Недеља, 22.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.14	117.84	117.49
	110.75	111.41	111.08
	114.01	114.7	114.36

Таг: призрен

Култура

18.01.2022 у 09:31

Објављен зборник поводом 150 година Призренске богословије

Поводом великог јубилеја – 150 година од оснивања Призренске богословије и 10 година од обнове рада у Призрену, у саиздаваштву Епархије рашко-призренске, Призренске богословије и Косовскометохијског одбора Матице српске објављен је Зборник радова „Призренска богословија: живот, мисија, допринос (150 година од оснивања 1871–2021. и 10 година од обнове рада у Призрену 2011–2021)”. Зборник садржи 46 научних радова: „У сусрет јубилеју” Епископа Теодосија, „Слово призренским богословима” Патријарха српског Иринеја, „Косово је српски зид плача и домострој спасења” Ивана Негришорца, „Литије – ненасиљем у одбрани светиња” Јована Делића, „Патријарх Павле и Призренска богословија” Милутина Тимотијевића, „Патријарх српски Иринеј – ђак, професор, ректор и добротвор Призренске богословије” Будимира

Друштво

16.11.2021 у 15:21

Сто педест година Призренске богословије

Оснивање и почетак рада Призренске богословије најважнији догађај у српској духовној, просветној и културној историји Старе Србије у 19. веку – истакла је историчарка др Александра Новаков на трибини у Матици српској, посвећеној обележавању 150 година од оснивања Призренске богословије. На свечаности су говорили Драган Станић, председник Матице српске и протојереј Дејан Крстић, професор Призренске богословије у Нишу. – Међу Србима се осећала потреба за школованим учитељима и свештеницима јер је међу становништвом било много неписмених и полуписмених. Српским државним интересима била је потребна таква школа за очување свог народа од исламизације, грчког уплитања, амбиција Бугарске егзархије, као и римокатоличког утицаја. Прва српска институција у Османском царству, основана након

Култура

04.11.2021 у 14:12

Јесен у Призрену

Дом културе „Грачаница” организовао је седмодневне ликовне сусрете „Јесен у Призрену”, који су почели 1. новембра. Уметници ће до 8. новембра стварати у манастиру Светих Архангела код Призрена. Ово изузетно место, град Призрен са својим духовним, културним и историјским вредностима угостио је седам сликара: Новака Демоњића из Лозне (БиХ), Весну Петровић из Чачка, Слободана Бобу Ракића из Прилужја, Дуњу Карановић и Бојана Савића из Београда, Звонимира Јанцића из Гњилана и Мирослава Шавелића из Велике Хоче. „Јесен у Призрену” је колонија тематски везана за изузетне симболе и драгуље нашег наслеђа и одржава се седми пут. Овом колонијом настоји се да се одржи континуитет повратка стварајуће уметности и културе у овај град, у коме је до рата 1999. године живело више од десет хиљада Срба. У

Култура

07.10.2021 у 18:11

Изложба са колоније „Јесен у Призрену” гостује у Новом Саду

Ретроспективна изложба радова са колоније „Јесен у Призрену” уприличена је у фоајеу Српског народног позоришта у Новом Саду, а реализована је у сарадњи са Домом културе „Грачаница” и фондацијом „Симонида”. Поставка се састоји од 22 изабрана рада и трајаће месец дана. Ликовна колонија „Јесен у Призрену” настала је 2015. године у сарадњи Дома културе „Грачаница” и Епархије рашко-призренске, односно манастира Светих Архангела код Призрена, под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије. Колонија се одржава у обновљеном Душановом конаку манастира Светих Архангела. ‒ У потреби за слободом, као врховном принципу којем тежимо, колонија „Јесен у Призрену” нам доноси нове, драгоцене дарове. Настојањем да се укључе у непостојећи културни „дијалог” о

Култура

26.08.2021 у 11:57

Фестивал средњовековне музике у Призрену

Међународни фестивал средњовековне музике „Медимус” биће одржан у Призрену од 28. до 29. августа. Овогодишњи фестивал посвећен је 700. годишњици манастира Грачаница и спомену на њеног ктитора краља Милутина. На фестивалу, у Атријуму Цркве Светог Спаса, учествују ансамбли „Агиа”, „VisAntqua”, „Медимус”, а програм води глумица Марија Бергам. Ансамбл „Медимус” је осмишљен с циљем да нове музичке генерације заволе и преносе рану музику. Замисао је да чланови ансамбла буду разноврсни музичари. Овогодишње чланове ансамбла „Медимус” чине: Дарко Карајић, Војка Ђорђевић, Каролина Бетер, Меила Томе Пихлер, Борис Буњац и Жорж Грујић. Aнсамбл „VisAntqua” бави се интерпретацијом ране музике, која обухвата период средњег века, ренесансе и раног барока. Ансамбл је одржао велики број концерата у

Друштво

02.06.2021 у 16:37

Живе васкрсли Архангели у кањону Бистрице

ПРИЗРЕН – Пред капијом смо манастира посвећеног Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, у народу познатом као Архангели, на само два и по километра од Призрена , задужбини цара Душана. У кањону реке Бистрице, грађени су Архангели од 1343. до 1352. године, са гробном црквом цара Душана посвећеној Светим архангелима и Црквом Светог Николе. Кроз векове је манастир рушен, паљен, као што је опљачкан и у јуну 1999. и у мартовском погрому 2004. године. Братство, које је тог марта чувао немачки Кфор и уз чију помоћ су евакуисани, већ у лето се вратило у манастирски комплекс. Почели су обнову, боравећи у контејнерима у манастирској порти, на голој ледини. Поново смо у Архангелима, где смо последњи пут били 15. марта 2004. године, пред сами погром, када је мало шта наговештавало да ће два

Друштво

26.05.2021 у 08:51

Царски Призрен – град са двадесет Срба

Призрен, манастир Светих архангела – Кад вам се не посрећи да вас од 2.150 сунчаних сати, колико их је годишње у „царском граду” на обали Бистрице, не сачека ниједан од њих, него дан када се небо и земља саставе, још теже вам падне спознаја да се тек 20 Срба вратило своме кућном прагу. Од 1999. године, када их је било више од 12.000 и када су Призренци, староседеоци, само са са завежљајем у рукама оставили огњишта, цркве, Богословију, кренули за војском ка централној Србији– огњишта су порушена, куће миниране наочиглед војника Кфора и војске НАТО-а. Некадашња престоница српског царства, чувени трговински и занатски центар, седиште Рашко-призренске епархије Српске цркве, где су албански екстремисти 2004. у мартовском погрому спалили све што је остало српско – чека сада да јој се Срби

Друштво

02.05.2021 у 12:11

Светлост, страх и порицање

На литици на улазу у малу осликану пећину, високо у брдима Шар-планине изнад Призрена, велика, светла шака благосиља над провалијом. Фреска „Исус васкрсава Лазара”, као да је јуче настала, виси над понором. Около окомите стене, хук Коришке реке, снег при врховима Шаре и поглед на Метохију. У ту пећину је у тринаестом веку побегао од тадашње светске вреве, од родитеља, од сестре и од људи пустињак Петар Коришки. „На једну високу стену се пропе, прихватајући се прстима, и тако као на стуб са муком узашав, обрете високо на овој стени једну пештеру (пећину), као од Бога спремљену, и веома Богу захваливши узвесели се због ње”, пише о овом необичном човеку и месту, почетком четрнаестог века, Теодосије Хиландарац. О пећини, личности и подвигу одбеглог пустињака настао је дубоки, драматични –

Хроника

15.12.2020 у 22:15

У Призрену пронађена два тела, сумња се да су убијени полицајац и његова ћерка

Два тела пронађена су вечерас у Призрену, преноси косовски портал Коссев. Сумња се да су у питању отац и ћерка и да је реч о убиству, речено је из Косовске полиције и тужилаштва за „Газету Еxпрес”. Главни тужилац Основног тужилаштва у Призрену Адмир Шаља потврдио је да је убијени мушкарац припадник Косовске полиције, а да се претпоставља да је друга особа његова ћерка, преноси Бета. Потврдио је и да су надлежни органи изашли на терен, након чега је установљено да су две особе преминуле услед рана задобијених из ватреног оружја али и да су за сада све друге околности непознате. Из Косовске полиције за тај медиј саопштено је да је полиција дошла на лице места након што је пријављено да су се у улици Дурмиш Аслани зачули пуцњи, те да се води интензивна истрага, преноси

Друштво

28.11.2020 у 20:34

У Призрену откривен споменик Ђурђу Кастриоту

ПРИЗРЕН - Статуа Скендербега откривена је данас у Призрену. Статуа је представљена на Дан заставе и независности Албаније, 28. новембра. Ђорђе (Ђурађ) Кастриот, познат у историји као Скендербег, био је једна од најинтересантнијих личности балканске и уопште европске историје друге половине 15. века, храбар борац против османских освајача, пренео је Индекс онлајн. Само презиме Кастриот можда долази од грчке речи „кастро” која долази од латинске „каструм”, што значи „тврђава, утврђење, каштел”, што може бити у вези са првобитним кастеланством у Канини, али, можда долази и од топонима: два кандидата за то постоје - село Кастриот код Дебра или пак Кастрат код Скадра. Међутим, албански хроничар Ђон Музака, припадник једне од најмоћнијих арбанашких кућа у средњем веку, пише

Претходна Следећа

1
2
3
4
5

Почетна / Тагови

22.05.2022 у 10:03

Ватерполисти Новог Београда први пут шампиони Србије

22.05.2022 у 09:56

Данас свежије време, местимично са пљусковима и грмљавином

22.05.2022 у 09:51

Подољак: Неће бити уступања територије Русији

22.05.2022 у 09:45

Двоје рањено у сукобу навијача Хајдука и хрватске полиције

22.05.2022 у 09:35

Шеклер: Мајмунске богиње се не преносе лако, нема разлога за страх

22.05.2022 у 09:27

Зеленски: Милиони тона хране блокирани у украјинским лукама