Таг: Бранко Ћопић Ризница 07.07.2016 у 16:59 Покојни Ђука Путник Падале су прве магле јесење, пекла се помало и ракија и вјеверице се све чешће виђале по орашјима, кад су сахранили најменика Ђуку Путника. Прилично кисели и мрзовољни, без изгледа на ракију, однијела су га четворица сељака до гробља, за сандуком је корачало још троје-четворо чељади и разговарало о пољским пословима, а кад су га затрпали мокрим бусењем иловаче, сви су се разишли без имало туге. Остао је само гроб са бијелом крстачом зачуђен и гласан у зеленој тишини. Ту на гробљу у сјени трешања почива се у миру божијем. Само покојни најменик Ђука није имао мира. Давне неиспуњене жеље још су живиле у њему и пекле као отров, па се уморни најменик подигао из мртвих, сјео на ивицу гроба и тмурно се загледао у ноћ. Било се већ одавна смрачило, шушкетало је у тмини над главом ријетко Ризница 05.04.2016 у 13:49 Сусрет са земљаком Утегнут у потијесан шињел, лица дјечачки једра и црвена, и блага, понешто сјетна погледа човјека добричине, стрпљиво корача жандарм Илија Рашета тамо-овамо једном живом београдском улицом. Читаво по подне росила је ситна и невидљива киша прољетна и са још неразвијених мрких пупова младих кестенова на увици тротоара откинула би се покаткад крупна свијетла кап и то би Илију, ни сам није знао зашто, потсећало на његов крај, његове козе и оријетке кржљаве личке шикаре орошене топлом прољетном кишом. Тренутно би га, попут свијетла угодна вала, прелила далека успомена, али би се опет брзо тргнуо (треба пажљиво пазити на ред, а не около блејати и спавати!) и настојао да лицу даде службен и строг израз што му никако није полазило како треба за руком и он се чудом чудио и дивио како то онај његов Претходна Следећа 12