Уторак, 09.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: ризница

Ризница

02.06.2017 у 11:48

Сећање

Били су благословени сви часови Што смо их заједно провели, сви заједно прогутани залогаји; кроз многе мутне дане и јесени оно пролеће још сјаји. Благословен био је сваки поглед којим си ме тада обдарио и сваки топли израз твога лица, и рој свих оних пролазних ситница милоште пуних. Ниједној ливади није топлота сунаца била толико слатка колико мени тада твоја љубав. И дан и ноћ и недеља чинила ми се кратко кад сам с тобом. Била ми је уза те увек топла душа као земља тек узорана. Чини ми се да сам у оно доба била лепа и срећна сваког дана. Било је све као у сну девојака. Чини ми се да си се на мене увек осмехивао, да ниједан дан с тобом није ружан ни празан бивао; да су

Ризница

12.05.2017 у 09:58

Хајдук Марко се жени

Срео га је Јован Илин Грујичић и забадајући палчеве у појас уздахнуо жалосно и дубоко. - И ти се Марко ожени... – Е, шта ћеш Јоване сам сам, инокосан, па ме нагнаше браћа и мајка. Најстарији сам, дошао ми ред, а женске главе немамо у кући, поче Марко, обарајући поглед, да се правда – Ако, ако рече Јован и потамње му у дубоким, дивљим зеницама. – Само ниси више за нас и чету нашу. Треба кућу да пазиш, земљу да ореш, а не.. – Па ја могу и ожењен ићи са вама, плану Марко. – Не можеш, гријех је да оставиш младу удовицу иза себе. Па му окрену своја широка плећа и витак, лак, држећи танак и дуг џефердар у руци, Јован се упути низа село. Остаде Марко гледајући за њим пуста, празна погледа и тек кад Јованова снажна и лака прилика нестаде размахну се жалосно и широко

Ризница

11.04.2017 у 12:16

Даћа у Кикинди

Стићи у Кикинду возом то је сасвим обична ствар; да бисте је упознали треба у њу да идете колима, у сватове. Овако вас дочекује обична станица као и другде и афере царинарнице, као свуд у држави. Једина сензација то је романтични омнибус у блату пред станицом, који овде зову „анибус“ и који вас вуче по дугим улицама, што причају да су све наше вароши волеле да буду села. Дуж бесконачне улице редови липа. Један огроман млин, можда највећи у држави, па безбројне сељачке улице оних квартова које овде зову „фртаљи“. То овде није макар шта, људи из „фртаља“ значе нарочиту нијансу Србина и радикала. Затим се указују велике и лепе зграде, биоскоп са сликама Миа Меј, бирцузи по ћошковима и црквени торањ. Мало даље лепе зграде, гимназије, суда, општине и огромна пијаца. Али то није

Ризница

20.03.2017 у 10:50

Трећом класом у житима

Господин из Београда био је сиромашан човек па досада није смео да путује трећом класом. А знао је од себе да је трећа класа кудикамо забавнија и научнија. У првој су већином бесплатне легитимације, и господичићи и женчице, а у другој све остало капуташко што мргодно ћутећи и прелиставајући француску или немачку књигу мисли да обмањује и себе и друге. А сада ће се чинити да и он кокетује са кризом. А хвала Богу путује полуслужбено у Загреб и у Љубљану у некој „хуманитарној мисији“ с правом на попутнину прве класе. Вељко Петровић Вагон је био од оних што су „у цело“, без ограда на купее па се народ могао скроз да преброји. Као да друштво не снебивајући се отворено изјављује да нема баш чврста поверења у ову врсту путника. Но срећом то овај добри свет не осећа тако

Ризница

06.03.2017 у 14:48

Oнај

Онај који се има родити већ постоји у свијету: онај који је надање: Чин је већ у покрету. Но ми ћемо га везати Да нам одговара за кривицу своје љепоте, И опет, и њега ће стезати земља трудна и стара. И ми ћемо га убити, само врло полагано, са истанчаним мукама, да престане нас љубити, да укине наша уздања, да види да је све залуду: и што смо га чекали, и што се родио, и што је хтио, и што је био, он, онај, тај. Ми ћемо га изјаловити, Он ће бити осујећен. Ми имамо радиум. Што ће нам воља и ум? Што ће нам младост? Што ће нам радост? Јер ми смо срећни од пизме и ината. Ми преживљујемо катаклизме, али из баре не можемо. И блато је до врата. И

Ризница

06.02.2017 у 12:53

Једна небеска седница

Није то случајно што се ја сваке године, о дубокој јесени, теже разболим и догурам до 39 на термометру, догурам до најмрачнијих слутњи које новинарске репортере доводе до незајaжљиве радозналости и – повучем се опет у живот. Неће то бити случајно. Једне чак ноћi, под температуром 38 са 6, покушао сам да продрем у ту тајну; да видим, не интригира ли ко против мога живота; не протестује ли когод што ја још живим? Разуме се, под температуром 38 са 6, није ми било тешко продрети у тајну и наћи одговор своме питању. Те ноћи сам, крчећи себи пут кроз облаке којим ми ваља кренути на небо, застао пред једним полуотшкринутим небеским вратима, јер сам сагледао тамо чудну једну појаву. Била је то као нека тајна седница, где сам око стола запазио све позната ми лица и чуо тако познате ми

Ризница

05.01.2017 у 15:48

Мостови

Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло. Велики каменити мостови, сведоци ишчезлих епоха кад се другојаче живело, мислило и градило, сиви или зарудели од ветра и кише, често окрзани на оштро резаним ћошковима, а у њиховим саставцима и неприметним пукотинама расте танка трава или се гнезде птице. Танки железни мостови, затегнути од једне обале до друге као жица, што дрхте и звуче од сваког воза који пројури; они као да још чекају свој последњи облик и своје савршенство, а

Ризница

05.01.2017 у 15:46

Даљина

Даљина, то је лепота меланхолије Вољених звезда које с вечери Сребреним сјајем свемир полије Даљина, то је туга глечера Што усамљени у свом ћутању Суморне своје дане проводе С даљине чудни ветри доводе Мирисе миле прошлих часова Што до нас дођу у свом лутању Шумове драге прошлих гласова Што нам ко тужан лист сикоморе С јесени срцем тужно роморе. Данас, кад дође света промена И када крећеш на далеки пут, Испуњен ми биће сваки душин кут Тугом даљине, лепотом спомена. И знам да ће сутра уморна ми глава Наслонити се клонуло на длан Ти синоћна моја лепа, срећна јава, Бићеш већ сутра мој далеки сан. (Политика 7. јануар 1923. године)

Ризница

05.01.2017 у 15:43

Кнез Иво Војновић

Као сунцокрет који више није имао снаге да гледа за сунцем, клонуо је племенити живот овог мирног и уморног песника. И затим, нечујно, он је прешао најкраћи пут између живота и смрти. Као песник и мислилац, он је морао веровати да је смрт једна утопија и предрасуда, и могао да је прими с мирноћом с којом су умирали светитељи и мудраци.

Ризница

15.12.2016 у 12:21

Гарантије мире

Мада су шпански грађански рат и заплети који из њега произилазе недавно заузели прво место у јавном мњењу, Чехословачка остаје, изнад сваког другог питања, жариште најнепосреднијег интересовања у Европи. Неоспорно је да се Хенлајн, Хоџа и председник Бенеш труде да постигну споразум као и то да је погодно решење међу њима могућно на основу „хом рула“ у оквиру чехословачке државе, за области насељене судетским Немцима. И зашто га они не би могли остварити? Чехословачка влада има дужност према Француској и Великој Британији да не супрoтстави никакву препреку ономе што налажу разум и правда. Судетски Немци никада нису тражили да буду анектирани Немачкој, изузев у крајњем случају. Перспектива да играју нарочиту улогу као равноправни партнери у оквиру једне мале државе, као што је

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

09.06.2026 у 00:03

Апел Израелу да настави преговоре а не рат

08.06.2026 у 23:45

Хиландар: Милош Стојковић није повереник манастира

08.06.2026 у 23:12

Само што нису рекли да су криви Марсовци

08.06.2026 у 23:10

Иран ће водити рат и бавити се дипломатијом како би одбранио своја права

08.06.2026 у 22:56

Небензја: Писмо Зеленског је неспретна провокација

08.06.2026 у 22:50

Кремљ: Предузимамо све мере да осигурамо безбедност Русије