетку Филозофског факултета у Београду професионално бављење археологијом, најпре на Ђердапу а потом у Виминацијуму – оно је чему се потпуно посвећује, и то траје до данас. Учио је од наших најбољих археолога – Милоја Васића, Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића. У почетку са истраживачима станује по кућама

Култура

25.08.2020 у 19:04

Да ли је у Србији пронађен најстарији помен Христа

ВИМИНАЦИЈУМ - Најстарији помен Христа икада могао би да представља сребрни листић са старогрчким словима и тајанственим знацима, стар око хиљаду и осамсто година, који је пре неколико дана откривен на археолошком локалитету Виминацијум, рекао је за Танјуг Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац Научног пројекта Виминацијум. Како Кораћ каже, вредни артефакт је пронађен испод узглавља девојчице сахрањене у оловном саркофагу јерусалимског стила, који је реткост и недвосмислено указује на блискоисточно порекло покојнице. „На листићу се јасно виде урезана старогрчка слова ХИ, ТЕТА, НИ, РО, али када се порука посматра под различитим угловима она се могу читати као различите речи. Једна од њих, исписана великим словима алфабета, може се прочитати као ХРИС, Христос, што

Култура

12.08.2020 у 20:15

У Виминацијуму пронађена три оловна саркофага

На подручју Виминацијума у протеклих неколико дана наши истраживачи наишли су на драгоцен налаз – три богато украшена оловна саркофага у којима су, сматра се, потврдио је за наш лист Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, сахрањивани људи пореклом из источних провинција римске државе (Палестине и Израела) од другог до четвртог века. До овог проналаска дошло је упркос ковиду 19, јер се археолошка истраживања Виминацијума настављају условљена изградњом термоелектране Костолац Б. Археолошки институт заједно са ЕПС-ом настоји да спасе све археолошке остатке на месту планираном за изградњу депоније угља па се после укидања ванредног стања спроводе интензивни радови и стога не чуди да је за мање од три месеца истражено више од 170 гробова у којима је откривено преко 300

Друштво

23.03.2020 у 21:20

„Испловио” брод у Виминацијуму

Овога пута брод. Виминацијум не престаје да својим благом изненађује археологе који га истражују. С времена на време овде из земље изрони нешто ново, неочекивано, што нико ни у шали није призивао. Тако је недавно у околини престонице некадашње римске провинције Горње Мезије на коповима термоелектране „изронио” брод, јединствен и невероватан археолошки проналазак. Да прецизирамо: у питомој равници североисточно од Виминацијума, на шест метара испод површине земље. Наравно, све је прошло незапажено, у сенци пандемије вируса корона. Археолог др Миомир Кораћ каже да је брод откривен на дубини од седам-осам метара испод површине земље. Лежао је на песку, у кориту некадашње реке, који је очигледно речни седимент, и био је делимично затрпан њиме, а делом глином која је највероватније мочварни

Култура

18.03.2020 у 14:44

Откривен брод на Виминацијуму

У равници североисточно од Виминацијума откривен је брод, објавио је директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацијум др Миомир Кораћ, преноси Танјуг. Како је објаснио, брод је откривен на дубини између седам-осам метара испод површине земље, а у профилу се јасно уочава корито реке у којој је био потопљен. „Лежао је на песку који је очигледно речни седимент, а био је делимично затрпан њиме, а делом глином која је највероватније мочварни седимент који је настао након промене речног тока када је овај простор постао рит. Слој изнад брода је мешовит и настао је комбиновањем еолског и флувијалног наноса. Ветар је доносио лес, а река повременим и честим плављењем муљ”, каже Кораћ. Лоциран је источно од ушћа старе Млаве у Дунав, 500 метара источно од ове

Култура

12.07.2019 у 12:37

Фармација стара осам миленијума

Пожаревац – Народни музеј Пожаревац и Лабораторија за молекуларну и структуралну археологију Универзитета Сорбона у Паризу управо су завршили први део великог научног пројекта којим је обухваћена хемијска анализа медикамената из Виминацијума, а којим је потврђено да су поједини медицинско-фармацеутски предмети с ове територије значајни раритети и на територији Европе. Постоје бројни налази који потврђују да је Виминацијум, као војни логор, имао више болница, јер је то било регулисано римским законом. – Народни музеј Пожаревац у својим археолошким збиркама чува снажне доказе о развијеној медицинско-фармацеутској служби на територији Браничевског округа, а поједини су стари осам миленијума и потичу из периода винчанске културе. Због велике сличности са савременим, медицинско-фармацеутски

Путовања

07.07.2019 у 10:00

Игре без граница римских легионара

Пре 2.000 година, на обали Дунава на северу и са западне стране омеђен реком Млавом, римски град Виминацијум доживљавао је своје златно доба. Тада су, у главном седишту римске провинције Горња Малезија, патрицији и плебејци шетали уређеним поплочаним улицама, одмарали на мањим и већим трговима, купали се у термама са пет базена на самом улазу у град, молили богу Јупитеру у великом храму. Испред бедема, у војном логору о заштити бринули су римски легионари. Данас, на најпознатијем балканском и српском археолошком налазишту, на три километра од Костолца, посетиоци осим историјских лекција, које слушају од стручних водича, могу да путују кроз време на забавно-спортски начин. Од прошле јесени, тачније краја 2018. године, у оквиру Археолошког парка „Виминацијум” ради јединствени „Лимес

Култура

26.06.2019 у 12:43

Виминацијум као српски Единбург

Костолац – Археолошки парк Виминацијум код Костолца, једна од важних локација Римског царства на Балкану, други пут је домаћин позоришног фестивала „Виминацијум фест – Митови стари и нови”. Театарска смотра одвија се од 24. до 30. јуна, а отварање је протекло у знаку глумачке легенде бивше Југославије Радета Шербеџије који је наступио уз бенд „Западни колодвор”. Хор „Барили” извео је на почетку церемоније отварања песму „Востани Сербие”. – Хроничари бележе да је Виминацијум, некадашњи велики град и војни логор, имао развијену културну и уметничку сцену. На тим темељима прошле године започета је нова традиција да се позориште, у свом пуном сјају, поново нађе овде, и ми смо са великим задовољством пригрлили идеју о оснивању новог фестивала, по много чему јединственог у овом делу

Култура

20.06.2019 у 18:00

Позоришни митови у Виминацијуму

Михајло Несторовић (Фото лична архива) Овогодишњи „Виминацијум фест” биће одржан од 24. до 30. јуна у Археолошком парку Виминацијум. Фестивал ће, како најављују организатори, бити отворен концертом глумца Радета Шербеџије, који ће наступити са оркестром „Западни колодвор”. Куриозитет је већи ако се зна да Шербеџија до сада никада није наступао у овом крају и да га пожаревачка публика са нестрпљењем очекује. Селекцију је потписао Пожаревљанин Михајло Несторовић, уметнички директор и аутор „Виминацијум феста”, односно управник Позоришта младих у Новом Саду. У чему се огледа особеност фестивала „Виминацијум фест”, зашто га прати поднаслов „Стари и нови митови”, односно зашто је толико инсистирао на овом позоришном скупу, Несторовић каже: – Одвајкада су се испредали

Друштво

20.09.2018 у 12:16

Велико признање Виминацијуму

Виминацијум, Костолац – Велико признање стигло је у Виминацијум. „Политика” је већ писала да је за организацију недавно одржаног Лимес конгреса и за оно што је на овом локалитету до сада урађено добио похвале од најеминентнијих научника целог света. Овога пута Археолошки парк „Виминацијум” и његов директор др Миомир Кораћ признање су добили од Форума словенских култура који окупља све словенске земље. Овај форум је као међународна непрофитна и невладина организација основан 2004. године. Ово је уједно велики дан за нашу археологију. Од 11. до 15. септембра у Прагу је одржана пета церемонија доделе награда „Жива” за најбољи словенски музеј. Награда која је добила име по словенској богињи живота и плодности установљена је 2012. године. Циљ додељивања награда је „препознавање,

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6

Почетна / Тагови

23.07.2026 у 02:34

Ламар Стивенс нови кошаркаш Партизана

23.07.2026 у 01:29

Тестирање вештачке интелигенције кренуло по злу

23.07.2026 у 01:13

Хути тврде да су напали два саудијска нафтна танкера у Црвеном мору

23.07.2026 у 00:55

Необично откриће у пустињи Мохаве могло би да промени сазнања о праисторијској уметности

23.07.2026 у 00:39

Иранска војска се спремила на копнену инвазију САД

23.07.2026 у 00:19

Мелбурн: жену прогласили мртвом док је правила пице