Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: усташе

Регион

05.08.2019 у 14:14

Нема прекршајне пријаве за ХОС-овце због усташких поздрава

КНИН – Припадници бивше паравојне јединице Хрватске одбрамбене снаге (ХОС) прошетали су данас Книном где се одржава централна манифестација обележавања 24. годишњице акције Олуја и неколико пута узвикнули усташки поздрав „За дом спремни”. Како пренсои Хина припадници ХОС-а су на путу до цркве стали на кнински трг и неколико пута узвикнули усташки поздрав „За дом спремни”, а њихов предводник Марко Скејо у изјави новинарима тај поздрав упоредио с поздравом у цркви „Хваљен Исус и Марија”. „Видим да сте млади, неискусни и недобронамерни”, казао је Скејо новинарки која га је упитала зашто су то узвикивали, а потом је додао да је „За дом спремни” стари хрватски поздрав. „То је као у цркви 'Хваљен Исус и Марија'. Ми смо дошли данас на дан победничке војске која је светла тачка у

Регион

29.07.2019 у 22:22

Одата почаст Србима убијеним 1941. године у Глини

ГЛИНА - Представници Српског народног већа (СНВ) одали су у Глини почаст српским жртвама које су усташе на данашњи дан 1941. убили у тадашњој православној цркви Рођења пресвете Богородице, која је потом спаљена и срушена. Председник СНВ Борис Милошевић заложио се за то да се објекту који се налази на месту злочина врати споменичка функција и архивска грађа, како ти злочини и њихове жртве не би били заборављени, преноси Хина. „Не можемо ићи по свету и причати о холокаусту, а заборавити на поштовање ових жртава овде”, поручио је Милошевић. Председник СДСС-а Милорад Пуповац рекао је да је реч о једном од најгнуснијих злочина режима НДХ који је те 1941. године показивао, како је рекао, своју геноцидну намеру. „Људи Топуског и бившег котара Вргинмост ничим нису показали ништа што

Регион

28.06.2019 у 11:58

Хрватски националисти ликују - Томпсонов концерт у Марибору незаконито забрањен

Управни суд Словеније поништио је одлуку мариборских власти о забрани концерта Марка Перковића Томпсона 2017. године. Концерт је требао да се одржи у Марибору 20. маја али је забрањен јер је полиција дала негативну безбедоносну процену. Одлуку о забрани Томпсоновог наступа донеле су градске власти, после чега се организатор концерта Милан Трол жалио Управном суду. Тај суд одлуку о забрани оценио је незаконитом. У образложењу које на Фејсбуку објавио сам певач наводи се да је суд закључио да свако има право да организује јавне наступе, приредбе и друга окупљања. Због тога нико нема право да их забрани осим ако је законом другачије прописано. То произлази и из Члана 39. Устава Републике Словеније, као и Конвенције о људским правима на коју се

Регион

23.06.2019 у 17:26

Обележен Дан сећања на Јадовно 1941.

Дан сећања на Јадовно 1941. десети је пут обележен крај централног споменика на истоименом стратишту, једном од најокрутнијих логора смрти за време усташке владавине. На комеморацији, која је започета парастосом и кадишем крај Шаранове јаме, једног од стратишта комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг, лидери Српског народног већа, Координације јеврејских општина и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста упозорили да се у Хрватској негирају злочини почињени у НДХ. Председник Координације јеврејских општина Огњен Краус подсетио је на хронологију злочиначког подухвата убијања у Јадовну, на депортацију заточеника и масовност егзекуција, као и срамотан однос према спомен-обележју Јадовно током 1990-их те спомен-плочи на Пагу која је уништена у неколико наврата. „Желимо да

Регион

07.06.2019 у 15:56

Усташтво у Хрватској постало нормално

Прича о усташкој прошлости и садашњости хрватске европарламентарке Руже Томашић мало кога је скандализовала, а евентуални помак, ако је уопште направљен, огледа се у чињеници да је величање усташтва у Хрватској постало нормално. На то указује и чињеница да су досадашње реакције на изјаве Томашићеве о усташама и поглавнику Анте Павелићу дале за право, пише у најновијем броју хрватског недељника Новости. Премијер Андреј Пленковић, председник Сабора Гордан Јандроковић, министри Давор Божиновић и Дражен Бошњаковић те председница Колинда Грабар-Китаровић оглушили су се на питања тог недељника да коментаришу изјаве Томашићеве. Томашићева је, наиме, за претходни број недељника Новости изјавила:„Никад не бих дала против усташког покрета до 1941. и не одричем се обичних усташа који су се

Регион

31.05.2019 у 10:36

Томашић: Не дам на усташки покрет

ЗАГРЕБ - Чланица Европског парламента из Хрватске Ружа Томашић открила је за загребачке медије да симпатише усташе и усташки покрет, као и да је 80-их година прошлог века објављивала и рецитовала песме у славу усташког вође Анте Павелића. „Никад не бих дала против усташког покрета до 1941. и не одричем се обичних усташа који су се борили за Хрватску, али који нису чинили злочине. Зашто бих их се одрекла?” изјавила је Томашић у телефонском разговору за „Новости” из Загреба. Она је додала да усташе треба одвојити од онога сто се дешавало у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата наводећи да је након доста разговора и читања књига схватила да је „усташки покрет био одговор на Шестојануарску диктатуру” краља Александра Карађорђевића. „За време Другог светског

Регион

25.05.2019 у 14:06

„Ход за живот” уз усташке поздраве и Томпсонове песме

ЗАГРЕБ – Широм Хрватске одржава се „Ход за живот”, чији учесници траже отежавање или забрану побачаја, а у Загребу окупљени слушају песме проусташког певача Марка Перковића Томпсона, а један мушкарац носи мајицу Хрватских одбрамбених снага (ХОС-а) на којој је исписан усташки поздрав „За дом спремни”. Пред поворку „Хода за живот”, у којој учествују припадници Католичке цркве, укључујући часне сестре, село је неколико активисткиња за право на побачај, носећи мајице с мрљама које подсећају на крв. Полиција је активисткиње прво упозорила да се склоне, а потом је почела да их физички склања са улице. „Ми нашим крвавим спаваћицама показујемо шта би се догодило да се побачај забрани. Ни држава ни црква не могу нам наредити да рађамо”, поручиле су активисткиње, јавља Танјуг. С друге

Тема недеље

20.05.2019 у 09:00

Крижни пут

Почетком маја 1945. мноштво припадника различитих војски (ОС НДХ, словенски домобрани, српски и црногорски четници те јединице Трећег рajха) и цивила, о којима не постоје конкретни подаци о броју (реалније процене наводе између 150.000 и 200.000 људи), кренуо је према западу, очекујући заштиту западних савезника. Повлачење је изведено без ваљаних припрема – чиме се Влада НДХ показала недорасла времену. Највећи део избеглица заробљен је већ на подручју Словењ Градец – Дравоград – Пољана. На преговорима Британци одбијају предају ОС НДХ и преносе је на своје савезнике – јединице ЈА. Споменута одлука не чуди превише. Осим тога, при одређивању услова капитулације речено је да ће се поштовати одредбе Међународног права о ратним заробљеницима, а то се

Тема недеље

20.05.2019 у 08:00

Црногорцима само „Зидани Мост”

Почетком децембра 1944. кренуло је између 8.000 и 12.000 црногорских четника и око 3.000 избеглица на голготни пут да би избегли долазак партизанских снага и успоставу комунистичке власти. Ослободиоци нису доносили ништа добро својим противницима из вишегодишњег грађанског рата под окупацијом, а што су ликвидације националне интелигенције по уласку партизанских снага у Цетиње новембра 1944. јасно показале. Тегобни марш ишао је преко црногорских, санџачких, босанских брда и долина, све док се колона није нашла поражена усред Лијевча поља 6–7. априла 1945. године. У нестварној нади да стигне до савезника, Павле Ђуришић као неоспорни вођа црногорске националне војске и збега, дошао је у сукоб с генералом Михаиловићем, покушао да пактира с црногорским сепаратистима Секуле Дрљевића који су

Тема недеље

19.05.2019 у 22:00

Одмазда и њене границе

Блајбуршко поље, на самој граници Словеније и аустријске Корушке, израсло је у мит, у жаришно место једне конструкције која говори да је у „комунистичко-партизанском покољу” 15. маја 1945. и неколико дана доцније страдало чак 600.000 Хрвата, углавном „цивила и домобрана”. Један од првих текстова на тему Блајбурга објавио је у августу 1955. фра Крунослав Драгановић, већ у првом броју листа „Хрватска држава”, када је то гласило у Минхену покренуо један од првака ондашње усташке емиграције др Бранко Јелић.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе

15.06.2026 у 23:58

Албански терористи пре 27 година отели монаха Харитона Лукића

15.06.2026 у 23:51

ЕУ и Украјина отвориле приступне преговоре и први кластер

15.06.2026 у 23:45

Фудбалери Белгије и Египта одиграли нерешено

15.06.2026 у 23:35

Кијев: У филмском студију погођена радионица дронова

15.06.2026 у 23:30

Захарова: Обећавали су нам „Хаг” – и добили смо га