Таг: ковачевић-млађен

У Србији се потпуно неосновано верује да располажемо квалитетном радном снагом. Зато јес великим изненађењем дочекана изјава једног представника немачких компанија, као и амбасадора те земље у Београду, да у Србији нема квалификоване радне снаге која им је потребна. Још је веће изненађење било када је директор „Србијагаса“ изјавиода нема довољно мајстора потребних за грађевинску реализацију...

У последње време у низу земаља Европе, па и у Србији, истичу се предлози да се старосни услов за одлазак у пензију мушке популације подигне са 65 на 67 година а за жене на 65 и да се тиме спречи раст броја пензионера и ублажи проблем обезбеђења средстава за исплату пензија. И ММФ је то предлагао у последњем разговору с представницима Владе Србије. Тај предлог има смисла у земљама у којима је...

До скора главни економиста ММФ-а Оливије Бланшер почетком oве године признао је да се показало као велика грешка то што је Фонд свим земљама које су од њега и Светске банке добиле кредите, наметнуо принцип „штеди, па колико кошта да кошта“. Јер то је имало за последицу раст државних дугова, пад нивоа БДП-а, смањење пореских прихода, банкрот све већег броја фирми, раст броја лица без посла и...

Од 2001. године безброј пута, па и у „Политици”, доказивао сам да је концепт реформи који нам је великим делом наметнут од стране ММФ-а био дефектан, то јест да је имао озбиљну грешку у конструкцији. Истицао сам и доказивао да су претерана и нагла либерализација увоза, екстремна прецењеност валутног курса динара, накарадан концепт приватизације, негативна селекција кадрова на свим нивоима...

Судећи по изјавама званичника, нарочито оним изнетим на такозваном српском Давосу, коначно је сазрела свест о нужности раста и развоја индустрије у Србији. За мене није било никада дилеме, на нивоу привредне развијености на коме се Србија налазила и на коме се сада налази, индустрија је морала имати кључну улогу и приоритет у развојној и економској политици. Уз то, Србија је, због погрешног...

Наравно, поново се поставља суштинско питање шта чинити да се интензитет кризе заустави и да се она постепено превазилази. Пре четири месеца појавила се публикација (на чак 370 страница) под насловом „Посткризни модел раста и развоја Србије 2011–2020. године”, коју је урадио, како је рекао премијер, тим „најбољих”, „најугледнијих”, „еминентних” економиста која, уз ужасно проблематичне...

Када су крајем 2001. године наши самозвани „визионари“ изнели концепт реформи који је неминовно морао имати за последицу све прецењенију вредност динара, доказивао сам да ће због тога, као и због нагле либерализације увоза, економске и социјалне штете бити знатно веће од истицаних користи. У периоду од почетка јануара 2001. до краја септембра 2008, због огромне тражње и још веће...

Ако званичници истичу да је Србија била успешна у амортизовању негативних ефеката светске кризе, то аутоматски значи да она није утицала на драстичан пад и понижавајућа места која заузимамо на ранг-листама конкурентности привреде Светског економског форума. На тим ранг-листама су 133 земље на чијем подручју се креира највећи део светског бруто производа. На ранг листи-конкурентности привреда...

Србија спада у групу земаља у којојје однос националне штедње према БДП-уврло низак. Према ранг-листи Светског економског форума, објављенојкрајем прошле године, били смопо релативномобимуштедње тек на 125.месту,од 131 земље које су на тој листи. Другим речима, однос штедње према БДП-убио је мањи у само шест земаља. Врло је вероватно да се у Србији више штеди него што званична статистика...