субота, 08.05.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	97,16	97,74	97,45
	107,06	107,7	107,38

Таг: уметници

Међу нама

27.04.2021 у 10:22

Сећање на Тозовца

Тужна вест о смрти Предрага Живковића Тозовца подстакла ме да са читаоцима „Политике” поделим своје сећање које говори о томе какав је човек био овај наш уметник. Давне 1970. године, кад је тек започињао своју величанствену каријеру, затекао сам се са својим друштвом у ресторану „Стара слобода” у Панчеву у касним вечерњим сатима. Око поноћи улази Тозовац носећи хармонику на рамену и у ходу, идући ка подијуму за оркестар, каже: „Ко је ушао – ушао је. Ко није, и не треба да уђе. Затварај врата!” Са друштвом сам седео у самом углу ресторана. А онда је почео тзв. Тозовчев шоу. Певао је и свирао сатима. Сви су наручивали музику и песме, па и ја. Време је брзо пролазило, али ја не дочеках „своју” песму. Тозовац је, наиме, напустио ресторан око три ујутру, ваљда је негде журио. Прошла

Култура

27.04.2021 у 10:00

Арт дијалог

У Холу Народног музеја Зрењанин од данас ће бити доступна изложба „Арт дијалог – фотографије Вукице Микаче и пастела Дејана С. Богојевића”. Изложба представља 14 уметничких радова - седам фотографија и седам пастела. По речима историчарке уметности др Зоје Бојић, изложба „Арт дијалог” представља колекцију поменутих аутора која би се могла звати и „жива природа” јер одише животом. Плодови палме у раскошним кадровима (фотографије ) и представе животиња (колекција пастела) заједно чине јединствену тему приказивања онога што је живо, што дише. Заједно ова дела представљају складну симбиозу, ликовну компатибилност, духовит дијалог између фотографа и сликара и упућују посматрача да се диви и чуди свету око нас. Вукица Микача је познати уметнички фотограф, са богатом

Култура

21.04.2021 у 20:00

Велике кризе захтевају дубока преиспитивања

„Тарцан са београдске периферије”, илустрација из стрипа Наш познати и признати стрип уметник Саша Ракезић, алијас Александар Зограф, који нам свакодневицу унапређује својим стриповима још од средине осамдесетих година прошлог века, и у ово пандемијско време бавио се цртањем, између осталог и зато што ради на недељном прилогу за „Време”, али не само због тога. Као што додаје, многи пројекти били су и заустављени, нарочито они који се тичу представљања његовог рада у иностранству, па је несумњиво да одвојеност и изолација имају своју цену. Но, упркос свему, у Музеју Југославије наш саговорник учествује у обележавању 75 година од краја Другог светског рата. Чини то изложбом, умешно – један његов стрип назван је „6. 4. 1941” где је као полазна тачка искоришћен и број нашег листа штампан

Култура

19.04.2021 у 14:00

Градови дугују, уметници испаштају

Неколико стотина самосталних уметника у Србији наилази на проблеме кад год треба да овере здравствене књижице. Невоље не забилазе ни оне који би у пензију. Разлог су пореска дуговања настала јер локалне управе нису редовно уплаћивале доприносе за ПИО и здравствена осигурања уметника самосталаца. Ипак, Пореској управи није од значаја ко са уплатом касни, бележе дуг и обрачунавају камате, а неажурност градова и општина погађа само уметнике. Санкције за неодговорне локалне власти не постоје, јер поменуте доприносе, према законима који регулишу ову област, могу али и не морају да уплаћују. – До 2006. локалне власти плаћале су доприносе директно Пореској управи и ПИО фонду. Међутим, ситуација је отежана и изменама аката које су прописале да градске управе тај новац уплаћују удружењима, која

Култура

14.04.2021 у 21:15

Бити млад и славан у Паризу, као Влахо Буковац

Као прави романескни јунак авантуриста живео је Влахо Буковац (1855–1922), сликар, врсни портретиста, виртуоз четкице, мајстор светлости, како га је описао Марко Цар, поводом реиздања уметникове књиге „Мој живот” у Српској књижевној задрузи 1924. године. Управо је то издање послужило издавачкој кући Градац за ново, из 2021. године. Први пут, Буковчев животопис штампан је 1918. године у Загребу. Детињство Буковца, у родном Цавтату, било је тешко, али уметник је из тих првих дана понео слике које су постале део његове духовности и односа према животу и уметности. Памтио је звона на катедрали у Дубровнику, на Дан Светог Влаха, а један од тих упечатљивих призора пружила му је и мајка, која је на разбоју ткала при светлости чкиљаве свеће. Жене из Конавла говориле су јој да има златне руке,

Култура

12.04.2021 у 15:57

Илуминација у делима Мире Бртке

Врло ефектно, а опет чини се неусиљено, на природан начин – што се не дешава баш често – изложбени простор Музеја града Београда у Ресавској 40б и више од 300 дела наше познате уметнице Мире Бртке (1930‒2014), као да су срасли у једно. Пролазак кроз изложбу која се до 25. априла под насловом „Рефлексије” може на том месту погледати више је него пријатан доживљај, који посетиоца с емоцијом усмерава на сагледавање њеног богатог опуса као сликарке, скулпторке, режисерке, костимографкиње, модне дизајнерке и активисткиње. И то коначно у том обиму, свеобухватно, како она то и заслужује. – Испоставило се да ниједан други простор не би био овако погодан и адекватан оваквој презентацији која је осмишљена тако да су то поставке у поставци. Ту је један цео низ мањих исложбених целина једне велике

Култура

12.04.2021 у 18:00

Студеница и креативна моћ цртежа

Изложба цртежа из новог циклуса „Студеница” Биљане Вуковић подсетила је на једну од виталних теза да сваки уметник упорним враћањем на одређена проблемска чворишта заправо трага за идеалном пројекцијом сопственог стваралачког бића, па тако, у метафоричном смислу, песник цео живот пише једну песму а сликар ствара једну слику. Ни Ђорђо Моранди никад није исцрпео идеју о савршеној композицији своје мртве природе. И креативни концепт Биљане Вуковић препознаје се по оданости теми пејсажа у коме ауторка синтетише елементе документарног кадрирања и визију имагинарног предела за којим трага. Реч је о софистицираном поимању идентитета и његове менталне флуидности. Већ пету деценију је присутна на уметничкој сцени, остајући у свом визуелном рукопису верна традицији поетске фигурације. Њена

Култура

12.04.2021 у 20:00

Тајна скривена испод бронзе

Интригантна књига „Тајна београдске Мадоне – тестамент лепоте Леонарда да Винчија” (2020), Веселинa Церовићa, објављена је у издању „Службеног гласника”. Аутор је у разговору за наш лист испричао да је почетком 1971. године у Београду, у салону једне старе београдске даме открио барељеф који је њен животни сапутник, српски дипломата, донео двадесетих година прошлог века из Рима. Задивљен лепотом Даме коју му је показала госпођа Ана, на њеном лицу и наличју није могао да уочи ниједан знак, нити једно слово које би указивало на аутора овог дела. Профил Даме налазио се у барокном раму. Све је било загонетно. „Мадона са полуотвореним очима и загонетним погледом који се вечно памти, освојила је потпуни мир у салону у коме се налазила. На њеном попрсју звезде су нашле своје небо. Остварена

Култура

19.03.2021 у 09:35

Одлазак Ере Миливојевића

Преминуо је уметник Ера Миливојевић... Био је важан део мене (заправо, свих нас љубитеља уметности). Огроман. Громадан. Такав он и остаје... Не знам да ли сам икада био оволико жалостан, а да моја ожалошћеност није жаљење самог себе, нити њега, па ни никога. Туга се надвија над прекидом нечег непоновољивог, а то јесте било све уметничко у овом уметнику. Јер Ера је све што је производио, па и ако је то радио непоновљиво, а то увек јесте, како и приличи великој уметности, чинио је то за трајање. Дакле, и те како је деловао „поновљиво” (у сећању, у памћењу, или ко зна већ где)... А притом је све време Ера указивао (не само мени), попут месије, на нужност важног обрта у поимању историје и свега што се у (нашој) садашњости догађало да би постало део историје. Није историји придавао

Култура

09.03.2021 у 21:14

Нови радови Мине Радовић

Изложба слика „Скин енд стоун” ликовне уметнице Мине Радовић део је њеног циклуса „Кад камен проговори”. Поставка ће бити отворена у четвртак, 11. марта од 17 сати у београдској галерији „PAVANE art room”, а поклоници ликовне уметности моћи ће да је гледају до 25. марта. Стваралачка преокупација Мине Радовић је цивилизацијска и пре свега женска тескоба која овога пута кроз камене форме рађа нови телесни одговор. То су радови који се читају као метафора заробљеног и заустављеног света у коме смо се нашли. ‒ Фокус мог рада је снага жене која је заробљена у наметнутим културним обрасцима. И овом изложбом потенцирам живо биће, односно његове назнаке које се пробијају из окамењених структура друштва у жељи да буде слободно у својој природној датости. Тело или делови тела не одбацују сасвим

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

08.05.2021 у 18:15

Најстарија Теразијска чесма, највећа фонтана на Славији

08.05.2021 у 18:07

По улицама окупираног Београда умирали су од глади

08.05.2021 у 16:42

У нижим лигама одавно важи закон „три за три”

08.05.2021 у 16:23

Најмање 40 мртвих, десетине рањених у нападу на школу

08.05.2021 у 16:19

Чеси траже да свака чланица ЕУ протера бар по једног руског дипломату

08.05.2021 у 15:46

Макрон: Американци да укину забрану извоза вакцина