Таг: албахари

Откако се појавио, рокенрол представља неку врсту огледала у којем се види изузетно прецизна слика друштва и културе. И док у тој слици на интернационалном плану доминирају мода и уопштавања која су неопходна да би рокенрол био прихватљив свима на Земљиној кугли, у слици на националном плану често доминирају критички елементи бунта и незадовољства који играју примарну улогу у подстицању...

У последње време покушавам да живим што „зеленијим” животом. На пример, рециклирам све што могу да рециклирам, укључујући новине, пластичне и стаклене флаше, конзерве, картонске кутије. Смањио сам употребу папирних марамица и убруса. Заменио сам старе сијалице, које само десет одсто утрошене електричне енергије претварају у светлост, новим малим неонкама које утроше чак 75 одсто...

И врапци већ знају да су новине у штампаној верзији мамути који су осуђени на брзо умирање. Без обзира на то у којој земљи су рађене, све анализе су једногласне: тиражи штампаних издања новина, како великих националних дневних листова, тако и оних малих локалних гласила, смањују се муњевитом брзином, а истим темпом опада и број њихових читалаца. Једина издања новина где је последњих година...

Разни људи на разне начине покушавају да олакшају себи када их запљусне талас нерасположења – неко оде у биоскоп, неко у куповину, неко у кафану. Када се мени то деси, пустим Боба Марлија и ритам реге музике најчешће ми одмах врати добро расположење. У случају да то ипак није довољно, последњих година имам припремљен посебан додатак. Наиме, у претраживач на мом компјутеру упишем команду:...

Изненадио ме је недавно један канадски познаник. Наиме, упитао ме је да ли је теже бити канадски или српски писац. Њему се чини, каже, да је много теже бити писац у Канади, јер постоји сасвим мали број важних и актуелних друштвених тема о којима овдашњи писац може да говори. Једна од тих тема је имигрантско искуство, приче о доласку у Канаду и привикавање људи из разних земаља на, пре свега,...

Прошле недеље провео сам два дана у Ванкуверу. Све време је падала киша. Сада, у Калгарију, пада снег и за наредне дане најављују температуре до минус тридесет. Гледам телевизију, канал посвећен времену. „Спремите се за дубоко замрзавање”, каже водитељ уз беспрекоран осмех и ја се одмах осетим као ћурка у фрижидеру у оближњој самоуслузи. После те визије, кишни дани у Ванкуверу...

Када је, пре десет година, први пут објављен роман „Мрак” Давида Албахарија, књижевна критика некако је пропустила ово дело. О њему није много писано, и могло би се рећи – у тим мрачним годинама, када је овде на првом месту свакога од нас било питање очување егзистенције и достојанства, мрак дневне историје је „појео” Албахаријев „Мрак”. ...