Таг: попов-раша

Осмог фебруара 1957. кренем возом за Нови Сад да се женим. На перону старе железничке станице видим чудан призор: око две стотинељуди, махом младих, као под командом једног надгледника. Памтим једног младића у зеленом хубертусу, с капом навученом преко ушију. Смеје се, тера неку шегу. Схватим, то су избеглице из Мађарске. Пристижу већ четврти месец! Беже од будимпештанског устанка и руских...

Планета којом хара тероризам све мање је подесна за живот. Тероризам називају и „петим јахачем Апокалипсе”. Древну четворку тих сабласних јахача чинили су болест, смрт, рат и глад. Ови коњаници су узрочно повезaни у један те исти ланац: болест изазива смрт, колевка смрти је рат, а рат је отац глади! Тероризам надмашује сва четири кобна јахача људске историје: он им додаје подмуклост и...

Највећа фабрика мога детињства била је зрењанинска Дунђерскова пивара. Простирала се на големом плацу код легендарног великог моста, преко ког су прешла „четир’ коња дебела”, наспрам житне пијаце. Уз обалу Бегеја дуги зидови, а из бочне улице, још дужи. На њима је била нацртана мачија глава и предизборна парола: „Доле Мачак!” Писац је мислио на хрватског сељачког воћу др Влатка Мачека. Као млад...

Намножило нам се великих богаташа. Као што су други народи из српског језика преузели крваву реч „вампир”, тако смо ми сад за помало погрдно означавање својих мегабогаташа узели из кинеског реч „даи бун”, велики господар, коју умекшавамо као „тајкун”. Наш књижевник Срба Игњатовић, открио ми је да ми имамо бољу и јаснију реч за човека с големим и нагомиланим богатством – големаш. Нећу да хушкам...

Из Кикинде се шири покрет породичне савести и човечности. Овихдана „Нове кикиндске новине” јављају да је тамошњи центар за социјални рад одузео двадесет и деветоро деце породицама које су тудецу злостављале. Из других општина о тој можда најмрачнијојстрани нашег друштвеног живота мудро се ћути. У Кикинди се већ пет година активно шири одбрана здраве породице. Магловито се знало да постоји...

Млада генерација матураната завршава први припремни период свога живота. И природно је да се тај преломни тренутак обележава слављем и другарском вечером. Али, занимљиво је да се у већини модерних друштава у том часу млади по неком јачем диктату сусрећу и са присилом да све друге импресионирају изузетношћу гардеробе, скупоценошћу накита и високом ценом слављеничког банкета. Диктат утврђених...

Кад се оно спалио Јан Палах, био сам у Сао Паулу. Једна тамошња сликарка ми изрази саучешће: „Код вас у Југословачкој се десила несрећа с вашим студентом. Спалио се!“ А Војину Димитријевићу, у Холивуду, кад је препознао старог епизодисту крештавог гласа, омиљени чича је одговорио: „Радујем се што ме познају у Чехославији!” Народи су код нас били тако измешани да су нас бркали. И Теслу су...