Четвртак, 26.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.19	117.9	117.55
	109.69	110.35	110.02
	113.94	114.62	114.28

Таг: редитељ

Култура

14.05.2022 у 19:00

Држе ме љубав и филм

Не знам шта је већа и јача вест: човек који је напунио, здрав, 98 година или то што у тим годинама снима нови филм? Пуриша (Младомир) Ђорђевић је вечити младић нашег филма. Уз то и новинар „Политике”, романописац... Први посао, ког се радо сећа, био му је новинарски, у „Политици”. По задатку, 1946, „ћиром” је из родног Чачка дошао у Београд, право код уредника Синише Пауновића и одмах добио задатак: да види да ли је на Вождовцу почео да ради трамвај. Текст му није објављен. Потом пише економске теме код Љубе Стојнића па прелази на културу код Радмиле Бунушевац која га одмах одводи на пробу „Отела” у Народном позоришту где упознаје Љубишу Јовановића – Отела и Наду Касапић – тадашњу Дездемону. Већ 1947. прелази у „Филмске новости” и почиње да режира. Остало је историја. Снимио је више од

Култура

05.05.2022 у 20:00

Допустимо да и наше мисли добију слободна крила

Београд је веома леп град, али не могу да кажем да сам упознао сваки његов кутак. Био сам, на пример, у Скадарлији, фантастичан је и Калемегдан, поглед на ушће двеју река. Веома волим овај град, али ситуација је таква да се већина мог живота одвија између хотела и плесне сале. Надам се да ћу имати времена да уживам у пролећу и прошетам неким лепим београдским парком, каже за „Политику” Габор Михаљи мађарски редитељ и кореограф (директор Мађарског националног ансамбла „Мане”), који у продукцији ансамбла „Коло” ради представу „Соколова песма”, инспирисану нашим традиционалним мотивима. Премијерa је 10. маја у Атељеу 212. У оквиру званичног програма „Бајке будућности” европске престонице културе Нови Сад 2022, „Соколову песму” публика српске Атине моћи ће да види 13,14. и 15. маја у

Култура

04.05.2022 у 15:20

Уметност мора да буде простор слободе

Особеност Дах театра огледа се у његовом у трајању, јер смо ушли у 31. годину постојања, што је по многим мерилима солидан стаж, а у нашим условима нешто што је готово немогуће, имајући у виду да смо независни уметнички колектив, који се професионално бави сценским уметностима, каже за „Политику” редитељка Дијана Милошевић, прва дама Дах театра која је говорила о његовим особеностима, новим искорацима, … – Јако је важно одржати ту ватру стварања, потребу да се уметношћу интервенише у друштву. Ни мене, ни моје сараднике никад није занимала забава, нуђење заборава, ескапизам. Ми сматрамо да уметност, а посебно сценска, има моћ да подстакне важне процесе у друштву, као што је рецимо помирење или исцељење, или да јавно постави често неугодна питања која воде до промишљања и у крајњем

Култура

03.05.2022 у 11:12

После протеста Украјине Азанависијус променио назив филма „З”

Француски филмски редитељ Мишел Aзанависијус објавио је да је преименовао своју зомби комедију „З”, која би, како је најављено, требало да буде премијерно приказана током прве вечери на Канском фестивалу, који ће бити одржан од 17. до 28. маја. Ово је уследило након писма које је Украјински филмски институт раније послао фестивалу и филмском ствараоцу, пренели су медији. Редитељ је рекао да ће филм – римејк јапанске комедије о зомбију – у Француској бити преименован у „Coupé”, док ће његов међународни назив „Final Cut” остати исти. Украјински филмски институт пожалио се на наслов филма у писму Кану, које је цитирао „Ванити фер”, тврдећи да је слово „з” постало симбол руске војске у Украјини. „Мој филм треба да донесе радост и не бих желео да се на било који начин повезује са овим

Култура

02.05.2022 у 21:30

Пандемијски рокенрол пријатељства у суперизолацији

После светске премијере на овогодишњем Берлинском фестивалу, дугометражни музичко-документарни филм „Барем за то знам да је истина” аустралијског редитеља Ендруа Доминика (рођен на Новом Зеланду), 11. маја званично улази у биоскопе широм света. Филм неће заобићи ни Србију, али тако што ће се приказати 12. маја у оквиру 15. Белдокса (од 11. до 18. маја). Овај Домиников филм довешће до усхићења све планетарне поклонике музичке поезије легендарног Ника Кејва, иначе редитељевог земљака и вишедеценијског пријатеља, чија се стваралаштва међусобном сарадњом често преплићу (Кејв је подарио музику у Доминиковим филмовима „Чопер”, „Убиство Џесија Џејмса од стране кукавице Роберта Форда”, „Још једном са осећањем”...), а уз то разбиће вокалну, инструменталну и медијску тишину

Култура

12.04.2022 у 12:23

Све што је направио била је школа позоришта

Комеморативни скуп поводом смрти академика Дејана Мијача, који је преминуо 5. априла у 87. години, редитеља који је поставио високе стандарде у српском позоришном изразу, одржан је јуче у Југословенском драмском позоришту, театру у којем је режирао своје комплексне представе: „Васа Железнова”, „Пучина”, „Родољупци”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Ревизор”, „Троил и Кресида”, Гардеробер”… Од јединственог, господственог, мудрог Дејана Мијача опростили су се чланови његове породице, поклоници његове особене позоришне естетике, али и бројне колеге: Светлана Бојковић, Тихомир Станић, Бранимир Брстина, Милан Цаци Михаиловић, Исидора Минић, Милица Михаиловић. Од драгог Деше, како су га звали, опростили су се и Гордан Кичић, Јелена Ступљанин, Небојша Илић, Петар Бенчина, Бранка Петрић,

Култура

11.04.2022 у 15:37

Опроштај од Дејана Мијача: Остало је само ћутање

Комеморација поводом смрти позоришног редитеља Дејана Мијача (1934-2022) одржана је данас на великој сцени „Љуба Тадић” у Југословенском драмском позоришту, у присуству породице, великог броја колега, поштовалаца, где је истакнуто да након његовог одласка остаје само – ћутање. Подсетимо, велики драмски уметник умро је 5. априла у 88. години у Београду. Управница ЈДП-а Тамара Вучковић Манојловић је рекла да је Дејан Мијач цео свој живот апсолутно посветио позоришту. „Данас се са тугом опраштамо од великог човека, пријатеља, великог редитеља, великог – Дејана Мијача. Режирао је широм Југославије 135 представа, од тога 28 у ЈДП-у”, навела је управница и подсетила да је своју последњу представу режирао управо на овој сцени, реч је о комаду „Вишњик” Антона Павловича Чехова, крајем

Култура

07.04.2022 у 12:30

Доследни перфекциониста

Дуго смо „Покондирену тикву” у режији Дејана Мијача, антологијску представу Српског народног позоришта (1973), посматрали као „изоловани феномен” наше средине, за који је било јасно да је означио прекретницу у односу на дотадашње сценско наслеђе везано за Стеријин драмски опус. Међутим, по својим кључим особеностима, она припада ширем европском оквиру – оном који Патрис Павис сагледава као ,,врхунац режије драмске класике”. Наиме, средином друге половине 20. века у европском позоришту долази до својеврсне промене парадигме у интерпретацији драмског наслеђа, до радикалног стилско-жанровског и значењског заокрета у третману класике. Не нужно правило, али доминантнa тенденција ове праксе односила се и на спонтано „формирање” списатељско-редитељских тандема у оквирима националних позоришних

Култура

06.04.2022 у 22:00

Шекспиров свет снова

„Последњи сан Вилијама Шекспира” је представа у којој се разни снови, ликови, текстови, мотиви, у комадима В. Шекспира, сусрећу на нов начин стварајући заједнички сан, каже за „Политику” редитељ Никита Миливојевић који нам се овога пута јавио из Шведске где управо ради овај свој ауторски пројекат. Премијера представе „Последњи сан Вилијама Шекспира” је у петак увече, 9. априла на сцени тамошњег позоришта „Оребро. Превод текста са српског на шведски је урадила Весна Станишић, кореограф је Амалија Бенет, композитор Ангелос Триандафилу, док сценографију и костиме ради Нина Франсон. – Када кажемо Шекспир, снови, већина нас одмах помисли на чувене стихове из „Буре”: „Ми смо грађа од које се праве снови, и наш мали живот нам је сном заокружен.” Међутим, сан је у толикој мери саставни део

Култура

06.04.2022 у 09:15

Свој редитељски рукопис градио је смело и сигурно

Позоришни редитељ и академик Дејан Мијач преминуо је јуче у Београду у 87. години оставивши неизбрисив печат у српској позоришноj уметности, посебно у естетици режије. Члан Српске академијe наука и уметности био је од 2021. године. Мијач је рођен 17. маја 1934. у Бијељини, отац Божидар био је свештеник, мајка Ружа (Петровић) учитељица. Растао је у селу Дивци код Ваљева са својом породицом, где их је затекао Други светски рат. „Живели смо тамо, отац, мајка, ја и тек рођени брат. О томе какав ће то бити рат, колико ће трајати процене су биле различите. Људи су били потиштени, утихли. Остали смо у селу…”, сећао се Дејан Мијач. Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву, а затим дошао у Београд на студије режије, у класи професора Вјекослава Афрића. Дипломску

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

26.05.2022 у 13:21

Кијев прети Мађарима блокадом нафтовода

26.05.2022 у 13:00

Пољопривредни факултет у Крушевцу

26.05.2022 у 12:56

Награђени млади математичари

26.05.2022 у 12:49

Два руска војника признала кривицу током суђења у Украјини, један осуђен на доживотну казну затвора

26.05.2022 у 12:47

Александра Крунић поражена у 2. колу Ролан Гароса

26.05.2022 у 12:47

У Србији сутра до 32 степена, претежно сунчано