Таг: интелектуалац-у-транзицији

Краткорочна министарка просвете Љиљана Чолић која је, због покушаја да из наставног програма биологије за осми разред протера Дарвинову теорију еволуције, под притиском јавности дала оставку (2004), јавила се у овој години кад просвета на целој кугли земаљској слави 200 година од Дарвиновог рођења и 150 година од појаве његовог револуционарног научног дела „Постанак врста“, да...

Београдска „Просвета“ коју је, запалу у дугове, купио IPS, управо је, финансијски помогнута од Министарства културе, објавила књигу Сима Ц. Ћирковића (1951) „Ко је ко у Недићевој Србији 1941–1944“ чији је поднаслов „Лексикон личности: слика једне забрањене епохе“. На једном месту у предговору, аутор за свој лексикон каже да је „прва...

Кад би ми било забрањено да крочим у неко забачено афричко село, у које ме пут никада неће довести, патио бих као неслободан човек, рекао је у једном телевизијском разговору Џорџ Стејнер. Сад кад нам је као држављанима Републике Србије (без Косова и Метохије) омогућено да без виза путујемо у скоро све земље Европске уније, они који тврде да то и није неки добитак јер смо тако бедни да немамо...

Кад се за бројну популацију гладујућих у Србији каже да „живи испод границе глади” или „испод границе сиромаштва”, тиме се истиче да, испод границе живота, она ипак живи, да, упркос томе што нема услове за опстанак, некако опстаје. Ту се наглашава оно живети на уштрб оног гладовати, иако ствар стоји управо обрнуто.     Кад нам је добро...

Вуковар је већ био разорен, а рат у Босни само што није почео, кад се на сцени београдског Дома омладине, у адаптацији и режији Ленке Удовички, изводила „Мајка Храброст и њена деца“ Бертолта Брехта, снажна антиратна представа каква се у том времену зла више није поновила. Упркос ефекту разотуђења (Verfremdungseffekt), на којем Брехт инсистира, ако Мајка Храброст не изазива...

Карактер Интернета и савремене културе медија пуно дугује карактеру Џоша Хериса. Творац „четовања“ и оснивач прве интернет телевизије (Pseudo.com), Херис је креатор и продуцент пројекта „Мир“, ријалити програма у којем је, под сталном и свеопштом присмотром камера, учествовало 100 особа смештених месец дана у једној подземној просторији. Ово подземно предузеће...

Нема томе десет дана, у Београд је, да се ту поново настани – право из затвора у Шведској где је била осуђеница по казни изреченој у Хагу, у Холандији, за злочине против човечности почињене у Босни и Херцеговини – допутовала Биљана Плавшић, за рата потпредседница Републике Српске, а поратна њена председница. Готово сва масовна средства јавног информисања у Србији подробно су нас...

Изненадна прослава шездесетпетогодишњице ослобођења Београда од окупације у Другом светском рату вратила је неочекивано у живот један значајан датум националне историје и распирила контроверзну расправу у вези с догађањима тог 20. октобра 1944. и непосредно потом. Немали број историчара овај догађај назива „такозваним ослобођењем“ или „назовиослобођењем“, сматрајући...

Од оног дана кад су запослени у раковичкој фабрици мотора дошли испред тадашње федералне скупштине да протестују као радници, а, после говора Слободана Милошевића, вратили се кући као Срби, све је било спремно за ратна дејства под националистичком еуфоријом и девастацију националне привреде. Кад су се српски радници после ратова суочили са стварношћу у којој неупоредиво више заједничког имају...

Пре десетак дана, како су о томе известиле све медијске куће, уз помоћ Интерпола, наша је полиција спречила самоубиство девојчице од тринаест година. Да њен румунски вршњак, с којим се дружила преко Интернета, није у агонији после свог покушаја самоубиства тровањем, срећом убрзо откривеног, одао склопљен договор по којем и девојчица у Србији намерава да се убије, та би се намера вероватно и...