Таг: Божовић Григорије Ризница 03.07.2017 у 12:00 Бајо Пивљанин Пива, 11. јулија Оставио сам врло отмену лонџу у хладовини крај куле војводине и попео се на горњи под. Седим и прелиставам своје белешке, купљене на путу. И двоумим о чему би пре писао. Пуна ми бележница, пуне очи, пуна глава слика и утисака. Наврело све то, навалило као осице, не може човек да се одбрани. Неодољиву жељу да се све рекне, брзо и очас, тачно и лепо, да се једним обухватом наслика лице Пиве, изређају сви њени јади од беспућа и забачености – перо нема могућности да тако тренутно послуша. А осим тога новинарска заповед да се пази на меру, на оно најглавније и најкрупније, на оно што читача после сита ручка може да нагна да прочита. Међутим, за један овако планински крај, овако епску средину, где се од Косова ствари помињу као да су јуче биле, где још Ризница 21.08.2016 у 15:01 У небраном грожђу По својем сасвим изненадном повратку из Анадола, Селим Друштина тихо и некако снуждено сеђаше на простирачу поред оџака у одаји Новице Прележанина. Дошао му је рано у походе и изненадио га као да је, чудом, избио са онога света. Њихова два села раздваја само невелика Јагњеничка Ријека, а Прележанин не бејаше дотле знао за његов повратак из Турске. Повратак! Зар је то могућно? Арнаутин, муслиман, да се поврати из својега царства? До душе царства без султана, али опет својега, турскога? То је за свакога чудо, па и за њега. Знао је он ту ствар врло добро. За турска времена неком Колашинцу падне на памет, готово тек онако, да сели у Србију. Неће Србин да буде више раја, да дочекује аге и спахије, па преко Копаоника и никад више натраг. Тако и многи Арнаутин. Добро село, плодна земља, пуни