Таг: михић ивана

Склопио је новине, искључио телевизор и изашао на терасу. Учинило му се да може да види готово целу Србију са двадесет трећег спрата зграде у којој је живео. Сео је на под, провукао ноге кроз решетке ограде и пустио боса стопала да висе у ваздуху. Ово је била двадесета година заредом како нигде није отпутовао на одмор. Из суседног стана допирао је са радио-апарата глас некаквог функционера:...

Увек се труди да вас заведе, да остави снажан и неизбрисив утисак. Приказује живот лепшим и једноставнијим. Убеђује вас да су сви проблеми лако решиви и да је то што она предлаже без икакве сумње као створено за вас. Она воли да се прави важна, увек је за корак испред и изнад свих. Понекад је шаљива и духовита, понекад буквална и директна, неретко романтична и поетична, али и драматична,...

Иако није крвни сродник, већ дуго је незаобилазни члан породице. Њега сви пажљиво слушају без обзира на доба дана или ноћи. Очи свих чланова породице упрте су у њега. Углавном је веома бучан, наметљив, а ако покушате да му упаднете у реч игнорише вас и тера по свом. Дешава се да, и кад заспите, он наставља са својом тортуром. Он уме да буде и веома забаван, инспиративан, чак и да вас научи...

„Стид је осећање мучне нелагодности, болна емоција коју производи снажно осећање кривице... Облици стида као и морална правила варирају од епохе до епохе и од цивилизације до цивилизације… У неким земљама источне Африке, рећи за некога да је ’бесраман’, без стида, неучтив – најтежа је осуда. То значи да је таква особа неспособна да живи у друштву и да се на њу не може рачунати” (изводи из...

Све новине, сваког дана, објављују вести и текстове о лоповима и лоповлуцима свих могућих врста, од оног Мејдофа који је у Америци украо шездесет милијарди долара и зарадио 150година робије, до аматера у Лапову чији су плен на железничкој станици били кифла и боца пива. То траје толико дуго да,признајем, више не читам помно те ствари – само прелетим наслове јер сам се, као и остали...

Тог дана, једва је чекао да дође кући и свали се у наслоњачу. Упалио је и одмах угасио телевизор. Искључио је и фиксни и мобилни телефон. И, таман да утоне у дремеж и ослободи се свих брига зачула се испрекидана, учестала звоњава на вратима. Уморно је устао, отишао у предсобље и погледао кроз шпијунку. Испред улаза стајала је, видно узбуђена, кршећи руке, председница кућног савета. Преврнуо...

Стајао је на улици и чекао превоз. Чекање се отегло. Хладни ветар фијукао је ледећи ситне пахуље снега на тротоару. На аутобуској станици владала је уобичајена тишина. Уморни људи који су се враћали са посла мислили су само на то када ће стићи кућама. Сва лица, уоквирена вуненим капама, подигнутим крагнама и тешким шаловима, имала су исти суморни израз. Фарови аутомобила парали су мрак а он...

Опет, опет, опет... Из дана у дан, сваког јутра, цистерна са водом за прање града тешко се вукла улицом испуштајући, сваких неколико секунди, раздражујуће висок тон шкрипе неисправних кочница... Тај несносни звук будио га је више од пет месеци. Одлазио је на посао неиспаван, нервозан и љут, а мрзовољу током дана потенцирао је страх од ноћи после које ће, неминовно, уследити још једно грозно...

Имала сам недавно част да отворим међународни сајам књига у Бањалуци. Том приликом добила сам на поклон више књига. Пажњу су ми привукле три књиге које су говориле о историји Србије. То су била обновљена издања старих књига пуна документарних података о животу на овим просторима пре око сто, двеста па и скоро триста година. Ево неколико сведочења о том давном времену: ,,Кад су Аустријанци...

У четвороспратној згради прегорела је сијалица у ходнику изнад улазних врата. Како је станару зграде, који је годинама о свом трошку замењивао дотрајале сијалице, дозлогрдило да увек буде тај који ће бринути о њима, улаз је остао у мраку. Нико од станара није приметио тај мрак или, можда јесте, али се није због тога узбуђивао. Онда је прегорела и сијалица на првом спрату. Најстарији станар...