Уторак, 09.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: епидемија

Друштво

02.09.2021 у 08:55

Школе треба последње затворити без обзира на епидемију

Директорка Института за јавно здравље „Батут” Верица Јовановић изјавила је данас су школе средине које последње треба затворити без обзира на епидемиолошку ситуацију. „Трансмисија вируса када су у питању школе мања је него у породицама и другим заједницама. Страх од окупљања деце не треба да буде велик ако се поштују мере”, казала је Јовановић за Радио-телевизију Србије (РТС), преноси Бета. Јовановић је навела да је имунизовано 50 одсто просветних радника, а бар прву дозу вакцине примило је 5.800 ђака од 12 до 18 година старости. Апеловала је на поштовање епидемиолошких мера и додала да ће стручни тимови редовно извештавати локалне штабове за ванредне ситуације о стању епидемије у школама. Она је рекла да деца узраста од 12 до 16 година пре вакцинације треба да обаве преглед

Друштво

24.07.2021 у 16:32

Да ли ћемо и после пандемије редовно прати руке

Учестало прање руку, непрестана употреба средстава за дезинфекцију и избегавање контаката с другим људима због страха од заразе – речју, све оне активности које су до пре годину и по дана спадале у дијагнозу опсесивно-компулзивни поремећај, од почетка пандемије вируса корона сматрају се друштвено одговорним понашањем. Знајући да судбина пандемије не зависи само од болести ковид 19, већ и од понашања људи, епидемиолози широм света апеловали су на становништво да пере руке макар 20 секунди након сваког контакта са стварима из спољњег света, носи заштитне маске и избегава социјалне контакте. Истраживање „Психолошки профил пандемије у Србији”, који је Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду почела да спроводи 48 сати након 6. марта, када је у нашој земљи

Београд

08.07.2021 у 13:38

Апотекарке као ковид редари

„Када је ушла у апотеку муштерија без маске, која је гласно кашљала, кијала и затражила лек ’ринасек’, опоменула сам је да је ношење заштитне маске у затвореним објектима обавезно. Она ми је на то одговорила да се прехладила од клима-уређаја и да нема разлога за бригу. Продала сам јој лек, наравно, али сам је уједно упозорила да не би требало тако да се понаша...” Ово је прича фармацеуткиње запослене у једној од апотека у центру града. Зашто о томе уопште и разговарати, запитале су се неке од њених колегиница, када на вратима градских апотека, и то не од јуче, стоје упутства о безбедном понашању у затвореним објектима? Суграђани су се – како смо се и сами уверили, када је реч о ношењу заштите за уста и нос у апотекама, али у продавницама, бутицима, мењачницама – прилично опустили. Они

Друштво

19.05.2021 у 21:14

Вакцинисани ће моћи безбедно на славља

Иако улазимо у нешто бољу епидемијску ситуацију, још увек је не можемо назвати повољном. Наредних дана ћемо са сигурношћу моћи да кажемо да ли има неких последица због спојених празничних дана за Ускрс и 1. мај. Мислим да је све мања могућност за то јер је јасно да долази до успоравања активности вируса, а истовремено расте број вакцинисаних. Овим речима примаријус др Предраг Кон, епидемиолог Градског завода за јавно здравље и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, у разговору за „Политику” даје своје виђење тренутног стања с вирусом корона и наглашава да је циљ државе да се што пре вакцинише 50 одсто одрасле популације, као и да прође две недеље од када су људи добили другу дозу цепива. „Тада ћемо достићи тај жељени имунитет. То се може догодити за неких пет-шест недеља.

Писма читалаца

21.04.2021 у 08:50

Како је 1942. укроћена епидемија у Бајиној Башти

Пролеће 1942. године у Источној Босни мирисало је на крв. Усташка Црна легија Јуре Францетића извршила је покољ 4.000 цивила на левој обали Дрине. Бежећи од усташке каме 20.000 избеглица, углавном жена, стараца и деце, спас је потражило на десној обали Дрине. Од села Дервента, где је Дрина била најужа, па до Скелана, сплавари су даноноћно кротили набујалу реку превозећи уморне, гладне и напаћене сународнике. Бајина Башта, варошица са неколико хиљада становника, примила је исто толико избеглица. Али, страх од смрти убрзо је заменио страх од болести. Појавио се тифус пегавац, болест чији је исход често смртоносан, а притом веома заразна. На први знак епидемије 22. маја у Бајину Башту стиже екипа Медицинског факултета у Београду, коју чине четири професора, четири лекара асистента и осам

Магазин

23.03.2021 у 14:40

И они су нам спасавали животе

Прошло је годину дана од како је планету затворио сићушни непријатељ, невидљив голим оком. Протеклих дана много се писало и говорило о ефекту пандемије вируса корона на људе – колико смо променили начин живота и шта смо све прегрмели од прошлог марта. У мору ружних ствари, од редова испред продавница, туче због тоалет-папира, па закључавања и нових хигијенских навика и сада подела на вакцинаше и оне који су против, заборавили смо на оне који су нам дане у изолацији учинили бар мало лакшим. И још чине. Кућни љубимци су такође били колатерална штета глобалне пошасти. Нама су помагали да се осећамо колико-толико нормално, али смо заборавили да су и они били принуђени да промене навике и то без могућности да разумеју зашто је то морало да се догоди. Лек у доба отуђености Док читате

Писма читалаца

18.03.2021 у 11:23

Како повећати број вакцинисаних грађана

У време кад је у пуном јеку превентивна борба против пандемије ковида 19, поред познатих хигијенских мера (држања дистанце и ношења маске), несумњиво најважнија мера за опште и појединачно здравље је вакцинација. Познато је да су медији, пре свега телевизија, средства која имају велики утицај на наше грађане. Зато сматрам да би прво требало, макар на телевизијама с националном фреквенцијом, да се ограничи наступ упадљиво великог броја антиваксера и преносилаца теорија завере. Сведоци смо да се приличан број грађана не вакцинише или изражава негативан став према вакцинацији. Има их и који не знају сасвим ни зашто је вакцинација важна и зашто је за њих лично добро да се вакцинишу. Незнање, комбиновано с неаргументованим и паушалним антиваксерским ставовима, чини да људи који су већ

Друштво

17.03.2021 у 21:04

Међу просветним радницима највише заражених васпитача

До сада је вакцинисано укупно 42.112 просветних радника. Међу запосленима у предуниверзитетском образовању највећи проценат заражених вирусом корона је у – предшколским установама (2,166 одсто), према најновијим подацима које је на захтев нашег листа јуче доставило Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Пре само пет дана епидемијски „семафор” доуниверзитетског система показивао је пораст броја ковид позитивних у колективима деце и васпитача, ђака и наставника, на свим нивоима – од вртића до средњих школа. Највише је било инфицираних радника осмолетки, али проценат нигде није прелазио два одсто. Нове бројке сведоче да се смањио збир короном инфицираних ђака и професора средњих школа, који су још прошле недеље прешли на онлајн наставу. Ове седмице и за основце старијих

Друштво

17.03.2021 у 18:53

Прети нам и епидемија морбила

У јеку масовне имунизације становништва против вируса корона, када је највећи део здравствене, делом и шире јавности, сву своју пажњу преусмерио на то да у што краћем року цепивима покуша да заштити што више становника наше земље, појавили су се проблеми с вакцинацијом која је за здравствени систем рутинска, а за грађане обавезна – имунизацијом деце против морбила. Удружење педијатара Србије упозорило је да је значајно опао обухват вакцинацијом против морбила најмлађих становника наше земље, а према њиховим проценама, ради се о паду од 25 до 30 одсто, изазваном највероватније и актуелном пандемијом ковида 19. Проф. др Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије, каже за „Политику” да нема података за ову годину и претпоставља да је узрок оптерећеност Института за

Здравље

16.03.2021 у 15:19

Продужени ковид је велика непознаница

Многи пацијенти који су били заражени вирусом корона и шест месеци након што су преболели ковид пате од различитих последица, због којих нису способни да се врате ранијем животном ритму и послу. Сматра се да око 10 одсто оболелих има неку врсту продуженог ковида. – Још увек је непознаница како тај синдром настаје и постоји неизвесност да ли ће се људи који га имају до краја опоравити, а питање је и да ли смо у Србији спремни да се суочимо с постковид синдромом – указује на нови аспект проблема с којим се сусрећемо у пандемији пуковник проф. др Драган Микић, начелник Клинике за инфективне и тропске болести ВМА и редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. О овој болести, после годину дана, зна се много више: преноси се с човека на човека респираторним путем;

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

09.06.2026 у 15:07

Уручени кључеви стана избегличкој породици у Лазаревцу

09.06.2026 у 15:04

Тамара Вучић и прва дама Анголе обишле Музеј афричке уметности и видиковац на Кули Београд

09.06.2026 у 14:57

Једна особа убијена, више рањено у сукобу жена и талибанске полиције

09.06.2026 у 14:54

Гутереш: Напади на Блиском истоку морају одмах да престану

09.06.2026 у 14:52

Одбачен део кривичне пријаве против бившег шефа београдске полиције

09.06.2026 у 14:47

Тријумф српских ђака у Измиру: свих 11 полазника Центра „Никола Тесла” освојило медаље