Таг: стојковић

„Где си бре Лепи, одавно те нисам видео, да ниси опет био у Швајцaрској, Луксембургу или на Криту?” Лепи не одговара, Армани џинс и тесна бела мајица подвлаче његову важност. Уз то ролекс и, како сам каже, уникат ципеле од фокине коже. За његове ране педесете Лепи изгледа спортски. Мада нико није чуо за њега стално истиче да је некада био првотимац познатог фудбалског клуба. Сада...

Корисник услуга једне швајцарске фирме која се бави утврђивањем порекла генетским методама пише: „За месец дана сам сазнао да је моје оригинално име Морисон. Порекло Морисон клана може се уназад наћи све до ере Викинга. У ствари, моје галско име је McMathan (Медвед), мој предак је у време тридесетогодишњих ратова као војник дошао у Немачку и оженио се. Како нико није разумео његово...

Криза на све стране. Економска, финансијска, тако је названа. Ломи глобални капитализам а, мени се све више чини, и самог човека. Осам је изјутра, на аеродрому у Сеулу чекам лет. У чекаоници мешавина људи, различитих циљева. Туристи у фармерицама и патикама са ранчевима. Људи са малом децом који путују у посету родбини. И, наравно, пословни људи, утегнути у одела, кравате и тесне ципеле. Таква...

„Долази зима дуга и хладна...” У последње време ове речи групе „Сунцокрет” стално ми се врзмају по глави, не знам да ли због тога што је после оних неуобичајено топлих дана нагло захладнело и што ваздух мирише на зиму. Из села се види како су облаци заузели врхове планина, сложени кубици исечени горе увелико се већ троше. Моје комшије одоздо из места све мање срећем и...

Сва слава долази од усуђивања да се почне (Шекспир) Пре неколико година упознао сам на римском аеродрому др Карла Ђерасија, оца антибеби пилуле. Овај вишеструко награђивани професор биохемије је први 1951. синтетизовао хормон трудноће, гестаген и тако отворио пут антибеби пилули, а себи пут у славу, богатство и време да се поред науке бави писањем књига, позоришних комада и скупљањем...

Кад по мраку кренем из Вучја или за Вучје прекрстим се три пута. За себе и за некога другог. Сваке године се на том путу, који од лесковачког Хисара до центра Вучја мери двадесетак километара, у просеку три човека силом растави са животом. Сваке године оду деца која излазе из приградског аутобуса, старији људи који иду или чекају покрај пута, возачи који ударе у камионе или приколице. Сваке...

Пре неки дан вратио сам се са Шестог светског конгреса о матичним ћелијама који је био одржан у Филаделфији. Конгрес је био јако занимљив, нарочито онај део који се односи на репрограмиране ћелије, односно ћелије којима вратите биолошки сат из једног дефинисаног и специфичног статуса у онај првобитни статус једне матичне ћелије. Али поред свих тих нових сазнања дођете опет до старих, а то је...

Пре неки дан мој добри пријатељ и вршњак из Лесковца и ја чепркамо по прошлости, по ономе што смо чули, видели, доживели све до онога тренутка када смо морали да одрастемо. Прво смо се сетили оних лета када се стално вртео рефрен једне песме из касних седамдесетих година прошлог века: „Скопје скопје ми скоп-радиоскоп”. Тако је, бар се мени чинило, певала Рафаела Кара. У ствари ко...

У Немачкој се поново води жестока парламентарна дебата о промени Закона о ембрионалним матичним ћелијама. Док немачки и остали научници широм света желе да користе фасцинантне карактеристике ових ћелија како би што пре стали на пут неким болестима, постоји једна опортунистичка струја која истраживања у том правцу на сваки начин покушава да спречи. Рад са људским ембрионима и матичним ћелијама...

Колико дуго траје отимање српске земље? Као релативно млад човек могу само рећи: откако знам за себе. Прва таква свесна чињеница десила се у основној школи. На почетку петог разреда прешао сам из старог у потпуно ново додатно одељење које су углавном чинила деца из лесковачког приградског насеља Анчићи. Мени, коме је лесковачки дијалект дуго био појам за универзални и књижевни језик, дијалект...