Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: тасић ана

Култура

24.06.2017 у 21:01

Сумњива лица нашег времена

Полазећи од Нушићевог „Сумњивог лица”, оштре политичке сатире о власти, али и водвиља гогољевског хумора, Урбан је на сцену довео његово радикално, постдрамско читање (драматурзи Молина Удовички Фотез и Ката Ђармати). Гледали смо урбановски ироничну и врло бруталну верзију „комада са пуцањем и певањем”, трилерску драму са ароматичним зачинима другачије комике (композитор Ирена Поповић Драговић). Урбан је потиснуо водвиљске, плиће састојке Нушићеве гогољијаде, избацујући у први план њено тамно наличје. Истањена је безазлена сочност кретенлука провинцијских службеника, док је изоштрена њихова злоћудна суровост. У први план су гурнути мотиви улизиштва, страха од егзистенцијалне несигурности, као и слепе послушности систему – карактеристике нашег времена. Слободан Бештић је убедљиви

Култура

11.06.2017 у 20:20

Зелена је боја живота

Како и сам наслов Пиранделове грађанске драме „Тако је (ако вам се тако чини)”, (1917) сугерише, она проблематизује истину кроз њену релативизацију, што је једна од централних тема у укупном опусу овог нобеловца. Осим тога, ова парабола у три чина се бави малограђанштином, кроз искривљене одразе јадне радозналости забадача носева у туђе послове. Како су ти њушкачи угледни друштвени представници, у њиховом душебрижничком копању по комшијским животима је садржана друштвено-политичка критика. Пиранделово разумевање друштва је суштински театрално, стварност је за њега позориште апсурда, нонсенсна комедија забуне без растерећујућег срећног краја. ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

06.06.2017 у 22:05

Иду чете лудих баба

Драмски текст Олге Димитријевић „Моја ти”, првобитног наслова „Како је добро видети те опет”, изузетно је вредан, у погледу садржине, али и форме и стила. Донео је необичан сусрет поезије и драме, огољене осећајности и стилизације која ту осећајност помера на поље посебне естетичности. Фрагментарне је структуре, сачињен од седамнаест сцена, уоквирених прологом и епилогом.

Култура

03.06.2017 у 20:22

Гашење са апарата живота

Једногласна одлука жирија 62. Стеријиног позорја, који су чинили Исидора Жебељан, Емина Елор, Никита Миливојевић, Александар Поповски и Предраг Мики Манојловић (председник), да се Стеријине награде за најбољи драмски текст, режију, представу, костимографију, сценографију, кореографију, сценску музику, не доделе, арогантна је и нихилистичка. Оваква одлука је без преседана. Раније је на Стеријином позорју било случајева недодељивања појединачних награда, на пример на 57. Позорју, када је жири одлучио да не додели награде за једно глумачко остварење, костимографију и сценографију. И том приликом је одлука била одраз ароганције жирија. Између осталих, те године је Властимир Ђуза Стојиљковић дао брилијантну улогу дечака Дина у Фрљићевом „Оцу на службеном путу”, оставши без награде која није

Култура

02.06.2017 у 22:10

Политичари, мајмуни и неколико банана

Текст представе „Јами дистрикт” Милене Богавац утемељен је у апсурдним и сатиричним значењима, растегнутим до крајњих граница. У основи је псеудо-документаристичка ситуација откривања Јамене, села на тромеђи Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, у којем је наводно пронађено најстарије палеолитско насеље у историји човечанства.

Култура

22.05.2017 у 20:31

Трагедија деце са железничке станице

Подгорица – У Градском позоришту недавно је премијерно изведена представа „Ми деца са станице Зоо” у режији Ане Вукотић, по култној аутобиографској причи Кристијане Ф. Она је у овој представи полазиште критичког бављења данашњим проблемом наркоманије. То ову представу чини посебно друштвено освешћеном и изузетно осетљивом на горуће проблеме у Црној Гори, али и у Србији, без битнијих разлика. Представе редитељке Ане Вукотић игране су с успехом на фестивалима у Србији. ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

06.05.2017 у 20:13

Одбрана слободе и части

У сценском тексту „Дон Кихот или шта су данас ветрењаче и одакле ветар дува“, аутор Златко Паковић полази од Сервантесовог „Дон Кихота“, градећи његово савремено тумачење у фрагментарној форми, тријумвирату епике, драматике и лирике. Текст је предложак за постдрамску представу, вођену као предавање – перформанс, формално близак Паковићевим ранијим продукцијама, „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад“ или „Философија паланке“. Ова верзија „Дон Кихота“ доноси постмодернизму блиске „спојеве неспојивог“, сударе елитизма и популизма, књижевно-историјског и документарно-савременог. Оперско певање је укрштено са пучким хумором, док су филозофске расправе уплетене са мелодрамским линијама радње. ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

29.04.2017 у 19:33

Шекспир без корена

Данашње постављање класика, попут Шекспирове историјске трагедије „Ричард III”, захтева посебно чврсто и јасно промишљено редитељско вођење које правда продукцију. Осим неоспорне, разорно свевремене друштвено-политичке важности овог комада који суверено цепа утробу механизама власти, у представи редитељке Снежане Тришић се не препознаје конкретније тумачење. Ова тросатна представа се тетураво држи на ногама захваљујући брилијантности Шекспирових мисли и опојности његовог стила, у споју са квалитетном игром глумаца. Ипак, како у највећем делу представе фали усмереније и маштовитије режије, динамика прилично посрће. Глумачка игра у овим околностима

Култура

23.04.2017 у 19:47

Деца у рату са родитељима

Савремена комична драма Мајка Бартлета „Љубав, љубав, љубав” (2010) написана је у најбољој традицији британске драме „стања нације” (state-of-the-nation play), дела Арнолда Вескера, Дејвида Хера, Хауарда Брентона. Попут њих, Бартлет је дао изазовно тумачење друштвено-политичких промена у последњим деценијама, у раскошном епско-драмском облику. Догађаји се протежу на четири деценије, кроз три дела драме, исцртавајући животне околности Сандре и Кенета, од упознавања крајем шездесетих година, преко тинејџерства њихове деце Џејмија и Роуз, до данашњег времена. ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Култура

18.04.2017 у 21:35

Кад Алан Форд спасава Европу

Текст представе „Група ТНТ – Алан Форд у епизоди Повратак отписаних” написао је сплитски публициста Предраг Луцић, по мотивима италијанског стрипа „Алан Форд”, изузетно популарног у бившој Југославији. Радња је осавремењена и прати чланове групе ТНТ на задатку спречавања сумњивог бизниса трговине бодљикавом жицом, потребне Бриселу због затварања европских граница, како би се наводно очувала њена безбедност. У препознатљиво црнохуморном, сатиричном, аланфордовском стилу, комад доноси истиниту слику данашње Европе,

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

08.06.2026 у 01:54

Пољански: Писмо Зеленског Путину – провокација

08.06.2026 у 01:31

Претежно сунчано и топло, температура до 31 степен

08.06.2026 у 01:19

Брнабић и Дачић: Народ показао духовну снагу чекајући да се поклони Часном Појасу

08.06.2026 у 01:03

Прелази са Појасом Газе затворени до даљњег

08.06.2026 у 00:58

Два јача земљотреса погодила грчко острво Евија, нема повређених

08.06.2026 у 00:45

Петковић: Српски народ и Српска листа поново показали снагу слоге и јединства