Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: интервју

Култура

01.01.2021 у 12:00

Време је да се ресетујемо

Колико год jе година за нама била тешка, тужна и пуна изазова, лепе и позитивне приче, попут оне коју са нама дели за новогодишње празнике глумица Љубинка Кларић, дају нам снагу и подстрек да у нову закорачимо ведри, подсећајући нас на ону чувену мисао – да мале ствари чине живот вредним. И да се треба осврнути око себе. Ова мисао се чини актуелнијом и потребнијом више но икада. Љубинка Кларић одлазећу годину памтићe углавном по лепим тренуцима. – Околности су се тако наместиле да ове године крене све како треба. Много сам снимала и радовала се томе. У мом матичном позоришту, Београдском драмском, успешно смо завршили представу по Фасбиндеровом тексту „Кишне капи на врелом камењу”. Жао ми је што гледаоци нису имали прилику да виде колико је ова представа добра. Искрено се надам да

Култура

28.12.2020 у 20:15

Сваки дан ваљало би започети покајањем

После бестселера „Деца зла“, који је за годину и по дана прочитало око 130 хиљада људи, и збирке приповедака „У име народа“, нови роман Миодрага Мајића „Острво пеликана“, у издању „Вулкана“, у фокус смешта млади ромски пар. Идила заљубљених бива убрзо завршена пошто је младић оптужен за обљубу малолетнице, док судија, који га ослобађа, остаје осрамоћен у медијском линчу, као педофил и насилник над правима Рома на поштено суђење. Виши суд доноси нову пресуду и смешта младог човека у затвор, који му доноси само патњу и насиље, баш као и његовој вољеној Ајши. После Ајшиног самоубиства, новинарка жуте штампе, која је због својих текстова постала одговорна за више уништених живота, суочава се са судијиним гневом, али и са сопственим демонима... Миодраг Мајић судија је Апелационог суда у

Култура

24.12.2020 у 21:00

Ми нисмо рационалан народ

Сасвим неоправдано, рад Бранимира Шћепановића изостао је сa културне мапе српских позоришта, констатује за „Политику” редитељ Патрик Лазић који је увелико на сцени новосадског Позоришта младих, поставио дело „Смрт господина Голуже” ауторке Ане Ђорђевић, рађено по мотивима истоимене комедије Бранимира Шћепановића. Копродуценти су „Беоарт” и Центар за развој визуелне културе. Док ишчекујемо нови термин за премијерно извођење дела „Смрт господина Голуже” који је због епидемиолошких околности померен, а чију филмску верзију Живка Николића из 1982. године многи памте, разговарали смо са младим Патриком Лазићем који нас је изненадио зрелошћу и харизмом. Ријалити програми подстичу конфликтне личности да се осете нормалнима – У менталитету нам је да више волимо

Култура

03.12.2020 у 20:15

За уметнике размена је неопходна

Словеначком редитељу Томију Јанежичу, честом госту српских сцена био је изазов да ради представу “Није то то - Студије Фауста” према тексту Симоне Семенич, какву до сада није режирао, пре свега што се тиче формата који је много краћи од његових досадашњих радова. Реч је о регионалном пројекту који продукцијски повезује Београдско драмско позориштe на чијој сцени „Оливера и Раде Марковић“ је премијерно изведена, САРТР, Зетски домом са Цетиња и међународни театарски фестивал MEСС. Представа је одиграна и на управо завршеном фестивалу Дезире у Суботици. “Није то то - Студије Фауста” је истраживачки, стваралачки пројекат базиран на поновном исписивању добро познатих сцена кроз призму односа мита и савремених околности на Балкану, прављења моста везе између Запада и Истока.

Култура

01.12.2020 у 22:00

Сагоревање с публиком

Бранко Милисковић (1982) представио се изложбом „Обмане” у Галерији Подрум Културног центра Београда. Ова изложба, чији је кустос Катарина Костандиновић, најављена је као „до сада можда најинтимније дело” овог уметника. Бранко Милисковић студирао је на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Мрђана Бајића на одсеку за скулптуру, а потом наставио школовање у Хагу и Холандији. Од 2005. године ради у пољу живог перформанса, модерног театра и опере, кабареа, радија, а перформанси овог уметника изведени су широм Европе, као и у Канади и САД. Изложбу коју сте представили у Галерији Подрум КЦБ назвали сте „Delusions” – Обмане. О каквим је обманама реч – личним, друштвеним, међуљудским…? Шта је у основи идеје за ову видео-инсталацију и перформанс који сте извели? Обмане су

Магазин

27.11.2020 у 21:30

Девојка с друге планете

Гледали смо је 2016. као Снежу у „Дневнику машиновође” Милоша Радовића, касније као Рафаелу у популарној серији „Пси лају, ветар носи”, а онда и као контроверзну тинејџерку Мају у филму Косте Ђорђевића „Режи”, приказаном на прошлогодишњем Фесту. Али млада глумица и певачица Ђурђина Радић, позната и по надимцима Ђина и Ђикс (Djixx), највећу популарност је стекла међу најмлађим гледаоцима кроз гласовну интерпретацију ликова из цртаних филма. Поред осталог, била је Јес у „Ралф растура интернет”, Гвен Спејси у „Спајдермен, нови свет” и Среда у „Породици Адамс”. – Веома озбиљно схватам синхронизације које радим, с обзиром на то да и сама радо гледам разна анимирана дела. Посебно ми се свидело да будем Среда у „Породици Адамс”, она ми је одувек била омиљени лик, а пријало ми је и да мало

Култура

27.11.2020 у 20:15

Ми смо данас сви помало номади

Редитељка завидне интернационалне каријере Светлана Димчовић кани се да свој сценски рукопис „овери” на сцени Битеф театра где ће наредног пролећа режирати дело „У чељусти медведа” Дејвида Крука. Иза ове рођене Београђанке је блистава каријера: дипломирала је драмске уметности и енглеску књижевност на Универзитету у Бирмингему 1997, четири године касније изабрана је као члан редитељског програма Ројал нашенел позоришта у Лондону. Режира и гостује у Финској, Русији, Литванији, Индији, Словенији, Мађарској, Аустрији... И поред бројних породичних и професионалних обавеза наша саговорница, како каже, свакодневно „на даљину” чита „Политику”. Свако време је добро за ново читање дела „У чељусти медведа” Дејвида Крука. Шта је пресудило да се вратите у наш сценски миље? Моја сарадња са

Култура

23.11.2020 у 20:00

САНУ сада станује и на југоистоку Србије

Редовни члан Одељења техничких наука Српске академије наука и уметности (САНУ) проф. др Нинослав Стојадиновић (1950) из Ниша 22. октобра поново je изабран за председника Огранка САНУ у Нишу. Од његовог формирања 2016. године, прерастањем Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу у Огранак САНУ, током четворогодишњег постојања, рад oгранка обележиле су бројне активности: научни скупови, округли столови, трибине, предавања, гостовања уметника академика, реализација самосталних и заједничких пројеката са САНУ, концерти, изложбе. Део активности oгранка је и успостављање веза са научним, образовним, јавним и културним установама у Нишу и градовима и општинама на подручју југоисточне Србије. Шест година, од 1991. до 1996. године, били сте заменик управника Центра за научна

Култура

20.11.2020 у 20:15

Иза фасаде капитализма истина се тешко пробија

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришпној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. У случају нове нормалности, реч је о глобалним процесима „нормализовања”, стандардизовања и дисциплиновања (наравно, репресивног)

Култура

13.11.2020 у 20:15

Публика не може без позоришта

Једно од најбољих музичких позоришта Русије: Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербург” поново гостује у Београду. Гостовање је било планирано током маја, али је отказано због новонасталих околности. Реномирани руски оперски уметници наступиће са две представе: опера „Насиље над Лукрецијом” Бенџамина Бритна биће изведена вечерас и сутра увече на сцени Народног позоришта у Београду од 20 часова, док ће опера „Отмица из сараја” Волфганга Амадеуса Моцарта бити пред поклоницима ове врсте уметности 15. и 16. новембра у земунском Мадлениануму од 19. 30 сати. Јевгениј Малигин, директор „Опере Санкт Петербурга” у разговору за „Политику” говорио је колико је у овим околностима било деликатно организовати овај сусрет са српском публиком. ‒ Наше гостовање у оквиру обележавања

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 08:01

Осмаци данас полажу тест из математике у оквиру завршног испита

16.06.2026 у 08:00

Одлазак ствараоца најскупљих слика

16.06.2026 у 07:46

Премијер Мацут наставља посету Египту, обилази Експо штанд у Каиру

16.06.2026 у 07:45

Црни низ трагедија на рекама у нашој земљи

16.06.2026 у 07:40

Петер Мађар оживео стари спор са Словачком

16.06.2026 у 07:38

Британија снабдева Украјину обогаћеним уранијумом