Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: чпајак-биљана

Политика

16.05.2016 у 09:05

Колико ће трајати хрватска блокада

Мада се министарка Јадранка Јоксимовић у четвртак срела, додуше неформално, са хрватским шефом дипломатије Миром Ковачем у Дубровнику, и даље нема назнака да ће Хрватска ускоро подићи рампу за отварање поглавља 23 у преговорима Србије са ЕУ. Посматрачи, међутим, верују да блокада – у којој Загреб захтева од Београда да ограничи надлежност за ратне злочине на своју територију и држављане, да испуни све захтеве Хашког трибунала и да утврди механизам према којем би представницима хрватских мањина било загарантовано место у скупштини – неће предуго трајати. Таквог уверења је и Флоријан Бибер, професор Универзитета у Грацу и стручњак за југоисточну Европу, из два разлога: „Прво, основе за хрватску блокаду отварања поглавља 23 су неубедљиве и већина посматрача, укључујући и мене, сматрају их

Политика

09.05.2016 у 08:30

Колико су опасне комшијске рампе

Србији комшије постају све тврђи орах за улазак у Европску унију. Не обазирући се на пацке Брисела и Берлина, Загреб не само што дуже од месец дана истрајава на блокади поглавља 23 у преговорима Београда са ЕУ, већ у том послу настоји да удружи снаге с другим српским суседима – Бугарском и Румунијом. Букурешт нам је већ почетком 2012. сасвим неочекивано поставио рампу за статус кандидата. Будући да су посланици Европског парламента из суседних земаља често врло гласни у захтевима које испоручују на српску адресу, поставља се питање колика је, заправо, опасност од условљавања наше евроинтеграције од стране првих комшија, чланова ЕУ. А пред Србијом је 66 степеника до ЕУ на којима нека од европских држава – будући да се тражи општа сагласност кад год се отвара и затвара неко од

Политика

06.05.2016 у 22:00

Због Косова Србија има пет врста пасоша

Поводом изјаве комесара Европске уније за миграције и унутрашња питања Димитриса Аврамопулоса да ће након доношења препоруке о визној либерализацији за грађане Косова бити признати само косовски пасоши, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је јуче да ће Србија званично захтевати од ЕУ да та одлука важи за све наше грађане на Косову и Метохији и додао да је неприхватљива дискриминација такве врсте. Kада је 2009. године ЕУ Србију ставила на белу шенгенску листу, грађани са Косова и Метохије који су узимали биометријске пасоше ипак су морали да поднесу захтев и за визу ако су путовали у неку земљу Европске уније. Тај изузетак објашњаван је чињеницом да је у питању ентитет под резолуцијом 1244 СБ УН који више чланица ЕУ није признало. Владимир Петронијевић,

Политика

01.05.2016 у 08:05

Продаје ли ЕУ себе кад укида визе

Из Брисела стижу наговештаји да би до лета Турској, Украјини, Грузији и Косову могле бити укинуте визе. Мада из Европске комисије тврде да стављање на белу „Шенген листу” зависи од испуњења строгих техничких услова, све упућује да ће се у њиховом случају, ипак, гледати кроз прсте. За разлику од ових земаља и Приштине, Брисел је Србији цепао длаку начетворо док није прескочила шенгенски визни зид. Насупрот вести која је пре неколико дана пренета из Приштине да је Косово испунило шест од осам препорука ЕК за визну либерализацију, косовски премијер Иса Мустафа, који је минуле седмице био у Бриселу, самоуверено је изјавио да је само „питање недеља” када ће бити донета одлука о укидању виза. Ни у јануару ове године недовршени послови из „мапе пута”, коју је Косово добило 2012, нису

Политика

16.04.2016 у 15:00

Немачка упозорава Загреб због Србије

Берлин је јуче сасвим јасно упозорио Загреб због блокаде Србије у процесу преговарања са Европском унијом. „Немам разумевања за то што су блокирана поглавља 23 и 24”, изјавио је Гинтер Крихбаум, који у Бундестагу води Одбор за европске послове. Крихбаум, који је члан Хришћанско-демократске уније, у интервјуу за „Дојче веле”, рекао је да земље чланице ЕУ треба да се понашају у европском духу и да решења траже разговором, а не блокадама. Уз оцену да блокада није добро средство, он је нагласио да нема разумевања за захтеве из Хрватске јер се „ради о билатералним темама за које очекујемо да се реше у за то предвиђеним модулима и судовима

Политика

26.03.2016 у 19:05

Зашто се Тадић жалио Крихбауму на европски пут Србије

Своју забринутост због чињенице да „процес евроинтеграција Србије још није неповратан” и због тога што „владајућа коалиција још није осигурала стратешки правац ка ЕУ”, бивши председник Србије и лидер СДС-а пренео је у разговору Гинтеру Крихбауму, председнику Одбора за европске послове Бундестага. Тадић, као председник државе другачије је размишљао. После одлуке о додели статуса кандидата за чланство Србији марта 2012, изјавио је да је то веома значајно, али да ће суштинско постигнуће бити добијање датума за почетак преговора

Политика

22.03.2016 у 18:05

Холандија верује да ће Србија отворити поглавља 23 и 24 до краја јуна

Нисам променио мишљење у вези са могућим отварањем поглавља 23 и 24 у току холандског председавања Саветом Европске уније, каже за „Политику” Ханк ван ден Дол, амбасадор Холандије у Београду, подсећајући да је и раније изјавио да је то могуће до краја јуна, до када је његова земља на челу ЕУ. Одговарајући на наше питање како коментарише захтеве који ових дана стижу из Хрватске у вези са поглављем 23, он истиче да није на њему да коментарише позиције појединачних земаља чланица ЕУ, али да они као председавајући стално раде са свим земљама чланицама како би се достигао консензус. „Нема потребе да се медији обавештавају о сваком кораку у том процесу или, како ми на холандском кажемо: не дирај кокошку која лежи на јајима”, рекао је холандски амбасадор, уз опаску да је потребно да се сложи

Политика

21.03.2016 у 08:05

Зашто се на причи о ЕУ више не добијају избори

Тешко да би неко данас добио изборе на причи о Србији која крупним корацима граби у Европску унију, као што је то пошло за руком Тадићевим демократама 2008. године. Ројтерсови извештачи из Београда тада су јављали да су „Косово и ЕУ једино питање кампање”. Последње истраживање јавног мњења које је обавио Фактор плус показује да само четвртину грађана ЕУ занима као предизборна тема. Чак 73 одсто испитаних рекло је да ће главна тема ових избора бити економски развој, док је 27 процената кандидовало Косово. Политички социолог Зоран Стојиљковић за чињеницу да је за 25 одсто грађана ЕУ битна тема, сматра да је на овим изборима тема евроинтеграција у позадини, али да од тога нико неће моћи да направи добитну, победничку формулу

Политика

14.03.2016 у 08:05

Докле ће Запад трпети сузавац у Приштини

Бивши специјални изасланик ЕУ за Косово Волфганг Петрич изјавио је ових дана да је Косово у последње време изгубило симпатије Европске уније, јер слике Приштине у диму сузавца стварају представу да на Косову не постоји политичка стабилност. „Насиље и демократија не иду заједно. Косово је изгубило многе симпатије током последњих месеци. Придружујем се апелима европске демократије да су коришћење психичког насиља, Молотовљеви коктели, брутално спречавање парламентарног процеса, активности кажњиве природе”, рекао је Петрич, који је био и главни преговарач ЕУ кад се 1999. године у Рамбујеу и Паризу разговарало о Косову. Није, међутим, Петрич једини који је незадовољан оним што види на Косову. На седници Савета безбедности УН пре двадесетак дана француски амбасадор

Политика

07.03.2016 у 08:30

Симулира ли ЕУ проширење на Балкан

Садашњу слику проширења Европске уније на западни Балкан Хедвига Морваи, извршна директорка Европског фонда за Балкан, протумачила је овако: „Ми се претварамо да се интегришемо, Европа се претвара да се шири”. Да ли је ова интригантна оцена (која асоцира и на добро познато игру речи с почетка деведесетих, кад се некима учинило да ће све бити игра) сасвим тачна? Србија је пре више од две године отворила приступне преговоре, а „отпечаћена” су само два поглавља. БиХ је прошлог месеца предала молбу за кандидатуру, Црна Гора је отворила 22 поглавља за три и по године, Албанија две године има статус кандидата, а Македонија је на тој позицији већ једанаест година. Поређења ради, у државама које су од 2004. улазиле у Унију преговори су трајали најдуже шест година. Словачка, Малта,

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе