Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филателија

Магазин

03.01.2022 у 20:00

Божић

Божић је један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћанских празника, заједнички празник свих православних и католичких верника. Разлика је само у датуму када се он слави. Православци га славе 7. јануара, а католици 25. децембра, али је његова порука истоветна – порука мира и љубави. Божић се код нас слави три дана. То је пре свега породични празник, а обичаји у вези са њим су бројни. На дан уочи Божића, Бадњи дан, уноси се бадњак од храстовог дрвета у кућу, пали се кандило и простире слама у коју се стављају слаткиши, суве шљиве, ораси, шећер и новчићи. Слама симболизује јасле у којима је Исус рођен. Бадњак је симбол дуговечности и чврстине трајања хришћанства, као и топлине љубави коју нам Христос доноси својим рођењем и доласком на земљу. На сам дан Божића, рано ујутру, звоне

Магазин

27.12.2021 у 20:00

Знаменити светски књижевници

Шарл Бодлер (1821–1867) био је зачетник модернизма и један од највећих песника света. Писао је опсежно о актуелним темама из француске културе, објављивао критике и есеје. Прво уметничко дело које је објавио био је преглед – критика, „Салон из 1845”, а страст којом је писао о уметности привукао је пажњу уметничке заједнице у Француској. Најпознатије дело, збирку песама „Цвеће зла”, објавио је 1857. године. Ремек-дело страсти, уметности и поезије, збирка „Цвеће зла”, као и остали Бодлеров уметнички опус и данас остварује изузетан утицај на генерације стваралаца, пре свега у Француској и Великој Британији, али и широм света. Књижевно наслеђе Шарла Бодлера је део културне ризнице човечанства па отуда и обележавање двестогодишњице његовог рођења пригодном поштанском марком. Уметничка

Магазин

20.12.2021 у 20:00

Сто година од оснивања Банке Поштанска штедионица

Банка Поштанска штедионица је за 100 година непрекидног рада израсла у јаку, сигурну и стабилну банку са јасно артикулисаним државним интересом и тачним и рестриктивним резултатом, значајно доприноси развоју привреде, истовремено водећи рачуна и о клијентима који јој указују поверење. Век одговорности за сигурну будућност. Поштанска штедионица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца основана је 30. новембра 1921. године Законом о поштанско-штедном, чековном и вирманском промету. Убрзо постаје највећа штедна установа која је 1. јула 1926. увела прву штедну књижицу чији је улагач био престолонаследник Петар Други Карађорђевић, а први шалтер отворила је у палати Москва на Теразијама, 1. октобра 1923. Данас банка своје знање, рад и финансијска средства, клијентима пружа на 206 локација у

Магазин

13.12.2021 у 20:00

Сто двадесет пет година Педагошког музеја у Београду

Педагошки музеј јединствена је установа у српском народу. Основан је 24. новембра 1896. године као Школски музеј, на предлог учитеља Димитрија Путниковића, председника Учитељског удружења, који је био и његов први управитељ. Током своје историје, Музеј је више пута мењао своју локацију (основна школа код Саборне цркве, Савска основна школа, основна школа на дунавском крају, Учитељски дом), а у оба светска рата претрпео је велика разарања и готово потпуно уништење музејских збирки. Од шездесетих година ХХ века смештен је у зграду некадашње београдске Реалке, коју је добио на трајно коришћење од града Београда. Зграда је изграђена 1840. године у класицистичком стилу, као породична кућа тадашњег градоначелника Београда Цветка Рајовића. Цео комплекс Музеја (три зграде из средине и краја XIX

Култура

10.12.2021 у 22:46

Од серенаде и несанице до хорора

Београдска филхармонија наступила је у Коларчевој задужбини са првим флаутистом Израелске филхармоније Гијем Ешедом под управом румунског диригента Кристијана Мандеала. Оркестар је извео композиције Моцарта, Бернштајна и Стравинског. То је била необична репертоарска комбинација у којој се прожимају различите слике ноћи од серенаде и несанице до хорора. Моцартова „Серената нотурна” показује грациозност и свечану атмосферу забава на отвореном, док је Бернштајнов концерт за флауту „Халил” супротног расположења. Написано за израелског флаутисту погинулог у Јом Кипур рату, ово дело доноси тешке тренутке ноћи, али и значај уметности за живот и наду у мир. Прича о лутки Петрушки Стравинског која је донела револуцију у историји музике, кулминира у последњој сцени ноћи, када се догађа

Магазин

06.12.2021 у 20:00

Србија и Немачка: 100 година од рођења великих уметника

Пригодне поштанске марке ове емисије указују на дубоку повезаност Србије и Немачке, конкретизовану кроз поље уметности, славећи животе и дела два великана и пионира уметности друге половине 20. века – Јозефа Бојса и Димитрија Башичевића Мангелоса. Обележавање великих јубилеја, сто година од рођења оба уметника, прилика је да се експеримент, друштвена ангажованост и актуелност, која краси дела оба аутора, подвуку и упореде кроз заједничку емисију поштанских марака која даје допринос континуираној изградњи свеукупних веза Србије и Немачке. Димитрије Башичевић Мангелос (1921–1987) родоначелник је концептуалне уметности на нашим просторима. Оставио је дубок уметнички траг у региону, али и глобално, што доказују његови бројни радови у колекцијама најважнијих музеја света. Његова уметност

Магазин

29.11.2021 у 20:00

Живот и дело војводе Живојина Мишића

Живојин Мишић (Струганик код Мионице, 19. јул 1855 – Београд, 20. јануар 1921), је рођен као тринаесто дете у породици Радована и Анђелије Мишић. Школовање је почео у Рибници, наставио у Крагујевцу, па у Београду, где је, 1874. године, примљен у 11. класу Артиљеријске школе (Војне академије). Након две године школовања, стиче прва ратна искуства као питомац-наредник, касније потпоручник, у српско-турским ратовима. Осим Артиљеријске школе завршио је и Аустроугарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку, а предавао је и стратегију на Војној академији. Објавио је књигу „Стратегија”. Први пут је пензионисан после Мајског преврата, али је реактивиран 1909. године, током анексионе кризе, на лични захтев начелника Врховне команде, генерала Радомира

Магазин

22.11.2021 у 20:00

Крсна слава: Ђурђевдан

Крсна слава (слава, крсно име) представља празник посвећен неком хришћанском светитељу кога породица узима за свог покровитеља и заштитника. Прослављање светог заштитника у Срба датира још из времена Светог Саве. Данас већина православних на територији Србије славу обележава као значајан празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови шире фамилије, духовни сродници, суседи и пријатељи. Као носиоци јединствене православне традиције, Срби доживљавају славу и као начин исказивања хришћанског и националног идентитета. Уобичајено је да породица на дан славе одлази у цркву, где носилац славе – свечар, обично глава куће или наследник, пали славску свећу у присуству свештеника, који произноси молитве за здравље и благослов дома. Чита се молитва Оче наш, пева тропар

Магазин

15.11.2021 у 20:00

Туризам у Србији

Felix Romuliana је царска палата императора Гаја Галерија Валерија Максимиjана (293 – 311), подигнута је крајем III – почетком IV века у близини села Гамзиград, на 11,5 километара од Зајечара. Галерије је палату подигао себи и својој мајци Ромули, по којој ју је и назвао. Археолошко налазиште Гамзиград–Ромулијана je један од најбоље очуваних римских споменика и један од најјаснијих примера концепције и симболике архитектонских решења касне антике. Целокупни украс Галеријеве палате представља визуелни израз концепције тетрархије, владавине четворице царева, коју је осмислио Диоклецијан, чији је Галерије био усиновљеник, зет и савладар на Истоку. Felix Romuliana је 2007. године уписана на листу светске културне баштине Унеска и једино је археолошко налазиште у Србији на Унесковој

Магазин

07.11.2021 у 20:00

Сто година спортског ваздухопловства у Србији

Ваздухопловни савез Србије ове године обележава 100 година од оснивања Српског аероклуба. Клуб су званично формирали пилоти из Првог светског рата, 22. октобра 1921. године у Београду. Оснивачи су: Матија Хођера, Орестије Крстић, Драгољуб Ристић, Сава Микић, Драгиша Вујић, др Рудолф Арчибалд Рајс, Драгољуб Митровић–Јанковић, Драгош Адамовић, Јован Шрепаловић, Атилије Распор, Драгомир Николић, Сава Симић, Михајло Бошковић, Петар Ђурковић, Ђорђе Мирковић и Богдан Богдановић. За председника је био изабран Матија Хођера, за генералног секретара Драгомир Николић, а функција почасног председника додељена је др Арчибалду Рајсу. Већ 14. маја 1922. године клуб је променио име у „Аероклуб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, а за председника је изабран Тадија Сондермајер. У то време

Претходна Следећа

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 23:22

Француска полиција овлашћена да користи водене топове против тражилаца азила

17.06.2026 у 23:06

Руски авион са 189 путника нестао са радара

17.06.2026 у 22:56

Вучић сутра са председником Државног збора Словеније

17.06.2026 у 22:53

Иранска агенција Тасним објавила пун текст Меморандума Ирана и САД

17.06.2026 у 22:44

Ново изненађење на Мундијалу: фудбалери ДР Конго зауставили Португал и Роналда

17.06.2026 у 22:44

Касем: Између Либана и Израела мора се постићи реципрочна безбедност