Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.76	117.41
102.6	103.22	102.91
126.18	126.94	126.56

Друштво

18.07.2021 у 23:23

Дипломатски дневник – поклон за Јаира Лапида

На недавној свечаности у Српској академији наука и уметности, када су додељене плакете и захвалнице појединим државницима, појединцима и институцијама који су дали допринос очувању културе сећања на жртве Јасеновца, проф. др Дарко Танасковић уручио је амбасадору Израела Јахелу Вилану и специјалну поклон-књигу за министра спољних послова и заменика премијера Израела Јаира Лапида. Реч је о дипломатском дневнику „Повратак Светог Саве у Свету земљу” о дипломатској мисији Србије која је 2019. поставила прву меморијалну плочу Светом Сави након 790 година од његовог првог ходочашћа у Јерусалим, на ОНО академском колеџу, обележавајући истовремено 800 година аутокефалности. Танасковић је, подсетимо, био шеф делегације која је боравила у Јерусалиму 2019. године, када је успостављен академски

Култура

27.04.2021 у 01:27

Сликар који је обасјао наше доба

Сва времена за сликарство су црна, а сликар им додаје боју, зависно од снаге коју нуди, па обасја време својим светлом. Сликар прави право време за сликарство, а никад време не прави место за сликара – говорио је Милош Шобајић, наш познати сликар, чији се живот деценијама одвијао на релацији Београд–Париз, који је преминуо јуче у 76. години од последица заразе вирусом корона. Током каријере, своја дела представио је на преко 80 самосталних изложби широм света, а учествовао је на још око 500 групних. Његове слике се налазе у Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду, као и у више десетина музеја у земљи, региону и свету. Само пре месец и по дана управо је Шобајићевом великом изложбом отворен нов престонички изложбени простор – Галерија Комбанк дворане. С пуно енергије,

Култура

05.04.2021 у 10:47

Да ли је Жилник увредио национално биће Албанаца

У Француској је 2020. изашло ново издање књиге „Десет малих црнаца” Агате Кристи, али је наслов култног кримића, који је објављен 1939, због политичке коректности, промењен у „И не оста ниједан”. Иначе, реч је о најтиражнијем крими роману у историји, са више од сто милиона продатих примерака у свету. Име је добио по народној песми из 19. века, али су га касније издавачи преименовали по последњем стиху поменуте песме у „И не оста ниједан”. Реч „црнац”, која се у роману помиње 74 пута, избачена је и замењена речју „војник”. Нека издања у Америци и Британији излазила су и под насловом „Десет малих Индијанаца”... Докле иде тиранија политичке коректности говори и то да издавачи у Америци запошљавају „читаоце који тестирају осетљивост”. Они „чисте” књиге од свега што може да повреди осетљиве

Култура

28.03.2021 у 12:52

Одлазак императора шансоне

Певач, композитор, глумац, велика звезда златног доба југословенске шансоне, Зафир Хаџиманов, преминуо је јуче од последица вируса корона у 78. години, пренели су домаћи медији. Хаџиманов је компоновао десетине шансона и балада на стихове антологијских песника од Константина Миладинова, Косте Рацина, Блажета Конеског, Аце Шопова и Радована Павловског до Милоша Црњанског, Душка Радовића, Десанке Максимовић, Бране Црнчевића... Познати аутор награде је добијао од Струшких вечери поезије па до Интернационалног фестивала шансоне у Загребу. Сам, или са супругом Сенком Велетанлић, снимио је десетине песама. Наступао је на сценама попут парсике Олимпије (Париз), од Сиднеја до Москве. Зафир Хаџиманов рођен је у Кавадарцима (Македонија), од оца Васила и мајке Вере. У Београду уписује

Култура

13.06.2020 у 11:05

Обнова Цркве Светог Пантелејмона у Призрену

Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина са седиштем у Лепосавићу израдио је пројекат обнове Цркве Светог Пантелејмона у Призрену. Ова црква, проглашена за споменик културе 1970. године, данас је запуштена, прекривена коровом и озбиљно оштећена, а кров се урушио у унутрашњост цркве. Аутор пројекта обнове је Зоран Гарић, архитекта конзерватор завода. Мала Црква Светог Пантелејмона, димензија 3,95 пута 3,95 метара, више пута је девастирана у османско време, а паљена и пљачкана 1999. и 2004. године у Мартовском погрому. Кров и свод цркве су уништени у тој мери да постоји могућност да падну а самим тим и уруше целу цркву. Врата и прозор недостају, а са зидова су почупани водови електроинсталација. На прозору и вратима су као привремена мера заштите постављене

Култура

28.06.2019 у 09:31

Љубомир Симовић у Дому омладине

На Беградском фестивалу европске књижевности вечерас у 19 сати у Дому омладине гостује песник Љубомир Симовић који ће премијерно читати своје нове песме, а од 20 сати са публиком разговара словеначки писац Владо Жабот, аутор романа „Вучје ноћи” који је увршћен у међународну едицију „100 словенских романа”. Владо Жабот истиче да ова едиција зближава словенске земље. „Иако у тим земљама постоје бројни политички интереси, она нас ипак повезује кроз митове и заједничке приче. Некада је Словенија хтела да побегне са Балкана. Причали су нам да ћемо бити друга Швајцарска и говорили о тим фантазмима. То долази сад у свест људи. Могу да кажем да су у Словенији читана дела Великића, Албахарија, Блашковића...”, наводи Жабот. На фестивалу учествује и словеначки писац Јани Вирк који је у

Култура

03.06.2019 у 20:00

Због Киша у Београду

Када су њене тетке причале на јидишу она би прислушкивала као свако радознало дете. Како је по оцу Јеврејка, Јелени Сагалович, преводиоцу из Москве, наш писац Данило Киш је и по тој линији био близак. Управо је завршила превод на руски Кишовог „Пешчаника” и у Београд је дошла због још понеке консултације са Мирјаном Миочиновић, пишчевом супругом и изврсним познаваоцем његовог дела. Књигу ће на јесен објавити „Новое издатељство” из Москве. – Преводећи „Пешчаник” у руском тексту несвесно су ми излетеле и неке речи на јидишу – каже Јелена Сагалович која је пре две године превела Кишову „Гробницу за Бориса Давидовича”. Александар Ромањенко и Игор Јуферев раније су превели приповетку „Дечак и пас” из „Раних јада”, као и избор из „Енциклопедије мртвих”. За издавачку кућу „Рудомино”,

Култура

02.06.2019 у 14:36

Изложба Миће Поповића

У београдској Дворског галерији (Драгослава Јовановића 7) отворена је изложба слика „Прозор у призор” Миће Поповића, на којој посетиоци могу да виде 29 ретко излаганих дела нашег познатог сликара. Слике су из приватних колекција, из колекције породице, а једна слика позајмљена је од Српске академије наука и уметности. Академик Миодраг Мића Поповић био је сликар, ликовни критичар, писац и филмски режисер. Од прве самосталне изложбе 1950. излагао је у више десетина најпрестижнијих светских галерија. Његова изложба 1980. у галерији САНУ била је најпосећенија изложба у Југославији; видело ју је пола милиона људи, а у легенду је ушла његова изложба која је 1974. забрањена неколико сати пред отварање у Културном центру. Мића Поповић (1923-1996) излагао је у Европи, Јужној и Северној

Култура

29.06.2018 у 12:20

Иво Андрић и бошњачки национализам

Издавачка кућа „Геопоетика” објавила је студију „Битка за прошлост – Иво Андрић и бошњачки национализам” Зорана Милутиновића, професора јужнословенске књижевности и модерне књижевне теорије на Универзитетском колеџу Лондон (UCL). Издавач Владислав Бајац наглашава да се аутор студиозно бавио злонамерним и негативним интерпретацијама, неистинама и бесрамним закључцима који су до сада изнети поводом научног и књижевног дела Иве Андрића. Негативни одијум је, како додаје, започет шездесетих година 20. века и проширио се деведесетих када је Андрић, кога су називали и „босанским Руждијем”, постао предмет широке политизације. „Страшно је да смо дошли у ситуацију да бранимо Андрића од идеолошке и религијске злоупотребе његовог дела”, каже Бајац. – Више деценија се квазистручњаци

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: сретеновић мирјана