Таг: арсић-љубица-погледи са стране

Цивилизован човек тражи мерило понашања, норму и етички закон не би ли своју личност прилагодио устројству космоса, а тиме себи и својој заједници омогућио мир и благостање. Простак се буса у груди. Ја, па ја. Откад је један филозоф назвао човека „малим богом” и тиме омогућио овчицама да мисле како уместо руна носе капуте од камилхара, свакa шуша бива охрабрена идејом да у његовој пространој...

Нема новина ни часописа да под паролом „здравље” не позивају на оптимизам и разгаљујуће мисли које, попут руског анархистичког слогана, окрепљајет оргањизм. Осмехуј се, мисли позитивно, радуј се, праштај, постани Буда усред земље Србије по чијој кожи свакодневно пуцају чиреви, достигни нирвану. Дубоко верујем да су позиви на унутрашњи мир целомудрени, да представљају бригу за здравље...

Вера у науку слична је, по Марфијевом закону, парчету хлеба које увек из руке пада на ону страну намазану машћу и посуту алевом паприком. Судбина идеја крајње је непредвидљива. Оно што је недавно била проверена истина у коју су се сви клели завршава, пре него што у њу и поверујемо, на отпаду научних заблуда. Легендарно парче хлеба с машћу из детињства један је од примера из виртуелног музеја...

Сукне неки вулкан од којег смо дигли руке, повремено нас раздрма земљотрес. Тек да човек не уобрази како је загосподарио природом. А да је господар друштва, у то не треба сумњати, као што је очигледно да смо ми људи бића склона вашарима, светковинама, сајмовима. Недавно се завршио наш 55. сајам књига, са питањем које остаје да лебди у ваздуху: Да ли ће књиге престати да постоје, што ми изазива...

Свакодневно нас извештавају о насиљу. Марљивост медија је немилосрдна, као да се плаше да ћемо нешто врло важно пропустити и тако себи силно нашкодити. На првом месту су ратови, који никад неће престати. Тиме што се глорификују особине неопходне у рату, попут храбрости, срчаности, издржљивости, жртвовања за свету идеју, тиме се на један подмукао и мрачан начин и рат прихвата као добра ствар....

Лежим на једној иностраној плажи и присуствујем антиглобализацији на делу. Млади руски пар се Пушкиновим језиком прилично потпомогнутим вотком и пивом расправља око ноћашњег љубоморног испада. Скоро малолетна Холанђанка грди хладно море, показујући му, и целој плажи, своје обнажене силиконске груди. Арапкиња умотана, на плус четрдесет, у црну бурку демонстрира решеношћу бића чија је кожа...

Не дирај ми у фудбал! Ни у „јелен” пиво! Руку на срце, за непристрасног посматрача с мањком подивљалог тестостерона то изгледа овако: двадесет два мушкарца у шорцевима сат и по вијају лопту успут се шутирајући у цеванице, голман зева и чачка уво док му над главом вијори паучина, неки јадничак се преврће у мукама, други се руку раширених према небу моли Госпи од Спаса. Судија, у црнини, јер сам...

На једној тезги Каленићеве пијаце, у ово кишовито пролеће пуно наде да ће ипак најавити лето, леже две гомиле лепих, свежих краставаца. Домаћих, или како би поштоваоци нијанси и каино-авељевских разлика рекли – србијанских. Поред леве гомиле продавац је истакао цену од сто двадесет динара, крај десне само шездесет. – Зашто су ови толико јефтинији? – питам га. – Зато што су криви. Остали који...

Добро позната нам Мадлен Олбрајт, прва жена секретарка у америчкој државној администрацији, има необичну кутију с накитом. Наиме, у њој се налази преко триста различитих брошева, који нису само женска страст за украшавањем, већ љупко оружје у дипломатској стратегији. Они су постали не само њен заштитни знак већ и сликовита биографија њене каријере описане у књизи „Сви моји брошеви”....