Таг: мандић-ригонат

Нема грешке у наслову. Сејриза, а не Сириза! Сејриза је феномен. То је сеирење, уживање у одбројавању минута до пропасти, како кажу сејрижани, у коју Сириза наводно води Грчку. То је арогантно представљање чланова Сиризе као неодговорних авантуриста, коцкара, популиста који народу потурају чак и референдум не би ли се оградили од одговорности коју су преузели на изборима.… Сејрижани ми личе на...

Ко су цврчци, а ко мрави у Србији, прворазредно је идентитетско питање и можемо га тестирати и на теми каква је изградња „Београда на води”. У ауторском тексту у ,,Блицу” „Мој одговор Њима”, премијер Србије пише: „Добили смо мандат да будемо мрави.” Добро, они који владају Србијом означени су као мрави. Ти мрави у премијеровом тексту имају поетску димензију: они су сањари, футуристи. И усамљени...

Сарајево. Хотел „Босна”. Седим за столом, пијем чај. У граду сам захваљујући Савету за регионалну сарадњу, чији је генерални секретар Горан Свилановић. Они су омогућили да представа „Госпођа министарка” позоришта „Бошко Буха”гостује у Народном позоришту у Сарајеву чији је управник био и Бранислав Нушић од 1923–1927. Савет за регионалну сарадњу први пут је дао средства за културу, што...

Загреб, 6. јун 2014, ,,Госпођа министарка” Бранислава Нушића, представа коју сам режирала у позоришту ,,Бошко Буха”, у такмичарском је програму на фестивалу Дани сатире.Нервозна сам као да је у питању премијера, а не педесет и неко извођење.Одавно сам себе истренирала да на дан премијере перем врата и прозоре,гланцам паркет,и тако себе доводим у стање звано није ми ништа, баш сам мирна. Али...

Давних осамдесетих Зана Нимани мазним гласом певала је песму „Лето”: ,,По граду шетају младићи, нема сумње неки ће ми прићи, а ја добра девојка, не разумем летње шеме, ништа не схватам, ооооо...” Телевизија са националном фреквенцијом,Б 92,одлучила је да због увођења летње програмске шеме 6. јула не емитује „Утисак недеље”у којој је гост Оље Бећковић требало да буде Иван Тасовац, министар...

Не памтим кад сам плакала у позоришту гледајући представу. Гледала сам ,,Александру Зец“, Оливера Фрљића у Ријеци 15. априла. Представа је као бол сатима остала у мени у немоћи ишта да кажем, као сузе које су се сливале и споља (са њима је лако јер покупим их дланом), и на унутра (с њима је тешко јер се скупљају негде у некој тачки душе као камен, или песница немоћног детета). И нисам плакала...

„Добар дан”, каже она. „Добар дан”, кажем ја. „Зовем из изборног штаба Александра Вучића. Да ли имате времена за два кратка питања?” „Немам”, рефлексно одговарам. „Добро, хвала. Довиђења. Довиђења.” Кад сам спустила слушалицу, било ми је жао што нисам чула та два питања, да сазнам на шта „анкетни узорци”, грађани, одговарају ових дана. Али импулс је био јачи од накнадне радозналости. Непозната...

Значење шмире добро је познато позоришним људима. Оно означава површно изигравање одређене емоције и стања без дубинског покрића. Ефектно претрчавање преко суштине лика и игре. Такав глумац пре свега жели да се допадне публици, а да га то не кошта ни емоционално ни занатски. А подразумева се да се он себи такав какав је неизмерно допада. При том, публику потцењује, а себе прецењује. Публику...