Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Таг: ева рас

03.01.2008 у 14:28
Дани су увек исти, понављају се по устаљеном реду, али календара има на стотине и чине се велики напори да се планета уједини и живи по једном, само што нико није спреман да се одрекне свога. Чему истицати и славити један дан? Питам се да ли дани маре за ново одбројавање? Да ли први јануар завиди тринаестом? Окићени градови недељама дочекују сваке године Нову годину, људи сумануто купују, сви хоће да прославе тај дан, а он је такође само један дан. Како сам била разочарана, давно у детињству, кад је стигла "нова година" а ништа се није догодило, нисам могла да је видим, све је остало исто... Осећала сам се преварена! У мојој околини се брижљиво припремало за дочек нове године. Обичај је налагао да се цела кућа темељно очисти. Сваки тањир, шоља, чаша се пажљиво прегледала и ако је, макар и мало, била чвакнута, бацали би je у ђубре, да не квари живот, у новој години. А тек први јануар! Био је то дан када смо пажљиво мотрили шта радимо јер су догађања предсказивала каква ће бити наредна година. Ако би зуб заболео, то би значило да ћемо целе године имати проблеме са зубима. Ако бих била успавана тога дана, сви би ме исмевали да ћу целе године бити лења буба. Ако би се нешто разбило, то је предсказивало… Једва сам чекала да прође тај дан, и да сам могла, побегла бих на Месец да га избегнем, да ми не предсказује и прети… Сходно томе, питала сам се ко је измислио календаре и смењивање године. Ко је први почео да пребројава и сортира дане?
12.12.2007 у 14:38
Зауставила сам такси на улици, пошто сам пешак који није успео да се укључи у саобраћај. У младости сам покушaла да возим и лако сам научила што се тиче машине, али чим бих села за волан, мене је од страха спопадао смех који нисам могла да обуздам. Имала сам утисак да сва возила иду право на мене. Узалуд сам положила возачки испит из цуга, није било шансе да постанем возач. Сад се возим таксијем кад журим, иначе, шипчим пешке, али кад стигнем до пешачког прелаза више није довољно да гледам семафор, него морам и возача да осмотрим, да ли је бацио макар поглед на мене, хоће ли да ме пропусти или једном руком држи на уву мобилни... Тек ако видим да ме је видео, смем да пређем преко зебре. Једног пешака, који није био прилагођен као ја, ударио је, није га убио, онај је наскочио на хаубу, није се ни повредио, али ја не умем тако да наскачем и зато морам да пазим.