Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: Аница Телесковић

Економија

05.07.2016 у 22:00

Имали смо пре 25 година наш „брегзит”

Иако важим за евроскептика, знао сам само, да ће бити тесан резултат референдума у Великој Британији, али сам мислио да ће се Британци због страха од неизвесности ипак одлучити за остајање у ЕУ. Овим речима словеначки економиста Јоже Менцингер за „Политику” признаје да је изненађен резултатима гласања. Он, ипак, верује да је овакав епилог бољи, јер би, како каже, останак Британије претворио ЕУ у некакву асиметричну федерацију. „Пре двадесет пет година у Југославији имали смо сличну ситуацију када су Словенци тражили нешто налик томе”, подсећа наш саговорник. Зато мисли да би останак Британије у ЕУ стварао проблеме јер би можда други тражили изузетке, попут оних које су Британци добили пре референдума. – Распадање Уније могло се очекивати и то не због евроскептика. ЕУ од самог почетка

Економија

03.06.2016 у 22:05

Србији 1,5 милијарди евра из фондова Европске уније

Преко претприступних фондова Европске уније Србији ће до 2020. године бити на располагању 1,5 милијарди евра. Реч је о такозваним ИПА фондовима (Instrument for Pre-Accession assistance), који представљају главни финансијски инструмент Европске уније (ЕУ) за подршку реформама за земље кандидате и потенцијалне кандидате. Шта заправо ова рогобатна бирократска формулација значи за привреду и грађане Србије и како могу да конкуришу за ова милионска средства? Одговор на питање шта су ови фондови, чему служе и како се њима приступа покушали су јуче да дају учесници панел дискусије у чешкој амбасади. Укупан износ ИПА фондова у периоду од 2014. до 2020. године износи 11,7 милијарди евра, а осим Србије, намењен је и Албанији, Македонији, Црној Гори, Турској, Босни и Херцеговини и Косову. За

Колумна недеље

28.05.2016 у 22:00

Читуља за Алију Сиротановића

Слика робота кога су пројектовали српски научници, како у српској фабрици монтира српски аутомобил, не долази из далеке будућности. Напротив, у Србији је то слика прошлости. Иако би данас оваква вест могла да се објави само на сатиричним порталима, јер спада у домен научне фантастике, стара документација показује да је ова сцена 1987. године у нашој земљи била реалност. Робот „Лола 80”, који је у целости пројектован у фабрици „Иво Лола Рибар” у Железнику, пре скоро три деценије, у фабричком погону крагујевачке „Заставе” монтирао је „југо 45”. Ако кућни апарати из бивше Југославије у многим домаћинствима и данас раде, како се догодило да је српска индустрија завршила на отпаду? Има научника који и данас тврде да ми јесмо индустријска нација. Попут професора Петра Петровића с

Економија

19.05.2016 у 22:00

Стратешке фирме на вештачком дисању

Десет дана уочи истека законског рока, да се реши судбина предузећа у реструктурирању, чини се да је стратегија државе да се највећи број ових компанија стави на „вештачко дисање”. Већина од преосталих 10 фирми спас од банкрота пронашла је у такозваном Унапред припремљеном плану реорганизације (УППР). То практично представља договор презадуженог предузећа са банкама да се неке обавезе одложе, како би презадужена фирма, могла да ухвати дах.

Економија

18.05.2016 у 13:05

Колико радника је атерирало на списак запослених аеродрома

Упркос томе што руководство Аеродрома „Никола Тесла” није потврдило наводе антикорупцијског портала „Пиштаљка” да је током прошле године запослено 778 радника без конкурса, финансијски извештај за 2015. показује да је додатног ангажовања запослених, ипак, било. Како се наводи у овом документу, који је јавно доступан на сајту предузећа, а потписао га је Саша Влаисављевић, директор аеродрома – трошкови за зараде су за само годину дана повећани за чак милијарду динара. На крају 2014. издаци за плате износили су 1,46 милијарди динара да би на крају прошле године достигли чак 2,41 милијарду динара. У истом извештају може да се види како се мењао број, али и структура запослених. Саша Влаисављевић у овом документу наводи да је на крају 2014. године у овом предузећу било ангажовано 1.682

Економија

16.05.2016 у 22:00

Кад су тајкуни постали пасторци државе

Селидба наплатне рампе „Бубањ поток” на аутопуту Београд – Ниш почела је крајем марта. Тиме је држава изашла у сусрет захтеву страног инвеститора - „Икее”, која већ четврт века покушава да уђе на наше тржиште. Ова шведска компанија намерава да у првој фази у Србију уложи 70 милиона евра у изградњу тржног центра у коме ће, за почетак, радити 300 људи. А државу ће испуњење захтева овог страног улагача коштати 17,5 милиона евра. Није потребно бити велики експерт па предвидети какав одијум би

Економија

14.05.2016 у 08:05

Да ли је мекше срце тајкуна или генерала Петреуса

Ко је бољи газда: домаћи тајкуни или инвестициони фондови? Ово питање претходних дана мучи запослене у компанијама чији су послодавци домаћи бизнисмени који су запали у дужничко ропство. Aмерички инвестициони фонд ККР, чије је заштитно лице генерал Дејвид Петреус, бивши директор ЦИА, намерио је да откупом дугова домаћих тајкуна стекне власнички удео у појединим презадуженим српским предузећима или заради на продаји имовине. Јер, према подацима Народне банке Србије сваки пети привредник не измирује на време своје обавезе према банкама, па је у проблематичним кредитима заробљено 3,6 милијарди евра. Питали смо домаће економисте ко би боље управљао фирмом и да ли је мешке срце домаћег тајкуна или директора инвестиционог фонда. „Најмекше је срце државе, али то не значи да је то добро”,

Економија

11.05.2016 у 22:00

Менаџери хеџ фондова годишње зараде пола српског БДП-а

Пословна логика инвестиционих фондова, какав је и амерички ККР који се ових дана Србији препоручује да купи дугове пропалих тајкуна, врло је проста: „купи јефтино, продај скупо“. У међувремену, „утегни” фирму. А то значи смањи трошкове преко смањења запослених. И све то у року од три до пет година, колико траје инвестициони циклус. За Србију инвестициони фондови нису непознаница. Неки од њих на овдашњем тржишту већ су били послодавци. Последњи пазар за индустрију инвестиционих фондова у Србији је „Дунав храна група”, у оквиру које послују „Бамби–Банат”, „Књаз Милош”, Суботичка млекара и „Имлек”

Економија

11.05.2016 у 22:05

Богићевићеви рудници – потенцијални плен Американаца

На која презадужена предузећа српских тајкуна се намерачио амерички инвестициони фонд ККР чије је заштитно лице Дејвид Петреус, бивши шеф ЦИА? На састанку са премијером Александром Вучићем крајем прошле недеље овај инвестициони фонд показао је интересовање да купи проблематичне кредите, а намера Американаца је да уђу у власничку структуру појединих фирми конвертовањем дугова у капитал. Друга опција је да предузећа од којих не могу да наплате дугове отерају у стечај и зараде продајом имовине. Прилику да заради ККР је видео у чињеници да је од почетка кризе у Србији удео проблематичних кредита достигао 22 одсто, што значи да сваки пети привредник не измирује редовно своје обавезе према банкама. У лошим зајмовима банака заробљене су огромне паре – 3,6 милијарди евра, а ККР се сада

Економија

09.05.2016 у 22:00

Тајкунски дугови на нишану бившег шефа ЦИА

Амерички инвестициони фонд ККР одавно је показао да има амбиције да преузме поједине гране индустрије на српском тржишту. Након што, пре две године, није успео да купи „Дунав храна групу”, у оквиру које послују „Имлек”, „Бамби – Банат”, „Књаз Милош” и Суботичка млекара, овај амерички фонд намирисао је нову пословну прилику. Да куповином проблематичних кредита практично дође до власничког удела у презадуженим српским компанијама. То је тајна састанка Дејвида Петреуса, некадашњег шефа ЦИА и представника инвестиционог фонда ККР са премијером Александром Вучићем, који је одржан крајем прошле недеље, а након кога је јавности прослеђено само штуро саопштење

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

10.06.2026 у 02:05

Медведев: Русија може да се носи са највећим изазовима показали смо целом свету

10.06.2026 у 01:51

Претежно сунчано, од средине дана развој облачности

10.06.2026 у 01:37

Фински политичар објаснио зашто Зеленски и Европа не желе мир с Русијом

10.06.2026 у 01:20

Американци се плаше дронова – могу да ометају Светско првенство

10.06.2026 у 00:54

Тужилаштво објавило анализу доказа о одбацивању дела кривичне пријаве против Милића

10.06.2026 у 00:39

Мароко: Ухапшено 11 осумњичених за међународну трговину дрогом