Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: ризница

Ризница

15.12.2016 у 12:10

Жао ми је човека

Ни моји преци, ни сељаци мога завичаја издајници нису били. Стизали су на време где правда чека, где је домовина звала; па и ја знам вредност жртава и идеала; али жао ми је, жао ми је човека. Жао ми је човека; али ако слобода и на живот моје браће чека, ако треба бранити истину неку, спокојни будите; нећу им рећи да са бојног поља утекну. Настану ли опет дани да ропство запрети нашој груди, да земља животом морадне да се брани, нећу ни ја ником своме рећи да кукавички напусти мету, али не треба нико да се чуди ако заплачем као све жене и мајке на свету. Тешко је видети да с ломи младо грање, и на звери из пећина да се подижу хајке; тешко је чути над обореним гнездом и писак

Ризница

15.12.2016 у 12:06

Птице изван јата

За читаво вријеме пута монотоно је сипила јесења киша добујући успаљиво и ситно по навоштеној циради покривених поштанских кола. Видик се губио у магли, облици се расплињавали као да се топе у влажну тешку ваздуху, боје су се гасиле, разливене, блиједе и прљаве. Кљусад мокра и загријана уједначено су каскала цестом, док је кочијаш Мујо Калаузовић сјетно и отегнуто пјевушио: Да је мени лећи па умрити, Па видити ко ће ме жалити... Магле, сумор, добовање кише по затегнуту платну и бескрајна монотона Мујина пјесма, која узалудно тугује за нечим. У сумрачној дупљи претрпаних кола ћелави стари мађионичар оборене главе труцка се тамо-амо, слуша кишу и кочијашево пјевуцкање и горко му је у души. Поред њега, на дршки излизана стара кофера, чучи сив отрцан голуб и као да читаво вријеме

Ризница

28.10.2016 у 13:44

Амор у Цриквеници

Плави кварнерски залив, на северу нашег Јадрана, између старих наших планина Велебита и Учке, одвећ је познат многима, да би га требало дуго описивати. То уско и мирно море, између отока и хрватског крша, често изгледа као планинско језеро, бистро до дна, откада у њему преста врева саобраћаја. У њега падају истина дим ријеке и сушака и канали фабрика, ипак га наши горски ветри и буре, тресу са дна и тако очисте, да је свако јутро под лепим приморским селима, чисто и провидно као поток и плаво као небо, или зелено као пашњак. Цео је дан тај врлетни и каменити крај, један зрачан мешано брдски и језерски видик, који сваки сат мења боју и развесељава очи и мисли, а море то и не хучи, него жубори. За слабе и оронуле као морско купалиште овај басен нарочито за то долази у обзир, што је

Ризница

28.10.2016 у 13:40

За столом

Одвише смо били радосни и тужни, Одвећ смелих мисли гајили и брали Све плодове горке кад су идеали Постали стварност в облици ружни. Кад све подједнако мало смисла има, Јер све брзо прође: и љубав и нада; Очајање, срећа — као прамен дима; Живот као празна, шумна кавалкада; Зар ти није често изгледало, друже, Да је недостојно плакати и клети; И да треба рећи: не кличи, не прети! Сва искуства само јадну душу руже. Јер, на крају, све ће бити једно исто: Празни ветри који „memento“ зашуме, Мало трошног праха, ништавило чисто, Крај досадне, дуге и фриволне глуме (Политика, 6. јануара 1933. године)

Ризница

28.10.2016 у 13:36

Европска и азијска култура

Питање о односу између европске и азијске културе, које је у последње време занимало и наш свет, било је прошле јесени расправљано на конгресу немачких социолога. Један од најчувенијих социолога данашње Немачке, Макс Шелер држао је предавање о Науци и Социалној Структури. У томе предавању, рекао је између осталога и то, да се европска култура развијала у научном, а азијска у метафизичком духу. Под науком, он разуме проучавање природе и довођење њених снага у службу човека. Под метафизиком, он разуме удубљивање у тајне наше душе и дисциплиновање оних снага које се у њој крију. Европски народи постали су велики мајстори у техници производње добара и у техници рата. Вештина са којом у све бржем темпу производе све веће количине добара и вештина са којом у току рата та добра поништавају,

Ризница

23.09.2016 у 14:00

У ноћи без месеца

Већ пуну недељу од како су ноћи без месеца и како, свако вече, силазе на реку да лове ракове. Кроз дугу и топлу помрчину вере се стрм изрован пут, из последње требињске мале у тамно поље пуно камења. С обе стране плотови од глога и драче њиве у којима мирише дуван и љуљају се тамне масе кукуруза који се не распознају у мраку. У ваздуху се осећа мирис печене земље ваљда прашинасте и испуцале од дугих суша. Свод је био таман, чивитаст, на два три места напукао и светлио се само у тим пукотинама. Далеко одоздо на пољу чује се река где шушти, бучи, протежући се испод мустаћског каменог моста до испод развалина манастира Тврдоша што је ту негде у ноћи. Из далека од вароши, виде се мирне ноћне ватре и чују низ поље десетина великих старих кола, што наводњавају њиве с тупим цвиљењем,

Ризница

23.09.2016 у 13:56

Песма са предграђа

Причекаће он у старом зиду песму попца са предграђа Процветаће дрвореди и зањихаће се грање, На месечини огрејаће руке мале А срце на клавијатури ноћне сање, Друг мој мили, што издише у порталу катедрале. Неће он умрети (О тај живот над чашом воде и кором хлеба!) Неће умрети!... Ватра је од метеора преко расцветалог неба И дим ће бол и живот преко снежних кровова однети. О треба да се страда, да се страда и много воли, Данас кад ме залутао његов корак, као изгубљена младост и љубав, До крви боли! О треба да се прашта и сањом живот да се храни! Ту, где тротоаром пролазе моћни и богати Нека нас успављују родне брезе, оморике и јаблани... ...Причекаће попца са предграђа И на месечини огрејаће руке

Ризница

23.09.2016 у 13:54

Пут као јаје

Већ седам година иде преко лета у своје планинско село адвокат Бранко Савић са целом породицом. Не чини то из штедње, могао би да иде и у најудаљеније крајеве наше земље, него зато што је у себи био сачувао љубав за горе свога краја, за простодушне сељаке Сувоњице, за онај скромни начин живота у својој кући на селу. Први пут је дошао само са женом, друге године са њом и тек рођеном девојчицом, и како се сваке друге године породица повећавала, седми пут је стигао са три детета, женином мајком и женом. Савић је волео сеоске послове, сеоска јела, сеоске забаве, дугачке излете у планину и околна села. И кадгод би видео да му се жена и најмање намршти на качамак с кајмаком или игру увече при којој се подврискује, болно га се коснуло. Желео је да и она ужива у свему томе. Болело га је исто

Ризница

21.08.2016 у 15:17

Спира „Соко“

Пре три месеца постављен је за наставника цртања у нашој гимназији брат Чех г. Тома Пшихил, млад и интелигентан човек, који је имао нарочиту вољу да се прилагоди нашем животу и обичајима, те је с тога врло радо пио шљивовицу, мезетишући краставце из воде. Он је тврдио да је то један од ванредно лепих народних обичаја, који треба неговати и не дозволити да изумре, као што су већ многи и многи народни обичаји изумрли. До његовог доласка, у нашој је вароши јаван живот текао тихо, мирно и једноставно, тако да би се могло рећи да тога живота није ни било. До душе, порезник Љуба, Јоца поштар и Ика галантериста коцкали су се сваке ноћи до зоре, али се то не може сматрати као израз јавног живота, чак ни у случају кад би се утврдило да су се поштар и порезник коцкали државним новцем. Не би се

Ризница

21.08.2016 у 15:12

Јуначка порука

Ово је земља крша и јаука, што голотињом и бурама рађа, заливи ови гнезда наших лађа, пуних поноса и пучинских вука! Острва oвa змајишта су змаја, чији огњеви, као сунца јарка, палише крила лаву светог Марка, кад год халапљив прохте окршаја! Ово су села мрких галијота с мишкама попут муња од облака; ово кућишта косматих Морлака, чији жуљ значи дуждева срамота! Туђинче, ко те у крај овај зваше? Овде кам сваки љут је и видовит, пут, богаз сваки од жала халовит! Овде вал има жубор речи наше! Брдима, пољем, уз Равне Котаре, куд к’o облаци злослутни се скићу песме о Јанковићу, Смиљанићу, бели се орли јате и крстаре! – Пођи, и збогом!... А кад у домају своју на лађи

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана

11.06.2026 у 00:20

Словенију погодило јако невреме, пљускови, олуја, а поједина места и град

10.06.2026 у 23:50

Карлик Џонс: Велика победа, желимо да будемо шампиони

10.06.2026 у 23:25

Хегсет: САД ће вечерас бомбардовати кључне иранске објекте