Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: ризница

Ризница

20.02.2016 у 12:10

Град у Нишу 1915. године

Дан је веома топао, а у подне почиње права загушљива припека и запара. Ручамо у кошуљама и бришемо се. По обеду сваки жури кући да се свуче. Камен се усијао. Табани пеку кроз ђонове. У парку никог. Птице се подвукле под лишће које се не миче. Келнер, на опруженој руци, на столу, спава. Улазећи у кућу гроздови ме ударају у чело. Можда ће до увече сазрети. У соби чим отворим врата, као да сам дигао заклопац са казана, поче да кључа зузук пробуђених, узвераних муха. Кад која налети на лице као да се залепи. Једва их изагнах: – Нека побесне тамо на сунцу! – Завесе клонуло падоше као у ништа. Ни даха ни промаха да их крене. Као на екватору, насред Тихог Океана, кад се једра отромбоље. Наг, раширених руку и ногу, легох по постељи, оставивши одмах знојни отисак свог омлитавелог тела... Ово је

Ризница

20.02.2016 у 12:05

Кућа насред друма

Кућа нам је насред друма Што прво сунце са последњим спаја Црна наша срећа златних руку Неимар нам сама била Смишљала изгледа небеску ћуприју Изгледа сунчеве теразије А испала кућа На друм отад немани избијају И опасници и громовници И трговци сунцем Куће тад лепе нестане У хрвању неба и земље У шкргуту таме и вапају светлости У топоту копита на крову Небо се од земље кад-тад раздвоји Кућа се опет појави насред друма Појави се лепа Управо ко небеска ћуприја Ко сунчеве теразије Друм боље гледа своја посла Прво сунце са последњим спаја Само ветрови што око куће служе Разгоне задах изгорелих рогова (Политика, 1. јануар 1963. године)

Ризница

20.02.2016 у 12:01

Капетан Вукоје

Идем уз гласиту Топлицу са неуједначеним осећањима. Дан је мек, топла киша сипи, те сељаци измилели из малих у шљиваке зараслих села на њиве. Суша је дуго трајала, јесења сетва сасвим заостала. А Топлица је као и Прекoрупље око Злокућана: ни роднијега краја кад има кише, ни брижнијега сељаку када тврдоглаво опали звезда. Зато су вазда као Геге вредни Топличани похитали са плуговима, те сам радостан и готово сретан што им, опростите, доносим кишу. Задовољан сам што видим и суру шајкачу: сва је Топлица под њоме. Људи из Гвоздена Пука; оцеви и синови њихови не мењају ту капу, како је не би нипошто заменио ни наш сељак који живи са Арнаутима. Јуримо поред Крње Џамије. Узалуд тражимо крај ње три гроба. Ту су некад стрељани Мина Келемиш, Грујо Колашинац и Тодосије Копаоничанин. Три дивна

Ризница

13.02.2016 у 15:15

Жртва науке

Господин Паја је дугогодишњи неуказни чиновник срески, ревносан и честит и, као што вели срески начелник, солидан чиновник. Он стрпељиво већ двадесет година вуче „пуну практикантску плату“, теши се обећањима која му о указу даје сваки срески старешина и ради, ради за четворо, ради за петоро њих. Понизан је као што му и приличи чину; срескога старешину сматра за више биће и стрепи пред њим, као што је некада пред учитељем стрепио. Није врло писмен (у кондуити пише, да је свега четири разреда основне школе свршио), али вреди много као чиновник због свога памћења. Њему није потребан ни протокол ни регистар, он сваки акт и сваки број на акту зна на памет. Па не само то, него и сваки распис и број тога расписа и број „Службених Новина“ у коме је објављен. Ни начелник срески ни писари никад

Ризница

13.02.2016 у 15:05

Божић на Калемегдану

Време је за спремање прошло. Ко се могао спремити, спремио се. Сад сви чекамо Божић и његову ноћ, која се све више спушта с неба и обузима град. Прасад су још од подне престала да скиче. Купило се што се могло купити. Ролетне се спуштају на трговачким излозима. Светлост из дућана избија још само кроз стаклена врата. To газде пребројавају пазар, па ће онда кући. На улици све мање пролазника. Свако се повлачи у свој кут, да међу својима дочека новог Бога. Још да не запљешти понеки пуцањ по снегу и леду, мислио би човек е је мир на земљи, а међу људима љубав и добра воља. Ја немам где да се повучем. Цео је свет мој, и, у исти мах, цео ми је свет туђ. Лутајући по улицама, дошао сам на Калемегдан. И у њему је зима, али ми је ипак пријатније. Снег је данас падао цео дан, те

Ризница

13.02.2016 у 14:53

Трку чини Поповић Лазаре

Teшкo се крећу и цвиле кола Симе Џакуле натоварена планинским сјеном и cпopo попут пужа одмичу друмом што води од Бање Луке за Босанску Градишку. Два омања мршава шарена вочића у јарму, згрбивши се у леђима, нијемо се упињу и тегле теретни воз опирући ce раскречених папака и ногу о тврду прашњаву цесту. Поред њих лагано корача Симо Џакула, ситан сув и мало погурен сељак, сав зарастао у косу, и тихо и отегнуто, напола кроз нос, пјевуши: Трку чини Поповић Лазаре; На биљегу сто дуката меће, Бициклисти да утећи неће. Бициклисти хају и не хају, У своје се точкове уздају... Пјева Симо омиљену и познату стару пјесму о томе како се негда, још прије четрдесет година, овим истим друмом утркивао силни и поносити Поповић Лазар, наш човјек тежак, с првим бањалучким бициклистима.

Ризница

07.02.2016 у 14:59

Авентино

Волео сам благо поподне на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме некад опевао Овид. Једно танко звоно, можда са свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим пробуди хиљаду других звонара римских. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са свете Бабене, затим са светог Чезара, затим са свете Нереје и Ахилеје, док не забруји цео свештени крај, с краја, до на крај, у безбројним металима који се претворе у течност и прашину мелодије. То је час када се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем разнобојне светлости и падају по крововима идентификовани у једној неизмерној религиозној екстази. Овде таквим сјајем отпочињу ноћи, каквим би другде отпочело јутро. У другим старим

Ризница

06.02.2016 у 12:17

Летовање на југу

Кад су аустријски професор Алфред Норгес и његова жена Ана стигли у то мало приморско место, оно их је дочекало тешком спарином и ситним непријатностима сваке врсте. Све је изгледало грубо и одбојно. Све, од носача који је донео њихове ствари и примио новац не рекавши ни „хвала“, па до болешљиве газдарице која је, стојећи опуштених руку, одговарала на сва питања само беспомоћним слегањем рамена. У соби је владала спарина и загушљив сумрак, јер су зелени дрвени капци били притворени. Што је најгоре, водовод је био пресушио. Уместо воде чесмица изнад лавабоа пуштала је тужноподругљив писак. Газдарица је хладнокрвно уверавала да вода наилази пред зору и тече сат-два; тада је треба хватати. У ваздуху и на стварима осећао се дах напуштености и чамотиње. Професор је гледао како жена вади

Ризница

06.02.2016 у 12:02

Овде почива Рудолф Валентино

Најлепши парк у Холивуду – то је холивудско гробље. Само, немојте, случајно, да помислите да у то гробље може да се сахрани свако. Парцеле и места за холивудске покојнике толико су скупе – скупље од плацева усред Њујорка. Гробље је, заиста, прави рај, бар тако изгледа, мада је поређење незгодно чак и за оне, који верују у рај!... На самом улазу, на месту са којега се одлично види велики камени натпис на планини: „Холивуд”, постављена је капија од најфинијег дрвореза, на којој пише „Холивудско гробље”. До улаза је капела, направљена у стилу индијских пагода и оријенталских чардака. Стазе између гробова оивичене су најлепшим примерцима кактуса и чемпреса, а у висину се уздижу витке палме, које бацају сенку на покошену траву. Ако то нешто користи – онда холивудски великани, заиста,

Ризница

31.01.2016 у 18:04

Кад зидови шапућу

На крају просторије, десно од прозора који гледа на Поенкарову, око малог сточића, стоје Јован Дучић и Бранислав Нушић. Жучно се препиру око једног папира, текста на коме је, од исправки, више слова дописаних руком него писаћом машином. То је чланак који Политика сутра објављује на првој страни. Проглас народу. Наочити Херцеговац би да текст, ипак, мало „умије”, смири, а, с друге стране, Нушић би да га још мало „досоли” и заоштри. Неколико корака даље, на средини просторије, иза носећег стуба, сто секретарице поред које стоји Милош Црњански. Дошао да правда путне трошкове. Жали се на блато са банатских друмова које је претходних десетак дана походио. На кошаву са Карпата и администрацију. С леве стране просторије ред од пет столова у низу. За другим, препуним папира, мастионицом и

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

10.06.2026 у 14:19

Плесни „Снови” у Земуну

10.06.2026 у 14:18

Ердоган: Израел је претња целом човечанству

10.06.2026 у 14:18

Нови Сад повезује стартапе и компаније кроз НС Тек Конект

10.06.2026 у 14:16

Вучић за Фокс њуз: Са Трампом односи Србије и САД добили нови правац

10.06.2026 у 14:15

Блокадерка о Поношу: Наводно напада власт, а заправо удара по студентима

10.06.2026 у 14:05

Министарка Месаровић са кинеским инвеститорима обишла индустријску зону у Шиду