Таг: лазић радмила

Можда је могуће пратити социјални (и не само социјални) статус становништва према објектима који у мањој или већој мери ничу око нас. После ницања киоска и кафића, најезде страних банака (у државној опцији), приватних апотека (које су ,,појеле” државне), кладионица, кројачких радњи за поправке и мењање рајсфершлуса (још само чекам да се појаве и оне за крпљење чарапа па да буде јасно да смо...

Седи у аутобусу раширених колена, на једној и по столици, тако да се ви морате стиснути на оно преостало половинче како се не би додиривали. Седи ноншалантно са урођеним комодитетом некога коме је речено да је његов читав свет. Ако случајно стоји у аутобусу држи се обема рукама, тако да му једна обавезно прелази преко ваше главе и фризуре коју сте управо једва уредили. У канцеларији седи као у...

Просечна жена у Србији је „жена-кеса“. Некада „жена-зембиљ“, последње десетлеће-два еволуирала је у „жену-кесу“. Свакодневно, а поготову за викенде или празнике, град преплаве жене с кесама. По аутобусима, улицама, пијацама, улазима, лифтовима... гледамо жене-кесе. Свака носи по ташницу и уз њу једну кесу, другу кесу, или торбу, колица, мала или већа. Мотају се свуда око нас, вуку, цимају,...

Коментарисати дневнополитичке догађаје у Србији постало је популарно готово исто колико и гледање ријалити програма. Додуше, ово прво и није нека новина, Срби су одувек волели да политичаре, само што су то некада радили усмено, по кафанама. Сада се то кафанско „бистрење политике“ углавном пренело на „брстење“ по колумнама. Ријалити, пак, програми, иако новија тековина, у ствари су провинцијална...

ЈК нам налупа шамаре и изађе из крчме. Опаучи стоку и мајмуне, и још оно што се ту нашло ометено… ал’ поткачи и јадне колумнисте. И у праву је. Чему то мрчење. Пишете бре, а нико вас нити чита, нити разуме. И то још ,,за усраних 100 еврића” (каже се пишљивих…али ајде де). Ја то радим џабе, вели дива. Али више нећу. Фајронт! Нећу да вам узимам леба. „Сто усраних еврића”. Марш бре! Шибе! У праву...

Улази отац – озарен: ,,Нашао сам једно млеко” и готово тријумфално вади из кесе флашу с млеком – пластичну и додаје: ,,Оставила ми касирка” (опа, помислих, опет актуелно „испод тезге”). Гледам у неверици: ,,Откад сад па ти пијеш млеко...и у чему је проблем?”. Сад је он у неверици: ,,Не знаш да је несташица млека?! Ниси читала… па било је и на телевизији...”. „Појма немам”,одговарам, а у себи...

Четвртак, 22. јулa, 17.30 часова. Теразије. Градски превоз. Аутобус 31. Млади људи заузели сва седишта, понеко стоји, није гужва. Наједном схватам да сам најстарија у аутобусу. Хм! И док сам чекала аутобус нисам приметила друге – до млад свет, присећам се. Па, и док сам долазила од Зеленог венца углавном сам се мимоилазила са младим особама. Је ли ово неки специјалан дан?! Да није слет или...

„Браво, Оливера!” пише у новинама. Шесто место у Европи није мало, и није често. Већ скоро двадесет година Оливера Јефтић је врхунска спортисткиња и годинама наша најбоља атлетичарка. Из године у годину не узимајући предах, ретко одустајући – тек онда када чаша прелије меру, када замор тела дође по своје, она трчи за нас. Да се не пита и тело, верујем да Оливера никада не би одустала. И када се...