Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: редитељ

Култура

03.01.2019 у 20:00

Ворхолов живот као инспирација

Којим год путем да крене Дуња Јоцић увек покаже раскошан таленат, а државне границе и различите културе јој нису препрека, већ подстицај. Сада живи и ради у Амстердаму као балерина, кореограф и редитељка. У раној младости се доказала као успешна гимнастичарка, а потврдила се и у свету филмске режије. Њен кореографски и играчки деби у Београду се догодио 2007. на 11. Фестивалу кореографских минијатура са делом „Без цвећа, молим”, када је била троструко награђена. Годину дана касније је у представи „Not me” на Белефу одушевила публику. Али тада је већ градила своје позиције на Западу где је њена прва степеница деведесетих била Академија за савремену игру у Ротердаму у којој је учила на кореографијама чувеног Ханса ван Манена. Пут је затим одвео у Лил, у Норд театар. У Гронингену је

Култура

09.12.2018 у 14:48

Сви су већ засићени сукобима из прошлости

Редитељ, теоретичар и естетичар филма др Властимир Судар и његов пријатељ и колега са студија Никола Мијовић аутори су филма „Границе кише” који је београдска публика видела на 24. Фестивалу ауторског филма. У оквиру ове манифестације у Југословенској кинотеци представљено је и Сударево дело „Портрет уметника као политичког дисидента – живот и дело Александра Петровића”, обимна стручна књига коју је написао као свој докторски рад на универзитету у Сент Андреји у Шкотској 2007, објавио на енглеском 2013, сам превео на српски (овде је објављена прошле године у издању Филмског центра Србије). Филм „Границе кише” у августу је имао регионалну премијеру у Сарајеву, а међународну истог месеца на филмском фестивалу у Монтреалу. Сценарио под овим називом, али са запетом („Границе,

Култура

27.11.2018 у 14:48

Одлазак Бернарда Бертолучија

Један од највећих италијанских синеаста Бернардо Бертолучи преминуо је јуче у 77. години. Чувени редитељ, који је прешао пут од једног од кључних играча италијанског новог таласа до Холивуда, умро је у свом дому у Риму после дуге болести, пренеле су светске агенције. Осим што је годинама патио због лошег здравља, а од 2003, након операције леђа, био везан и за инвалидска колица, последњих месеци борио се и са раком плућа. Рођен је 1941. године у Парми, од оца Атилија Бертолучија, песника, историчара уметности и филмског критичара, и мајке Нинете, учитељице италијанско-ирског порекла. Још као дечак почео је да пише поезију, а као студент овенчан је и националном наградом за поезију у Риму. „Жонглирајући” између две љубави – према поезији и филму, које му је усадио отац, већ са 15

Култура

19.11.2018 у 09:44

Корумпирана је свесност и савест човека

Oд нашег специјалног извештача Санкт Петербург – Валериј Владимирович Фокин, велики руски редитељ овогодишњи је добитник гран прија „Премио Европа”, признања које се додељује за животно дело уметнику који је својим сценским стваралаштвом успоставио вредносни параметар светског позоришта. Ово изузетно признање Фокину је уручено прексиноћ на спектакуларној церемонији доделе награда у самом финишу затварања 17. издања „Премио Европа” на сцени његовог матичног Александријског позоришта у Санкт Петербургу. Награду му је уручио руски колега Лав Додин који такође у својој биографији има убележено и ово признање, а церемонији затварања манифестације и додели награда присуствовали су бројни руски државни званичници. У Фокинову част, у Александријском театру, чији је он уметнички

Култура

31.10.2018 у 16:58

Балкан одавно нема свој жанр

Комад „Доплер” норвешког аутора Ерленда Луа је критика потрошачког друштва, обојена хумором и иронијом. Македонски редитељ Александар Поповски управо је режирао ово дело на сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта у Новом Саду. Копродуцент представе „Доплер” је новосадски Центар за развој визуелне културе. Драматизацију је урадила Николина Стјепановић, сценограф и костимограф је Магдалена Влајић, а кореограф Иста Степанов. Јунаке Ерленда Луа тумаче: Страхиња Бојовић, Радоје Чупић, Јована Стипић, Исидора Влчек, Никола Пудар, Ненад Пећинар, Александар Гајин, Милорад Капор, Јована Балашевић, Игор Павловић. Андреас Доплер напушта дом у Ослу и одлази да живи у природи изражавајући протест против потрошачког друштва и перфекције коју друштво намеће. Зашто сте ово дело одабрали за

Култура

28.10.2018 у 19:30

„Заспанка за војнике” је антиратни филм

Причом о војницима тобџијске батерије у Првом светском рату, међу њима и тек свршеног студента биологије Стевана Jаковљевића, који су као и стотине хиљада других учинили да слава српске војске буде бесмртна, бави се филм „Заспанка за војнике”. Најновије филмско остварење Предрага Гаге Антонијевића биће премијерно представљено у четвртак 1. новембра од 20 сати у београдском Сава центру, а поводом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата. Дан касније биће и у биоскопима широм Србије. Ратна драма „Заспанка за војнике” урађена је према сценарију Наташе Дракулић и Предрага Антонијевића, по мотовима „Српске трилогије” помало заборављеног Стевана Јаковљевића, који је у овом роману писао о преласку српске војске преко Албаније. Реч је о његовој првој књизи о 1914. години.

Култура

04.10.2018 у 14:03

Популизму не треба документ о животу

Рајко Грлић, редитељ филмова „Само једном се љуби”, „У раљама живота”, „Чаруга”, „Караула”, „Нека остане међу нама”, „Устав Републике Хрватске”, Загрепчанин и грађанин света, предавач на Универзитету Охајо, уметнички директор Филмског фестивала у Мотовуну, представио је у Југословенској кинотеци у Београду своју књигу „Неиспричане приче”, у издању „Лагуне”. То је дело које садржи детаље о његовој породици, о студијама на прашкој Филмској академији, о снимању филмова, али и о оним причама које нису или још нису снимљене. То су појединости из редитељске бележнице које много говоре о њиховом аутору… После „Устава Републике Хрватске”, Грлић припрема и нови филм о загребачком високом друштву. Из књиге „Неиспричане приче” види се колико вас привлаче животни садржаји, документаристика која се

Култура

10.09.2018 у 22:00

Има светлости, али тражимо прекидач на погрешном месту

После „Породичних прича”, драме која се бавила раскринкавањем балканских, али и свих других породица, редитељ Јагош Марковић поново је удружио своју сценску поетику са драмском ауторком Биљаном Србљановић. Њену најновију драму „Врат од стакла” управо режира у Југословенском драмском позоришту, a премијера је 5. октобра. Јунаке Биљане Србљановић тумаче Весна Тривалић, Анита Манчић, Јелисавета Сека Саблић, Драган Мићановић, Ирфан Менсур, Марко Јанкетић, Милица Гојковић, Милош Самолов, Слободан Тешић… Шта ћете раскринкавати у драми „Врат од стакла”? Колико овај комад одражава тренутак у којем живимо? Ако ћемо ишта раскринкавати, онда ће то бити наш бол. Душа боли, мора и да боли. Много је тога у овој драми и то ме је њој привукло. А када је о тренутку нашег живљења реч, много је тога

Култура

06.09.2018 у 14:18

Оливер Фрљић међу пет најважнијих редитеља у Европи

Редитеља Оливера Фрљића, који ће наредне седмице бити гост Београда и 52. Битефа, управо је лондонски „Гардијан” уврстио међу пет најважнијих у Европи, а у образложењу се наводи да он „непристојност тера до екстрема”, али да „ово није време за пристојност”. Листу „Гардијана” сачинио је Мет Труман, угледни британски позоришни критичар, који Фрљића сматра најконтроверзнијим, али и најпотребнијим редитељем Старог континента, а уз њега су и немачка уметница Сузан Кенеди, Џулијен Госелин и Каролин Гиела Нгијен из Француске и Аустралијанка Јаел Ронен. Труман Фрљићев рад види као политичку сатиру некадашње Југославије, ратног профитерства, популарности ултрадесних страна и национализма и слабости тек стасале демократије. Томе у прилог, тврди Труман, говоре реакције на његове представе, попут „Проклет био издајица своје домовине”, „Кукавичлук”, „Мрзим истину”, „Александра Зец” и готово редовни протести конзервативног дела јавности, као и претње насиљем.

Култура

30.08.2018 у 15:49

Грчки редитељ Гаврас жив, вест о смрти лажна

Након што је у току дана објавила информацију о смрти грчког редитеља Косте Гавраса, агенција АП је касније то демантовала, наводећи да је реч о лажној вести преузетој са лажног „Твитер” налога грчког Министарства културе, преноси Танјуг. „Вест је пуштена на основу онога што се веровало да је твит грчког Министарства културе. Министарство је саопштило да је у питању лажан Твитер налог”, навела је америчка агенција. Како се наводи, Гаврас (85) је жив и данас је говорио на грчкој државној телевизији. Рођен је 13. фебруара 1933. године као Константинос Гаврас у грчкој покрајини Аркадији, а после средње школе се преселио у Француску. Међу најпознатијим Гаврасовим делима су: „З”, „Нестали”, „Амен”, „Музичка кутија”...

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 13:11

Дринска регата у Љубовији од 9. до 12. јула, централни спуст 11. јула

21.06.2026 у 13:09

У Русији о могућностима сарадње руских и српских музејских стручњака

21.06.2026 у 13:01

Најмодернији радио телескоп на свету биће постављен у Невади

21.06.2026 у 13:00

Пољска прокључала због Зеленског

21.06.2026 у 12:59

У Русији и северној хемисфери почело астрономско лето

21.06.2026 у 12:54

Техеран Вашингтону: Нема одустајања од права на обогаћивање уранијума