Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: научник

Писма читалаца

03.10.2022 у 15:07

Мика Алас и мачка у рибљој чорби

Михаило Петровић, познат и као Мика Алас, (1868–1943), био је деценијама оригинална и вишеструко занимљива знаменитост Београда.

Друштво

30.09.2022 у 10:11

По иновацијама наши научници изнад европског просека

Према извештају Европске комисије о оцени иновација за 2022. годину (European Innovation Scoreboard – EIS), раст перформанси које је Република Србија у том пољу начинила од 2015. до 2022. године је 15,6 одсто. Што је велики успех јер је овдашњи резултат виши од просечног раста у Европској унији, који износи 9,9 одсто у истом временском интервалу.

Писма читалаца

22.09.2022 у 14:10

Цвијићев предео сликан чајем

Универзитетски професор и академик Јован Цвијић (1865–1927), спада у ону малу групу наших научника који су у своја дела уносили речи и реченице које су на нивоу књижевности која се радо чита, памти и цитира.

Писма читалаца

04.07.2022 у 13:14

Већина великих научника била је религиозна

У чланку „Кеплер и научници о Богу и човеку” поштованог господина протојереја-ставрофора Александра Средојевића дат је осврт у вези с мојим ранијим написом „Мајка великог научника оптужена да је вештица”. У потпуности сам сагласан с протојерејевим тврдњама да су већина великих научника, кроз читаву историју, били искрени верници цркава народа из којег су потекли. На интернету, под насловом типа „Famous Scientists Who Believed in God”, добија се неколико спискова великих научника-верника из различитих епоха. У свом чланку споменуо сам научнике кажњене од стране црквеног и световног суда због њихових открића која нису била у складу с тадашњим верским догмама. Међутим, нико од наведених научника није био атеиста, којих у то време практично није ни било. На пример, Никола Коперник,

Друштво

19.04.2022 у 21:04

Водећи светски научни портал рангирао Миодрага Стојковића као најеминентнијег научника из Србије

Истраживачки портал Research.com, водећи светски портал за научнике, рангирао је професора и генетичара Миодрага Стојковића из Лесковца на прво место, као најеминентнијег научника из Србије. Стојковић је казао да му је бављење науком био дечији сан и да је захваљујући томе објавио више од 150 научних радова и успешан је у свом послу - нарочито у областима ембриологије, хумане генетике, и биологије матичних ћелија. Један је од првих научника у Европи који је са професором Екхардом Волфом и доктором Валеријем Закхартченком почео интензивно да се бави клонирањем домаћих животиња, преноси агенција Бета. У октобру 2002. године Стојковић је прешао у Њукасл у Енглеској да би радио са људским ембрионалним матичним ћелијама. Најпре је радио у Центру за хуману репродукцију и први

Друштво

15.04.2022 у 13:25

Научни радници на протесту затражили сигурна запослења и веће плате

Неколико десетина научних радника окупило се данас испред Министарства финансија, тражећи сигурна запослења за младе научнике и веће плате. Захтеви окупљених, као и на претходна три протеста, јесу да се у науци обезбеди доследна примена радног законодавства, сигуран посао за све научнике, посебно младе и „једнаке плате за једнак рад”. Окупљени носе транспаренте „За достојанствен рад у науци”, „Једнаке плате за једнак рад”, „Сигуран посао за научнике”. Научни радници организују протест у оквиру кампање „За достојанствен рад у науци”, коју је покренуо Синдикат науке крајем прошле године, преноси Бета. Научници су поводом својих захтева пре два месеца упутили захтеве Влади Србије уз апел који је потписало више од 2.000 научноистраживачких радника.

Писма читалаца

09.04.2022 у 17:40

Како је Јован Цвијић смирио Васу Чубриловића

По завршетку Првог светског рата Јован Цвијић (1865–1927) је 1919. године, по доласку из Париза, други пут постао ректор Универзитета у Београду. Ступајући на дужност, сусрео се с бројним проблемима, посебно с незадовољним студентима, из неколико генерација, међу којима је било и много повратника с ратишта. Била је то бурна и немирна средина, са студентима увек спремним на демонстрације и штрајкове. Младе и незадовољне требало је упутити на рад и учење, што није било једноставно. Кад је Јован Цвијић дошао за ректора, у јесен 1919. године, затекао је универзитет који је почео да ради, али и студенте узнемирене, незадовољне, увек спремне за демонстрације и штрајкове. „У то доба”, пише Васа Чубриловић, „студирао сам у Београду и живео под истим условима као остали студенти. Морам признати

Магазин

08.04.2022 у 09:43

Роботи за три минуте огулили банану

ТОКИО - Роботи у фабрикама у Јапану обављају једноставне задатке или достављају храну посетиоцима ресторана. Међутим, научници су сада представили робота који може да изврши сложен задатак гуљења банане, без гњечења унутрашњости воћа. Иако је робот успешан само у 57одсто случајева, гуљење банане указује на будућност у којој ће они обављати суптилније операције од померања металних делова или испорука кафе, пренео је сајт ндтв. Видео научника из Токија показао је како робот хвата и гули банану с обе руке за око три минуте.

Друштво

16.03.2022 у 11:58

Ружић: Тражимо решење за модел финансирања научника, мало стрпљења

Министарство просвете, науке и технолошког развоја посвећено је решавању проблема модела финансирања научника, поручио је данас ресорни министар Бранко Ружић и замолио синдикат за стрпљење у изналажењу решења. Ружић је у Институту друштвених наука, који је добио статус од националног значаја, рекао да се по питању проблема научника сарађује са кабинетом председнице Владе Србије. „Проблем траје дужи временски период, плате научника и истраживача крећу се од 70.000 до 100.000 динара, у зависности од звања. Покушавамо да изнађемо решење, а то је та еквиваленција, што изискује не само добру вољу Министарства просвете, већ и одређена буџетска средства која нису толико мала”, рекао је Ружић одговарајући на питање новинара. У Београду је јуче одржан још један протест научника, у

Друштво

01.02.2022 у 20:52

Научници траже једнаке плате за једнак рад

Представници Синдиката науке већ месец дана од Владе Србије нису добили одговоре на три захтева којима настоје да поправе положај истраживача у земљи, па су јуче поново закуцали на врата извршне власти и подсетили на свој проблем. Захтеви су произашли из састанка који су, четири дана пре Нове године, одржали с премијерком Аном Брнабић, која им је тада обећала брзи одговор, објаснила је јуче на конференцији за медије у Немањиној улици научна саветница др Ђурђица Јововић, председница Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности Србије. Према њеним речима, иза захтева стоје њихови чланови у 37 научноистраживачких института и залажу се за равноправан положај свих 13.000 научника у Србији. Да је било добре воље, каже, упркос протеклим празницима, њихов други захтев је већ могао

Претходна Следећа

3
4
5
6
7
8
9
10
11

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 11:25

Ђилас оптужио Јакшића да износи неистине о ССП-у

11.06.2026 у 11:18

Поверење у МУП се не сме изгубити због „Сењака“

11.06.2026 у 11:17

Александар Вучић примио легендарног кинеског бадминтонисту

11.06.2026 у 11:14

Афричка куга потврђена на породичном газдинству у селу Градац у Бијељини

11.06.2026 у 11:10

Изградња Трампове Тријумфалне капије трајала би годинама уз смене по 20 сати

11.06.2026 у 11:08

Станковић: Довољно места за све у средњим школама