Таг: бајић радош

Вр­хун­ски но­ви­нар, рет­ко да­ро­ви­ти пу­бли­ци­ста, про­му­ћур­ни уред­ник, без­на­год­бе­ни по­ле­ми­чар, лу­цид­ни кри­ти­чар на­ших глу­по­сти, за­је­дљи­ва пр­зни­ца и ле­ген­дар­ни ге­не­рал­ни ди­рек­тор Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Ср­би­је Алек­сан­дар Са­ша Ти­ја­нић – на­пу­стио нас је пре не­што ви­ше од по­ла го­ди­не. Осе­буј­ни хро­ни­чар на­ше ствар­но­сти је оти­шао и оста­вио нас...

Три месеца после медијског стампеда који је изазвало емитовање ТВ серије „Равна гора” – уживао сам у скрајнутости и добровољном егзилу. Остављен на миру од млаћења празне сламе и лажних пријатеља, од квазиексперата и интернет доконаша – одмарао сам душу од надмудривања с лажним патриотама, од полемика са такозваним борцима који барут нису ни осетили. Ни кад младожења пуца у...

Хвала Господу Богу – избори су иза нас. Нико нас више неће звати да нас пита за кога намеравамо да гласамо, нико нам више неће причати бајке о будућности, о реформама, инвестицијама, запошљавању, о томе у кога треба да верујемо и да ли је време или није... После медијске халабуке и својеврсног ТВ терора можемо слободно укључити телевизор – без страха да ће нас са екрана бомбардовати упеглане и...

У смирај зимског сутона, пре неколико дана скренуо cам са аутопута код Јагодине. Правцем преко Левча, којим давно нисам ишао, упутио сам се у родно село у којем ме кад долазим на капији увек чека мој осамдесетогодишњи отац. Слутим да би већина модерних Срба волела да прочита да је то било оног дана када сходно ватиканском црквеном календару милиони усхићених у славу љубави пуштају у небо...

Крајем прошле недеље срце ми је устрептало од радости и олакшања. Медији су јавили да је Влада Србијеусвојила уредбу о привременом финансирању „Равне горе“ (о Боже, какав лапсус!) – о привременом финансирању Радио-телевизије Србије. Усхићен, одмах сам позвао Небојшу Глоговцаи поручио му да можемо да одахнемо, и да ни случајно не брије браду. Нисам успео дачујем Бјелогрлића који глуми Тита. Звао...

„У филм и спорт сви се разумеју”, рекао је велики геније Чарли Чаплин. Последња два месеца у то сам се дословце уверио. Тешко да има једног аналитичара наше стварности, колумнисте, новинара, публицисте – који до данас није зашиљио оловку на „Равној гори” или на мојој маленкости. Кад бих читао све био би ми потребан резервни живот. Нормално је да има оних који не мисле најбоље о пројекту који...

Да се не ради о тексту којије објавила „Политика” не бих реаговао. Тим пре што ми не пада на памет да оспоравам право било коме, публици, гледаоцима, стручној јавности  – да коментаришу, куде, да замерају, критикују, анализирају, па и да ако смо заслужили –  хвале серију „Равна гора” чији сам аутор. Без обзира на то што у тексту под називом „Почеле полемике о серији Равна гора”,којије објављен...

Баш као оног октобра 2000, када је горела скупштина, и ових дана сам се разболео. Надувени синуси, плућа као ковачки мехови, бол у костима као кад ме прегазио ваљак, ватра у очима и сипљиво грло као да сам прогутао гребене*. Све је исто као пре тринаест година. Осим што ме једномерна цикличност слабљења мог тела с годинама које нижем као дете осушене шипурке на ланени конац, сваке године...

Јер нас кољу, убијају, касапе откад се за Србина зна. Убијају нас од памтивека, откад смо се подвукли под ово небо. И како нас мучна и крвава историја учи, то се дешава одвајкада – откако су наши преци ступили ногом на ливаде и у шуме између Тимока и Мораве, и Мораве и Дрине, и испод Мораве, уз Ибар, до извора Лима и Ситнице, и понад Саве, и изнад увира Саве у Дунав, и уз Дунав,...

Поново сам обријао бркове. После завршеног репризног емитовање моје „Бабе“, како неки називају серију „Село гори“, опет се осећам слободно, као сав нормалан свет. Где год се појавим са брковима сени мог Радашина ми недају мира. Када би сви који желе да се сликају са мном имали фотоапарат било би ’ајде де – али, чекање са мојим обожаваоцем у обавезној загрљено-осмехнутој пози док онај који ме...