Таг: христић

Државу једино репрезентују спорт (јер ако победиш цео свет гледа у заставу и слуша химну), култура и наука. Нисам историчар и зато не могу са сигурношћу да тврдим да су у време стваралаштва Бернарда Шоа, Џемса Џојса, Вагнера, Моцарта или Хајнеа били толико важни људи у влади уколико ико, дан-данас, зна да су постојали. Односно да ли ико зна њихову надувену важност покривену велом заборава и...

Не прође дан да не чујем ову реченицу (из наслова) или опис стања у коме се налазимо, а у коме нисмо ни сањали да ћемо бити. Моје наде, или наше наде су прекречене! Толико су нам мишљења бела од креча да се умивени питамо зашто смо били антикомунисти. Мој пријатељ, редитељ Кокан Младеновић, носи угравиран лик Јосипа Броза на својим чарапама не зато да би се префарбао него су га други...

Кренем за Неготин. Аутопут, једини. У Европи је незамисливо да једна земља има само један аутопут са добрано закрпљеном десном страном. Али кад скренете за Зајечар више не возите путем него по закрпама. Није само то. Скрените било где на споредније српске путеве, будите сигурни да ћете возити по закрпљеној Србији. Народ може да се обуче по последњој моди и да не буде закрпљен, али фундамент...

Затезање стомака 180.000 динара. Каква хипокризија. Замашна популација гладних земље Србије уштедеће преко 2000 евра по особи. Треба да продају своје празне стомаке како би узели кредит или још боље ненаплативе акције и нпр. купили црвене државне фењере како би задовољили своје усахле, од глади, сексуалне програме. Управо ти проблеми немаштине и празних стомака узрок су беле куге тако да...

Неутемељено и страствено хвалисање, присутно у српском народу, служи да замагли суштину битисања. Путујући Србијом, задивљен лепотама природе и плодности, схватио сам да су само талентовани идиоти могли да је упропасте. Глупост и идиотарија родила се на врх брда где врба мрда, а Србија мрдуцка. Добар део градоначелника српских градова мисли за себе да су пали са неба, заборављајући да се у...

Коначно су се испунила моја очекивања да од цивилизованог кинеског народа, а био сам у Кини 1979. и осетио последице, увеземо њихов погубни покрет назван „културна револуција”. Каснимо четрдесет година, али никад није касно да се све уради страсно! Почело је када су музичари, тада највидовитији слој овог друштва, организовали 1992. године клечање испред председништва Србије како...

Добро ослушните у каквом се казану вулгарности налазите на улици, у превозу, испред телевизора, па чак и у школском дворишту. Навикнути на „ванредне ситуације”, као испомоћ немоћи, просто смо се сродили са злочином и вулгарношћу. А како и не бисмо, гледајући америчке филмове препуне слика злочина. И наше домаће серије, пуне вулгарности. А за серијама, да их достигне, жури...

У комунизму, домаћег типа, колала је одредница: „Мангупи у нашим редовима!”. То се јасно односило на неистомишљенике,дисиденте,људе који су због свог животног става који се косио са званичном идеологијом били истеривани с посла,били сиротиња која је најчешће „ухлебљење” налазила у затворима. Топла бућкуриш супица,парче хлеба, али чиста биографија. Ти људи нису били мангупи...

Моји другари и ја имали смо у младости леп обичај да у слободно време базамо без циља по Београду. То смо називали „глуварење”. Од „глуварских похода” остао ми је у сећању чист ваздух, влага дорћолске обале, преподневни жамор Каленићеве пијаце, али и звук тенковских гусеница у време Првомајске параде и добро озвучен вођин глас: „Можете поћети”. Тенковски...

Безнадежно, а то сам тек са проћерданим временом схватио, излазио сам на изборе да бих се „навикао” на неиспуњена обећања, односно лажи и преваре попут „брзих пруга” до „годишњих 10.000 долара” по становнику, попут зајма за Србију или „коштуњавог” легалитета, чачанског градитеља путева на Марс и Месец, или на „ко не разуме Гучу, не разуме...