Таг: арсић-љубица-погледи са стране

Мода видео игрица слична је оној због које бисмо од чувеног креатора наручили шал и рукавице од жилета, или доњи веш направљен од затварача за пивске флаше. Граница између виртуелног света од силиконске скраме и овог стварног, у којем покушавамо да живимо, толико је танка да је свакодневно пренебрегавају сви они који добровољно служе режиму врлог новог света. Свет схваћен као видео игрица у...

Савремена прича о супругама владара је прилагођена прича о судбини вештица. Јавно уздизане у небеса па затим гурнуте у блато, дубоко омражене у тајности и окружене онима који са трпезе моћи убирају, попут Пепељугиног врапца, само мрвице, све због тога што јесу граничарски камен преко којег се никако не сме. Заштитнице владаревог тела представљају бедем који одолева родољупцима и осталим...

Прошетајмо мало поред стрњика статистике, које, иако пободене усред пустоши препуне голих бројки, донекле предочавају шта на том пољу ниче и расте. Свакога дана, у Србији, четири особе изврше самоубиство, а по броју самоубица наша земља се налази на тринаестом месту. Испред нас су, између осталих, Литванија са највећом стопом самоубистава, затим Русија, Белорусија, Украјина, Мађарска,...

Судбина интелектуалца почиње веома давно, још кад је сликар наивац склон уметности по мраку, цртајући биволе у пећини, размишљао о последици а не о узроку. Како и не би кад је пред њим била сјајна будућност, велики део праисторије и скоро цела Историја. Онај који је ловио и онај који је цртао ловину били су увек два различита човека јер интелектуалцу, осим ретком типу „функционалног мислиоца“,...

Закон је поставио јасну старосну границу, али зрелост је, изгледа, широк појам. Она је нешто попут слободе, за њу човек мора да се бори целог живота све да докаже да јој се најзад бар мало приближио. Паролу да нас покрећу љубав, рад и знање пружајући нам пуноћу живљења свакодневно оповргава озлоглашена пракса, претварајући ова начела за многе у тиранске господаре, а идеју слободног човека у...

Инспирација за овај наслов није овог пута потекла из јеванђеоских истина, иако их никад није наодмет, већ из текста модно-едукативних новина које листам док чекам код фризера. Текст је упућен превасходно женама и свима онима који се тако осећају. Будите савршене. Говорите као Грејс Кели. Не сећам се како је говорила Грејс Кели, јер сам ономад уочи пута за Монако на промаји навукла запаљење...

Оптужба данског редитеља Ларса фон Трира холивудским колегама да су призори њихових филмова бедне имитације нечег што не постоји у стварном животу и да је потпуно бедасто да Бостонска филхармонија свира док се двоје љубе у парку, показала се само донекле тачна. Ланчане експлозије кола, нељудски обрачуни рођени у најсуровијем режњу сценаристичког мозга, мучки планирана и извршена убиства...

Волим кад ме историја сачека иза окуке, кад ми намигне док шетам улицом и лижем сладолед, или док размишљам којом пречицом да кренем не бих ли избила на фирентински трг Санто Спирито, где се налази Кабирија, скромна траторија са тосканским специјалитетом који много волим: љуткастом, фино зачињеном паштетом од џигерице на реш препеченом црном хлебу. Мадоне свих облика и величина снисходљиво...

Док белосветски спортисти Олимпијаде, како на копну тако и у води, смело и самољубиво показују своја лепа змијска тела, ,,Пинкове” мегадебељуце суше плаве гаће на конопчету и муку муче с килограмима и љубавним јадима. Волели би да се мазе, да се заљубе, да их неко воли, иако су трунтаве меце којима се намеће један од озбиљнијих задатака – како прекрстити ноге док седиш. Затворени у некој врсти...