Четвртак, 04.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.79	101.39	101.09
	127.45	128.21	127.83

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сану

Писма читалаца

19.04.2021 у 09:00

Да ли је Србија одустала од националне енциклопедије

Недавно сам прочитао текст господина Зорана В. Поповића, потпредседника САНУ, под насловом „Академија мора да даје ’савете’ и кад је питају и кад је не питају”, у којем он, између осталог, каже да САНУ „учествује у изради Српске енциклопедије”. Нажалост, ја више нисам сигуран да је то тачно. Наиме, колико је мени познато, САНУ је последњи, трећи том ове енциклопедије објавила 2018. године. Колико сам обавештен, Србија је вероватно једина европска земља (с изузетком можда Албаније, Црне Горе, Северне Македоније и БиХ), која још нема своју националну енциклопедију, тј. скуп свеобухватних знања једног народа о његовој култури, уметности и наукама. Неко је лепо рекао: „Народ без националне енциклопедије је попут човека без крштенице”. САНУ и Матица српска су још 1990. године

Друштво

13.04.2021 у 14:25

САНУ: Нетачна тврдња да се Академија није изјашњавала о проблемима Косова

Српска академија наука и уметности (САНУ) одбацила је данас као нетачну тврдњу академика Љубисава Ракића да се САНУ није изјашњавала о „проблемима Косова и Метохије”. Реагујући на Ракићеву оцену да изјаву председника Академије Владимира С. Костића да је Косово „фактички и формално изгубљено за Србију”, није подржао „нико из редова САНУ”, из те институције су навели да је Костић у својим иступањима, „по правилу наглашавао да се ради о личним ставовима, без обзира на то о ком проблему се радило, без иједног покушаја 'прекрајања историје' или покушаја да своје ставове представи као ставове САНУ”. „Супротно тврдњама академика Љубисава Ракића, Председништво САНУ се јавно и недвосмислено огласило са седнице од 19. јануара. У врло сличним тоновима, огромна већина чланова САНУ је кроз своја

Друштво

11.04.2021 у 22:00

САНУ не дели Костићеве ставове према Космету

Да би се сузбило масовно заразно обољење, неопходан је и висок ниво друштвеног пристајања на рестриктивне мере. Не може се живети као да се ништа не догађа, ићи по кафићима, ноћним клубовима, не могу се одржавати контакти без прописаног растојања, без заштитне маске. Неки од нас нису спремни да се лише задовољавања хедонистичких потреба, чак ни по цену ризика од инфекције. Циркулација таквих појединаца је заправо „транспортна мрежа” вируса. И поред тога, у поређењу с остатком света кроз пандемију пролазимо доста добро, захваљујући заједничким напорима власти и здравствене службе, каже проф. др Љубиша Ракић, научник светског гласа,

Култура

31.03.2021 у 19:40

Преминуо Иван Клајн

Филолог, историчар језика, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности Иван Клајн преминуо је у 85. години, сазнаје РТС од блиских пријатеља професора Клајна. Иван Клајн је рођен 1937. године у Београду. Завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Универзитета у Београду 1961. године. Као редовни професор на овом факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика. Клајнова најзначајнија дела су: „Утицаји енглеског језика у италијанском”, „Творба речи у савременом српском језику”, „Италијанско-српски речник” за који је добио награду Владе

Друштво

21.03.2021 у 08:40

Академија мора да даје „савете” и кад је питају и кад је не питају

Независност (аутономност), изузетност (ексцеленција) и углед (репутација) обележја су сваке академије наука. Ова својства оне стичу својим радом на очувању континуитета и спремношћу на промене. Континуитет који САНУ негује односи се на независност од политичких уплива и злоупотреба и на заштиту националног идентитета. Изузетност и углед академије засновани су на угледу њених чланова. Зато се селекцији кандидата приликом избора нових чланова поклања посебна пажња. Што је академија у том смислу јача, то је и спремнија за изазове савременог доба. Данас у свету постоји велики број академија наука које би се могле груписати у следећих пет категорија: Националне академије наука су кровне научне институције једне земље које укључују све области у оквиру природних, друштвених и

Култура

17.03.2021 у 10:06

Просечна старост чланова САНУ је 73 године

Историја САНУ почиње 7. новембра 1841, када је основано Друштво српске словесности (ДСС). Друштво је суспендовано јануара 1864, а његов рад је настављен 29. јуна исте године оснивањем Српског ученог друштва (СУД). Чланови се нису слагали са његовим основним задатком – либерали су веровали да је просвећивање народа њихов основни задатак, док су конзервативци прокламовали научни рад. Будући да су разлике биле непомирљиве, основана је 1886. Српска краљевска академија (СКА), а СУД је постојао све до 1892, када се спојило са академијом. СКА се састојала од четири стручне академије – академије уметности, академије природних наука, академије друштвених наука и академије филозофских наука. После Другог светског рата званичан назив академије промењен је у Српска академија наука, а од 1960.

Култура

16.03.2021 у 09:01

Избори у САНУ трају 365 дана

Сваки, па и актуелни изборни циклус за чланство у Српској академији наука и уметности – а редовни, дописни и инострани чланови бирају се сваке треће године и последњи пут то се десило 2018 – траје готово 365 дана. Одвија се према статутарно стриктно дефинисаној процедури која није једноставна и која подразумева неколико етапа и кругова изјашњавања на различитим академијским нивоима. Односно, на њеним одељењима, у огранцима, Председништву и на крају на Скупштини САНУ. Комисија за праћење изборног процеса, коју чини по један представник сваког одељења, све то прати, почев од формалног прегледања исправности самих кандидатура па до разматрања евентуалних приговора јавности на предлоге, уз вођење рачуна и о свим другим елементима изборног поступка, при чему је битно нагласити да она не

Култура

15.03.2021 у 08:55

Судар сујета у тврђави мудраца

Разговарајући последњих неколико дана са два најмоћнија академика који се, свако на свој начин, баве централним нервним системом у Срба, закључио сам да између обичних смртника који ходају Кнез Михаиловом и оних бесмртних који седе у храму труста мозгова, нема нарочите разлике. Осим титуле, плус неограничена сујета. Како се са том констатацијом слажу обојица, један лечи Србе на научној, а други на поетској бази – верујте ми на реч, нису се консултовали – тврђава мудраца није могла да остане изолована од утицаја такозваних друштвених и политичких гибања. Изабрани да сеју разум, као неку врсту заразног здравља, не само у доба пандемије, чланови САНУ налазе се у изборном и косовском циклусу! Ни ван САНУ ни у САНУ, дакле, ништа ново, јер се у том вртлогу, као константи нашег живота

Друштво

09.03.2021 у 13:59

Одбор САНУ: Ником се не може ускратити право на мишљење

Извршни одбор Српске академије наука и уметности (САНУ) саопштио је данас, поводом напада на председника те институције Владимира Костића због изјаве о Косову и Метохији, да се право на лично мишљење и изражавање тог мишљења „ником не може ускратити”. Одбор је оценио да је „неприкладно и неприхватљиво” прозивање чланова Академије да се појединачно, „по принципу да или не”, изјасне о Костићевој изјави, као што су то предложили поједини академици. „Чланови САНУ, у дугом низу година, били су потпуно слободни да се изјашњавају о проблему Косова и Метохије на најразличитије начине (многи су ту могућност искористили и користе је), да би их неко ко то није уочио прозивао да своје претходно образложене ставове укратко понове по његовом диктату”, стоји у саопштењу. Оцењено је да је

Писма читалаца

05.03.2021 у 12:41

Референдум у САНУ о изјави председника Костића?

У листу „Политика” 26. 2. 2021 на петој страни објављен је текст „Оцић: Сви у САНУ треба да се изјасне о Костићевој изјави о Косову”. Када је била кампања за избор председника САНУ тај исти академик Ч. Оцић и Д. Баста писали су о председнику В. Костићу веома некритички и са пуно пакости. Они наводе да је В. Костић одговоран „за негативну политизацију, комерцијализацију, соросизацију, естрадизацију и све појаве које красе његов председнички мандат у САНУ . Сада се поново јавља академик Ч. Оцић који подржава М. Бећковића – да сви академици изнесу свој став о Косову и Метохији поводом изјаве председника Владимира Костића да је „политичка мудрост на који начин, са елементима достојанства, напустити Косово, јер ни де факто ни де јуре није у рукама Србије”). Академик Ч. Оцић каже

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

04.06.2026 у 22:30

Дрецун: Безбедносни апарат Црне Горе нема капацитет да гарантује сигурност Вучићу

04.06.2026 у 22:23

Фон дер Лајен у Тивту: Самит посвећен следећем поглављу евроинтеграција Западног Балкана

04.06.2026 у 22:13

Права мађарске мањине постала цена европског пута Украјине

04.06.2026 у 22:05

Дејан Томашевић се састао са кључним човеком руског спорта Михаилом Дегтјаровим

04.06.2026 у 21:56

Пораз кошаркаша Партизана, Дубаи повео 1:0 у финалу АБА лиге

04.06.2026 у 21:50

Ариље: Глишић одржао радни састанак са Масларом