Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лечење

Здравље

30.01.2020 у 18:00

Успорен раст девојчица искусним педијатрима открива Тарнеров синдром

Ива Омрчен, пацијенткиња с Тарнеровим синдромом Статистике наводе да се на сваких 2.500 новорођених девојчица роди једна с Тарнеровим синдромом, тако да у Србији за годину дође на свет око 30 до 35 девојчица које у својим телесним ћелијама немају један икс хромозом или је он структурно измењен. На рођењу се може посумњати на овај синдром уколико новорођена девојчица има отоке шака и стопала, али се до пубертета открије само трећина случајева, и то најчешће на основу ниског раста, закаснелог развоја или придружених поремећаја попут урођених срчаних мана, проблема с бубрезима, мада се код готово трећине одраслих жена овај поремећај никада не дијагностикује. Ја сам једна од девојака којима недостаје један икс хромозом. Не знам да дајем голове као Меси, али знам да сам примала хормон

Здравље

28.01.2020 у 18:00

Вирус хепатитиса Це као невидљиви пратилац инфицираних

Око 70 милиона људи широм света, а у Србији око 80.000 људи, има хроничну хепатитис Це вирусну (ХЦВ) инфекцију, односно запаљење јетре које траје дуже од шест месеци. Ова инфекција је, обично, доказана само код 25 одсто инфицираних јер симптоми болести не постоје или нису карактеристични, па се болест јетре открива најчешће случајно приликом рутинског прегледа крви. Вирус се најчешће преноси путем крви, али код готово 40 одсто инфицираних нејасан је начин преноса (иако је вирус доказан у свим телесним течностима). Највећа опасност ипак прети онима који узимају психоактивне супстанце и користе исте игле, мада вирус може да се пренесе и боди-пирсингом, тетоважом, неким верским обредима, употребом туђих предмета за личну хигијену и коришћењем медицинских инструмената и уређаја за прегледе и

Здравље

23.01.2020 у 18:00

Прочитала интервју у новинама и променила поглед на живот

Снежана С. Милојевић, Национално инвалидско удружење пацијената са стомом ИЛЦО Србија (Фото лична архива) У 21. години, када сам била студент београдског Економског факултета, појавили су ми се симптом улцерозног колитиса, као што су крв у столици, поремећено пражњење црева, дијареја, болови у стомаку, ослабљен апетит. Губила сам на тежини, бивала малаксала, имала повишену температуру… Нико у породици није имао ту болест. Када сам питала докторе шта је узрок обољењу, речено ми је: „То је на нервној бази.” Живела сам опуштено, постала апсолвент на економији, играла фолклор, водила увек рачуна о исхрани, нисам пушила… Болест је дуже од деценије била под контролом захваљујући лековима које сам узимала, али се отприлике сваке две године враћала с непријатним

Здравље

16.01.2020 у 18:00

На дијагнозу Кронове болести чекала седам година

Ја сам типичан пример погрешне дијагностике. Дијагноза Кронове болести постављена ми је 2015. године после готово седам година јер лекари дуго нису препознавали симптоме обољења. Тада сам имала 21 годину. Дуго нико од доктора није испитао мој проблем с анемијом до краја, нико није хтео да провери због чега имам дијареје и зашто се лоше осећам. Кронова болест спада у запаљенске (инфламаторне) болести црева заједно с улцерозним колитисом и некласификованим колитисом. То су хроничне, неизлечиве болести које изазивају доста проблема оболелима, тако да не нарушавају квалитет живота. Оболеле особе се неретко повлаче у себе, долази до отуђења и неприхватања околине.

Здравље

14.01.2020 у 18:00

После педесете већи ризик од настанка шлога

Шлог је трећи на листи узрока смрти, али и први разлог због чега људи трајно остају инвалиди. Учесталост шлога у Србији у односу на укупну популацију износи 2,36 одсто са смртношћу од 42,2 одсто. После педесете године ризик од настанка можданог удара се удвостручује сваких 10 година. Симптоми шлога су исти за све типове овог обољења, али разлика постоји у његовом трајању и тежини. Мождани удар се најчешће испољава искривљеношћу једне половине лица, проблемима с говором, трњењем, слабошћу или одузетошћу половине тела. Тада долази и до отежаног хода или немогућности да се човек помера, главобоље и губитка свести. (Фото: М. Величковић) Доцент др Љубица Никчевић, начелник Службе за физикалну медицину и рану рехабилитацију Специјалне болнице за цереброваскуларне болести

Здравље

09.01.2020 у 21:00

Не лече се на исти начин оболело мушко и женско срце

За кардиоваскуларне болести се некада мислило да углавном погађају мушкарце да би се у међувремену се у Америци појавила професорка др Нанет Кес Венгер и доказала своју теорију да жене и те како убијају срчане болести али, да пацијенктиње морају бити лечене уз другачији приступ у односу на мушкарце. Професорка Венгер је подсећања ради један од најпознатијих кардиолога на свету и заслужна што се женски кардиоваскуларни проблеми данас лече на другачији начин од мушких. Дипломирала је медицину на Харварду још 1954. године као једна од првих жена и постала је један од еминентних стручњака из кардиологије. Написала је више од 1.300 стручних радова, држала предавања на најпознатијим универзитетима, за Светску здравствену организацију је преседавала стручним комитетом за кардиоваскуларну

Здравље

09.01.2020 у 18:00

Горак живот са дијабетесом

Бојана Марковић, Удружење за борбу против дијабетеса „Плави круг” Бојана Марковић (Фото: Лична архива) Дијабетес је аутоимуна болест, па лекари нису имали одговор на то шта је узрок да се код мене појави то обољење с непуних 11 година. Три године пре откривања дијабетеса „пролетела” сам кроз стаклена врата, а следеће године се појавио витилиго, депигментација на кожи, такође аутоимуно обољење. И док ми витилиго није представљао проблем као детету, схватила сам временом колико је дијабетес комплекснија болест. Будући да се осамдесетих и деведесетих година прошлог века није много знало о дијабетесу, препоруке које смо добили од лекара биле су да се из јеловника избаце слаткиши и добили смо списак с неколико воћки које могу да се једу. Мени је у почетку то било мало

Друштво

07.01.2020 у 19:31

Њени лекови ће гљивицама помрсити рачуне

Академска и радна биографија Александре Бараћ, однедавно маме једне девојчице, пуна je импозантних домета за младу научницу, из мале државе као што је наша. Она има 34 године и већ је завредела место међу најуспешнијим светским професорима у области дијагностике и лечења гљивичних инфекција као члан Европске академије медицинских миколога. Још као студент медицине, на клиничким вежбама, она је у ствари „инфицирана” жељом да се бави научним радом и посвети истраживањима гљивичних инфекција. Био је ту пацијент с малигнитетом у веома лошем стању кога су лекари малтене отписали због изненадне инвазивне инфекције. Детаљним анализама, сећа се Александра, утврђено је да је реч о гљивичном обољењу, које је излечено захваљујући адекватној антигљивичној терапији. Тада је одлучила да се

Здравље

27.12.2019 у 12:25

Прање руку прва заштита од вируса

Бранимир Несторовић (Фото лична архива) Епидемије грипа срећом још нема, мада је доста оних који шмрцају, кашљу, боли их грло и чини им се да су „грипозни”. Проф. др Бранимир Несторовић, пулмолог и алерголог на Универзитетској клиници „Тиршова”, иначе увек добар саговорник и пацијентима и новинарима јер говори тако да га сви разумеју, истиче да је прошла година донела резултате неких нових истраживања и променила стручно мишљење о грипу. – Иако сте сигурно много пута у животу за себе рекли да имате грип, то у већини случајева није било тако. Само једном у десет година човек може да оболи од грипа. Отприлике четири-пет пута у животу. Ово остало су болести које личе на грип, најчешће прехладе – уверава овај лекар и додаје да је прича о грипу увек мало „надувана” и да сви

Здравље

26.12.2019 у 18:00

Од „камене болести” болују четири пацијената у Србији

Јелена Милошевић, пацијенткиња оболела од ФОП-а У Србији живе четири особе с дијагнозом ФОП-а, такозване камене болести, услед које долази до окоштавања мишића, тетива и везивног ткива. Ја сам једна од њих. ФОП је изузетно ретка и прогресивна болест која се јавља код једне особе на два милиона људи. Основни показатељ да дете можда има ФОП јесу чукљеви на палчевима на ногама с којима се већина нас рађа, а отеклине које се јављају као знак окоштавања често наликују тумору. Имала сам девет година када ми је 1988. године, после две операције, дијагностикован ФОП. Евидентирана сам као прва и једина особа с овом болешћу у тадашњој Југославији. Угледни дечији хирург нам је рекао да се код нас о ФОП-у врло мало зна и препоручио да покушамо да сазнамо нешто више у свету. На овоме смо му

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

23.06.2026 у 09:45

Голгетер из фабричке хале

23.06.2026 у 09:42

Трамп руши „дубоку државу” у америчкој обавештајној заједници

23.06.2026 у 09:39

Алварез жели одлазак из Атлетика

23.06.2026 у 09:39

Никушор Дан започиње консултације о новом премијеру након пада владе

23.06.2026 у 09:32

Нова дигитална платформа министарства открива капацитете и квалитет школа у Србији

23.06.2026 у 09:31

Карипске државе позване да учествују на Експу 2027 у Београду