Недеља, 26.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.08	117.78	117.43
	102.85	103.47	103.16
	125.85	126.61	126.23

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: Бранко Ћопић

Култура

13.07.2026 у 11:50

Изложба о Ћопићевој „Јежевој кућици” од 16. јула у Загребу

Поставка траје до септембра уз слободан улаз

Култура

07.02.2026 у 22:17

Претпремијерно изведена монодрама „Башта сљезове боје” са Небојшом Миловановићем

Аутори истакли значај повезивања културе и хуманости

Регион

18.02.2025 у 16:45

Робијао због Ћопићевих љубавних јада и идеала

У подруму општинске зграде у Дрвару, градићу на западу БиХ, у чијем ослобођењу је учествовао током Другог светског рата, Љубо Бабић, који је био првоборац, већник АВНОЈ-а, један од најближих Титових сарадника, политичар и дипломата, робијао је 1937. године због Бранка Ћопића

Култура

22.12.2024 у 19:00

Драги писац топле људске душе и даље живи

Године и деценије измичу од трагичне смрти драгог писца Бранка Ћопића (1915–1984)

Култура

03.12.2023 у 20:36

Споменик Бранку Ћопићу

На Малим степеницама испред просторија Удружења КРОКОДИЛ уз присуство окупљених грађана, медија и аутора овог уметничког дела, илустратора Душана Петричића, инаугурисан је нови, обновљени споменик великог Бранка Ћопића, леп омаж омиљеном дечјем писцу, чији живот је трагично окончан.

Београд

01.12.2023 у 08:42

Обновљено обележје Бранку Ћопићу

Споменик чувеном Бранку Ћопићу смештен између Карађорђеве и Фрушкогорске улице кога су 18. новембра уништили вандали поново је обновљен.

Магазин

01.11.2020 у 15:22

Бележи, јаране мој

Момчило Срећковић Моци, данас пензионер из Забрежја код Обреновца, бавио се својевремено новинарством, радио је у редакцији „Студија Б” у време док је тамо био и Душко Радовић, и упознао је у свом животу доста познатих личности, међу њима и Десанку Максимовић, Мићу Орловића, Ружицу Сокић. О сваком је у својој бележници забележио понеку анегдоту, нешто занимљиво и необично што су му испричали, али једно познанство превазилази остала. То је пријатељство с писцем Бранком Ћопићем код кога је као дете и становао. Ручак у Забрежју Упознали су се на једном литерарном конкурсу, писац је открио Моцијев таленат и склоност ка писању, и помогао му да се бави поезијом, писањем, да заврши новинарску школу и да потом постане и новинар. Тако је Моци избегао судбину коју му је наменио његов отац

Ризница

27.03.2018 у 13:35

Смртно руво Соје Чубрилове

Дођоше најзад последњи дани пред завршетак испита, дани грозничавог ишчекивања кад су полумрачним ходницима школским расле и проносиле се невјероватне и фантастичне вијести о резултатима матуре, а онда се и то све свршило некако преко мјере обично, и кад је већ једном угледао у рукама ту, толико жељену диплому, Бора Чубрило, сада свршени учитељ, погледао је зачуђеним очима у тај комад исписане хартије и одједном осјетио тако силну утученост и мукли бол да би најрадије јаукнуо попут најцрњег очајника. Постигао је тај – толико жељени циљ – и тога истог часа попустила је напетост и у њему као да се све срушило и остала мртва беспокретна празнина. - Па шта сад, одјекнуло је негдје у дубини душе и очајно питање. Док је тако неодлучно стајао на излазу школске зграде пришла му је је

Београд

26.09.2017 у 22:00

Од ружичњака до запуштеног плаца у Кнеза Милоша

Пет приземних кућа са цветним баштама и пумпама за воду било је на плацу између данашње пољске амбасаде и стамбене петоспратнице у Кнеза Милоша 28 све до 1961. године. Тада су порушене, на њиховом месту подигнут је парк, а три деценије касније тадашњи градоначелник Београда Александар Бакочевић симболично је на том месту ударио темеље за будућу пословну зграду Саобраћајног института ЦИП. То тврди Борјана Каменовић (80), професорка соло певања у пензији која живи у вишеспратници у Кнеза Милоша 28. Ту зграду, тик уз деценијама напуштени плац, на углу Кнеза Милоша и Бирчанинове саградио је пре осам деценија њен деда Драгутин Пертинач, пореклом Француз и фабрикант из Сиска.

Ризница

15.12.2016 у 12:06

Птице изван јата

За читаво вријеме пута монотоно је сипила јесења киша добујући успаљиво и ситно по навоштеној циради покривених поштанских кола. Видик се губио у магли, облици се расплињавали као да се топе у влажну тешку ваздуху, боје су се гасиле, разливене, блиједе и прљаве. Кљусад мокра и загријана уједначено су каскала цестом, док је кочијаш Мујо Калаузовић сјетно и отегнуто пјевушио: Да је мени лећи па умрити, Па видити ко ће ме жалити... Магле, сумор, добовање кише по затегнуту платну и бескрајна монотона Мујина пјесма, која узалудно тугује за нечим. У сумрачној дупљи претрпаних кола ћелави стари мађионичар оборене главе труцка се тамо-амо, слуша кишу и кочијашево пјевуцкање и горко му је у души. Поред њега, на дршки излизана стара кофера, чучи сив отрцан голуб и као да читаво вријеме

Претходна Следећа

1
2

Почетна / Тагови

26.07.2026 у 14:34

Дипломата из Уганде Олара Отуну најстарији кандидат за генералног секретара УН

26.07.2026 у 14:32

САД и Иран наводно одговорили на предлог посредника за обнову преговора

26.07.2026 у 14:25

Српски веслачи Рајковић и Остојић освојили бронзану медаљу на СП за млађе сениоре

26.07.2026 у 14:21

Одржан концерт традиционалних кинеских песама у Народном музеју Србије

26.07.2026 у 14:17

Амстердам: постављена експлозивна направа у продавници играчака

26.07.2026 у 14:15

Скипер из Аустрије пао у море код Шолте, у току потрага