Петак, 24.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.08	117.78	117.43
	102.85	103.47	103.16
	125.85	126.61	126.23

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: научник

Друштво

12.11.2021 у 18:54

Студија наших научника о вакцинама у швајцарском часопису

Док заражавање вакцинисаних против ковида 19 код нас још није било део реалности, и на које јавност готово да није ни помишљала, стручњаци са Института за медицинска истраживања (ИМИ) Универзитета у Београду на страницама нашег листа упозорили су на ту могућност. На основу истраживања десеточланог научног тима у Центру изузетних вредности за зоонозе тамошњи доктори у току априла већ су апеловали да се одобри трећа доза вакцине, указујући да ћемо без ње имати садашњи сценарио у ком болнице пуне два пута вакцинисани пацијенти. Др Олгица Ђурковић Ђаковић, научни саветник на ИМИ и руководилац Студије праћења природно стеченог и вакциналног имунитета на САРС ков 2 код одраслих испитаника, упозорила је да 20 одсто ревакцинисаних „Синофармовим” цепивом у Србији није развило антитела

Друштво

28.10.2021 у 19:30

Истражено како загађене реке оштећују ДНК риба

Нови Сад – Млада научница Јована Јовановић Марић награђена је у новосадској фондацији „Доцент др Милена Далмација” за докторску дисертацију, урађену на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Њен рад се тиче загађења у равничарским рекама, а истраживала је оштећења на нивоу ДНК код риба. По оцени Комисије за доделу награда и стипендија ове фондације 2021, она је дала највећи научни допринос из области заштите животне средине у Србији. Део тог рада јесу и резултати из највеће светске експедиције на Дунаву „Џоинт Денјуб сурвеј”, која је укључила све подунавске земље, а Јована Јовановић Марић је била део нашег националног тима. Награђена каже да јој је част да прими награду коју доживљава као потврду да је оно на чему се ради већ пет година запажено. „Проблематика којом се ми

Здравље

13.09.2021 у 12:30

Српски научници развијају брже антигенске тестове и лек против ковид-19

Научници са Хемијског факултета у Београду развијају решења која ће помоћи у борби против корона вируса, саопштио је данас Фонд за науку Србије. Истраживања се раде у оквиру два пројекта специјалног програма који финансира Фонд за науку. Пројекат „CAPSIDO” развија поузданији и бржи антигенски тест за откривање корона вируса под вођством дописне чланице САНУ и редовне професорке Хемијског факултета Тање Ћирковић Величковић. Други пројекат, „SMART Repurposing”, има за циљ проналажење лека против корона вируса, а научни тим води академик и редовни професор Хемијског факултета Радомир Саичић. У саопштењу, које преноси Бета, наводи се да је научни тим „SMART Repurposing” један од 200 тимова у свету који ради на проналажењу лека против корона вируса, а финална тестирања ће бити

Београд

10.08.2021 у 09:39

Теслино дело на прелазу векова

Предавањем „Теслино дело на прелазу векова”, које се налази на јутјуб каналу „Слушате Коларац”, настављено је излагање у оквиру циклуса поводом 165 година од рођења Николе Тесле. Предавач др Драган Новковић, дипл. инж. електротехнике и професор Високе школе електротехнике и рачунарства, у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца говорио је о животу и раду нашег великог научника и проналазача на прелазу из 19. у 20. век. Прво Новковићево излагање „Историја и физичко-филозофске основе науке и електротехнике” заинтересовани могу пронаћи на истом јутјуб каналу, а уследиће предавање „Наука и електротехника данас: где смо, како смо се ту затекли и шта нам ваља чинити”.

Друштво

14.07.2021 у 20:47

Научницима потребно још подстицаја да се врате у земљу

Студија о одласку наших научника и универзитетских професора у иностранство које је спровела група истраживача из Србије, под окриљем Мреже академске солидарности и ангажованости, показује да српска научна емиграција генерално није задовољна мерама којима се поспешује њихов повратак у земљу. Овдашњи истраживачи сматрају да би могло да се учини више и на пољу сарадње с дијаспором, а наша академска елита у иностранству није задовољна колико представници државе поспешују њихову ангажованост у Србији. Како објашњава др Милица Тошић, координатор студије, угледни српски научници и професори у иностранству писали су им како би се радо одазвали на позиве домаћих факултета да на њима буду гостујући предавачи и бар део вани стеченог знања пренесу на младе у Србији. Тошићева, која је научни

Друштво

19.06.2021 у 22:18

Професорка Гордана Вуњак Новаковић добила титулу омиљеног светског проналазача

Награду публике коју дарује Европски завод за патенте, на онлајн свечаности доделе најпрестижнијег истраживачког признања на Старом континенту, добила је српска научница проф. др Гордана Вуњак Новаковић, која живи и ради у Америци. Професорку биомедицинског инжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија у Њујорку и биомедицинског инжењерства Микати фондације јавност је изабрала за омиљеног светског проналазача у конкуренцији 15 финалиста са целе планете. Она је понела убедљиву наклоност публике и, од укупно 27.000 гласова које су давали посетиоци интернет портала Европског завода за патенте од 4. маја до 17. јуна, освојила симпатије 48 одсто гласача. Научница, иначе рођена у Београду, развила је метод за развој ћелија изван тела које користе ћелије самог пацијента и тиме

Друштво

04.05.2021 у 15:37

Српска научница из Њујорка: Финале је огромна част

ЊУЈОРК – Српско-америчка научница Гордана Вуњак-Новаковић изјавила је данас да јој је огромна част што је ушла у финале за награду Европске агенције за проналазаче, и то због новог приступа који омогућава да се пацијентима регенеришу кости, срце и плућа. „Награда је за животно дело, и номинована сам за нови приступ инжењерству хуманих ткива који омогућава да регенеришемо кости, срце и плућа користећи матичне ћелије пацијента”, рекла је Вуњак-Новаковић за Танјуг. Додала је да јој је невероватно драго што је у конкуренцији за ту престижну награду као српско-амерички научник и иноватор. Европски завод за патенте објавио је данас да је Вуњак-Новаковић једна од 15 научника изабраних у финале Европске награде за проналазаче, и то за иновативни допринос у биомедицини, који између

Свет

04.05.2021 у 15:09

Српски научник део тима који је развио тест на корону, поузданији од пи-си-ара

ЛОНДОН – Истраживачи са Универзитета у Кембриџу, у чијем је тиму молекуларни биолог из Србије Филип Бошковић, развили су тест који ће брже и позданије од пи-си-ара да региструје вирусе и њихове варијанте и унапреди дијагностиковање и лечење ковида-19, али и других респираторних инфекција, преноси Танјуг.

Друштво

25.04.2021 у 20:00

Графен за убојити сервис и ватрогасни штит

Новак Ђоковић стоји на сервис линији. Замах, ударац и лоптица попут ђулета руши ограду између његовог и суседног терена. Иза остатака конструкције, појављује се Нолетова колегиница Марија Шарапова и запрепаштено пита: „Шта се догодило?” Овако се завршава рекламни спот за рекет новог тениског доба, који је компанија „Хед” лансирала 2013. године. Промотори и пилот-корисници били су управо Ђоковић и Шарапова. Тајни састојак „тениског оруђа” био је графен – додавањем овог дводимензионалног кристала угљеника између дршке и главе рекета, добијена је чвршћа конструкција, већа еластичност жица и оптималан пренос енергије при ударцу. – Био је то први производ на тржишту који је садржавао графен. Његове могућности су огромне, верује се да ће, заједно с другим наноматеријалима, преобразити

Писма читалаца

25.03.2021 у 11:51

У предвечерје другог века од рођења Луја Пастера

У Јовановој улици близу Калемегдана, у партеру кућe некадашњег новинара „Политике” Ђорђа Паљића, живео je један од најстаријих сарадника листа проф. др Милан Јовановић Батут. Последње три године живота, после деведесетог рођендана, живео је повучено пишући на дворишној тераси. Шеретски се шалио при честитању његовог осамдесетог рођендана желећи да претури преко главе и деведесети говорећи: „Бог је милостивији, даће он и више”. И даде му. „Господа ме консултује”, одговорио је новинару те 1940. године, у којој ће проминути светом, казујући му најважније детаље из свог дугог и занимљивог живота. Нову годину први му је честитао Слободан Јовановића, а о његовом здрављу бринуо се проф. др Коста Тодоровић. Умереност и брига о здрављу подариле су му дуг живот, који је провео у борби за очување

Претходна Следећа

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Почетна / Тагови

24.07.2026 у 21:30

Мацут: Медитеранске игре су прилика да спортисти покажу таленат и заједништво

24.07.2026 у 21:29

Мали: Америчке царине за Србију од ноћас нула одсто

24.07.2026 у 21:27

Смењен главни тужилац МКС-а због оптужби за сексуално узнемиравање

24.07.2026 у 21:26

Како су самопроглашени борци за правду постали гласноговорници криминалаца и фабрика политичких лажи

24.07.2026 у 21:18

Амерички обавештајци: Моџтаба Хамнеи заинтересованији за развој нуклеарке од свог оца

24.07.2026 у 21:11

Зеленски: Масовни напад могућ у наредна 48 сата