Субота, 28.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.18	117.89	117.54
	108.94	109.59	109.26
	113.75	114.43	114.09

Таг: српски језик

Регион

22.05.2022 у 19:16

Српској деци у Гламочу одузето право да уче матерњи језик

Од нашег дописника Сарајево – Гламоч, једну од четири локалне заједнице с већински српским становништвом у Федерацији БиХ (ФБиХ), која територијално припада Кантону 10, многи виде као најупечатљивији пример дискриминаторског односа власти према српском народу и његовим правима. У тој општини српској деци ускраћено је Уставом загарантовано право да уче матерњи језик и изучавају националну групу предмета по наставном плану и програму Републике Српске. Борбу за једно од основних права своје деце, које им је загарантовано и Дејтонским мировним споразумом, гламочки Срби, углавном повратници, воде безуспешно више од две деценије. „Такав апсурд, сигуран сам, не постоји нигде у свету. Имате у школама већински српску децу, а оспоравате им да изучавају свој језик, своју историји, своју

Култура

22.03.2022 у 10:35

Праскозорје је најлепша српска реч

Реч „праскозорје” изабрана је за најлепшу српску реч од оних које су ученици предложили на конкурсу који је Друштво за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду организовало у оквиру манифестације „Март, месец српског језика”. На конкурс је стигло 905 предлога, а трочлана комисија, коју су сачињавале проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Весна Ломпар и мср Весна Николић, изабрале су реч праскозорје као најлепшу од пристиглих, преноси Танјуг. Предлоге су Друштву за српски језик слали ученици различитих узраста, од оних који похађају пети разред основне школе до оних који завршавају средњу школу, а за речи, као најлепше, су се одлучивали према њиховом значењу, звучању, грађењу, симболици или према драгој успомени

Друштво

21.03.2022 у 12:32

Деле се бројеви и мишљење, слажу се и дрва и људи

Уколико себе сматрате језичким зналцем, а још сте и новинар (који су посебно прозвани као митомани), узмите прво шећер и воду, па онда отворите књигу Павла Ћосића „Језичке недоумице: Заблуде и митови”. Све оно што сматрате да је исправно, све оно што су вас учили родитељи, у школи и на факултету, по овој књизи – није исправно и спада у домен језичких заблуда и митова. А аутор прво објашњава да су језичке заблуде више или мање раширена мишљења о нечему што се не поклапа са установљеним језичким правилима. То значи да је наука о језику утврдила једно, а да нашироко влада нешто друго, алтернативно. „Мада готово да нема домаћинства у Србији које нема макар један примерак легендарног ’Речника језичких недоумица’ Ивана Клајна, опет ће бројни лектори пренебрегнути оно што у том речнику

Друштво

29.01.2022 у 20:56

Политиканство у расправи о језику

Захтев омбудсмана да се из употребе повуче уџбеник српског језика у коме се прецизира да су на лингвистичком плану хрватски, босански/бошњачки и црногорски искључиво варијанте вуковског српског језика директно је увођење политиканства у расправу о језичким темама, наглашава за „Политику” др Милош Ковачевић, редовни професор на Катедри за српски језик и општу лингвистику на Филолошком факултету у Београду и члан Одбора за стандардизацију српског језика. – Невероватно је шта заштитник грађана себи даје за право. Он је на овај начин укинуо и назив „српско држављанство” у српским пасошима. Он једноставно из лингвистике готово ништа не зна, него по својој бирократској памети мисли да може бити изнад србистике као науке о српском језику. Заштитник не разуме на чему почива и који су

Друштво

17.12.2021 у 12:28

Онлајн предавање о стандардном језику

Институт за стране језике организује данас од 19 часова онлајн предавање „Стандардни језик: добар слуга, зао господар” о типу, статусу и будућности стандардног језика у Србији. Предавач је Бобан Арсенијевић, професор словенске лингвистике на Универзитету у Грацу. Учесници предавања моћи ће да се упознају с погледима једног граматичара на питања социолингвистике стандардног језика у Србији. У првом делу излагања, заснованом на објективно-научном приступу, професор Арсенијевић представља релевантна сазнања, ставове и моделе природе и положаја стандардног језика у једној заједници, смештајући ситуацију у Србији у представљене оквире. У другом делу излагања говориће о перспективама примењене лингвистике, конкретно језичке политике, и усредсређује се на разматрање актуелног стања,

Култура

02.12.2021 у 13:19

Осамнаестовековна уметност или уметност 18. века

СЛОВО О ЈЕЗИКУ Наша читатељка Грозда Пејчић пише да је у свом вишедеценијском лекторском раду одговор на поједине језичке недоумице налазила у постојећој литератури, али да се недавно суочила са проблемом за чијим решењем још трага. „Радила сам лектуру књиге о Хиландару и приликама на Балкану у Османском царству у осамнаестом веку. Аутор на више места говори овако: ‘Када је у питању осамнаестовековна историја Хиландара…’, ‘Осамнаестовековна ћириличка грађа није била предмет систематске обраде и објављивања…’, ‘Потребно је препознати и проверити понекад митологизујуће ставове деветнаестовековне и двадесетовековне историографије…’ Курзивом обележене речи очито не говоре о трајању дугом осамнаест векова (равнајући се према значењу речи вековни ‘који траје више векова’ у

Култура

01.12.2021 у 20:00

Медијална зарада за слајсове шунке

СРПСКИ ЈЕЗИК И НОВОГОВОР Кад сам пре неколико деценија учио да возим, аутомобил је имао куплунг, бремзу, шофершајбну и анласер. Већ одавно су их заменили квачило, кочница, ветробран и механизам за паљење. Још којих двадесетак година раније, мој отац, кицош по природи, облачио се и понашао ком-ил-фо (како треба), познавао бонтон, био помало гамен (мангуп) и подједнако зазирао од клошара (бескућника) и нуво риш разметљиваца (скоројевића). Језик се стално мења; док енглески није постао глобални есперанто – превасходно захваљујући интернету и економској снази англосаксонског света – сви технички појмови стизали су нам из немачког, а модни и изрази за друштвено понашање и дипломатски језик ослањали су се, готово искључиво, на француски. Временом, пронашли смо (или створили) наше речи којима

Култура

28.09.2021 у 20:00

Како Французи уче српски

Изузетно допадљив уџбеник, и текстуално и визуелно, „Apprendre le serbe ЗДРАВО” („Научити српски ЗДРАВО”), чији је аутор проф. др Татјана Шотра Катунарић, објављен је у издању француске издавачке куће АСИМИЛ. Према уговору из 2019, са овим француским издавачем, књига је требало да буде завршена у року од годину дана, али је пандемија то успорила, те се у рафовима француских књижара појавила тек крајем маја ове године. Такође је, опет из епидемијских разлога, одложена и њена промоција која је требало да буде у септембру у нашем културном центру у Паризу. – Издавачка кућа АСИМИЛ, с дугом традицијом (основана 1929), прилагођава своју методу савременим потребама усвајања страних језика. Од пре неколико година овај издавач почиње с објављивањем нове серије уџбеника, страних језика, од

Политика

14.09.2021 у 12:31

Заштита српског језика и ћирилице

Боља заштита ћирилице у јавном животу првенствени је циљ доношења закона, имајући у виду њен значај и чињеницу да су језик и писмо један од најважнијих делова културног наслеђа и питање идентитета сваког народа, рекла је јуче министарка културе и информисања Маја Гојковић у Скупштини Србије, представљајући Предлог закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Позвала је посланике да сутра, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, усвоје закон, а они су, најављујући подршку, истицали да је усвајање оваквог прописа од изузетног значаја. Маја Гојковић (Фото: Анђелко Васиљевић) Образлажући предлог, Гојковићева је рекла да су закон иницирали председник Србије Александар Вучић и члан Председништва БиХ Милорад Додик и

Друштво

07.09.2021 у 15:14

У Норвешкој почела настава на српском језику

ОСЛО - У норвешком граду Фредерикстаду недавно је са радом почела настава за децу на српском језику, коју ће похађати око 40 ученика, а председник Удружења Срба и пријатеља у Норвешкој Добринко Сочански каже да су деца која тамо уче српски језик различитог узраста - од првог до осмог разреда. Сочански је за РТС рекао да су деца тренутно подељена у две групе, од првог до четвртог и од петог до осмог разреда, али је најавио да ће бити подељена у три групе. Како је додао, прате се програми који важе у Србији што ће им касније омогућити студирање у Србији. Он је оценио да је идеја о учењу српског језика у Норвешкој насушна потреба за све који живе тамо, а нарочито за најмлађе. „У том лепом делу Норвешке, који се налази 30 километара од Осла и око 80 километара од шведске границе

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

28.05.2022 у 16:42

У Србији још једна особа умрла од ковида, 217 новозаражених

28.05.2022 у 16:30

Вулин: Морамо да будемо јединствен политички народ

28.05.2022 у 16:19

Порошенко спречен да напусти Украјину

28.05.2022 у 16:02

Немачки амбасадор: Џафер Дева је био сарадник нацистa

28.05.2022 у 15:55

Пензионери траже састанак с председником Вучићем

28.05.2022 у 15:43

Путин, Макрон и Шолц о дијалогу и извозу жита