Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Колумнисти

27.12.2016 у 08:15

Русофобија и србофобија: порекло и употреба

Два догађаја која су у 2016. години уздрмала Европску унију, САД и НАТО - победа ,,брегзита“ у Великој Британији и Доналда Трампа у САД - донела су и једну практичну поуку: русофобија не добија изборе. У Британији су присталице ЕУ, у јавним дебатама, доказивале да се руска опасност надвила над целом Европом и да би ,,брегзит“ био гест лакомислености и саможивости. Хилари Клинтон и њени сарадници оптуживали су Доналда Трампа да потцењује руску опасност и да се чак потчињава вољи свемоћног Владимира Владимировича. Посебно важна била је чињеница да су, за време референдума у Британији и избора у САД, антируску кампању водили највећи медији, који су стали на страну противника ,,брегзита“ и присталица Хилари Клинтон. Тврдило се да су се образовани, добростојећи, урбани, млађи гласачи

Колумнисти

08.06.2016 у 08:15

Чија је Комисија за откуп књига?

Комисија за откуп књига за јавне библиотеке у Републици Србији и Иван Тасовац, министар културе и информисања, који је именовао њене чланове, постали су, у протеклих неколико дана, предмет хајке београдске „жуте штампе”. На листи књига које је Комисија предложила за откуп новцем из државног буџета има највише „Лагуниних” издања, али њеном власнику и директору Дејану Папићу то, изгледа, није довољно. Он каже да „неко изиграва државног цензора”, јер читаоцима „ускраћује наслове најтиражнијих српских писаца” у издању, наравно, „Лагуне”, какви су Јелена Бачић Алимпић, Вук Драшковић и Весна Дедић. Вук Драшковић тврди да то што за откуп није предложен његов роман, а јесу мемоари Мире Марковић, представља крунски доказ „политичког анимозитета” Комисије према њему. Ипак је најзанимљивији случај

Колумнисти

16.04.2016 у 08:30

Отисак палца у Ужицу

Ужичани су годинама, у центру града, пролазили поред руине од куће у којој се родио Љубомир Стојановић (1860–1930), председник Владе Краљевине Србије, министар, историчар, филолог, професор Велике школе и члан Српске краљевске академије. Последњих месеци њена фасада била је окречена, и на себи је имала плочу са основним подацима о свом великом житељу. Али, нико се није потрудио да застакли њене прозоре, нити да закључа врата. Кућа Љубомира Стојановића била је, тако, склониште за птице и псе луталице. Ужичани су увелико сумњали да је намерно препуштена времену и пропадању, јер се неком моћном и богатом свидела њена „атрактивна локација“. Све што се могло сазнати било је да је кућа после смрти Љубомира Стојановића била препродавана и да није била под заштитом Републичког завода за

Шта да се ради

30.03.2009 у 22:00

Земље заједничких амбиција

Историја српско-хрватских односа изазовна је истраживачка тема, жанровски најближа трагедији. Данас то више није само повест о колебљивим идентитетима, економским рачуницама, националистичким свађама и масовним истребљењима цивилног становништва. Са настанком независних држава на подручју некадашње Југославије, српско-хрватски односи вратили су се у оквире дипломатије и међународних односа....

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: ковић милош