Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: архитектура

Београд

25.05.2021 у 10:05

„Бигзовци” потенцијални станари зграде Поште у Савској

Канцеларије или културни центар? Јапијевци или уметници? Град или компанија „Београд на води”? Решење ових дилема следећег месеца одредиће судбину зграде Поште у Савској улици. Обнова јој не гине и враћање изворног изгледа фасаде која је уништена у бомбардовању Београда у Другом светском рату, али док се не утврди њена будућа намена пројектовање не може да почне. То здање архитекте Момира Коруновића према планском документу за „Београд на води” није предвиђено за рушење, већ супротно – да буде сачувано уз неколицину вредних здања која су обухваћена планом за изградњу стамбено-пословног комплекса од око два милиона квадрата на десној обали Саве. Уговором за „Београд на води”, потписаним у згради Београдске задруге, објекту који је обновио арапски партнер држави Србији, и такође морао

Београд

13.05.2021 у 09:35

Почео 43. Салон архитектуре

У Музеју примењене уметности (МПУ), у Улици Вука Караџића, отворен је 43. Салон архитектуре, под слоганом „Тачка ослонца”, који упућује на значај архитектуре у формирању животне и просторне средине урбаних целина, градова, места и свеукупног простора, а истиче и значај равнотеже у односу новоизграђеног и постојећег јавног простора, који није у супротности са потребама већине становника. Кустос Салона и уредник каталога је Љиљана Милетић Абрамовић, а кустос сарадник Миољуб Кушић, кустос Збирке за архитектуру МПУ-а. Дизајн визуелног идентитета каталога, плаката и позивнице урадио је Борут Вилд. Организатори поручују да се свака изложба архитектуре, па и Салон, може посматрати као нека врста тачке ослонца, истина крхке тачке ослонца, између идеала архитектонске струке и реалности садашњег

Београд

02.05.2021 у 13:17

Без метроа Београду нема живота

Архитектура је за њега живот. Зато не чуди то што ни у осмој деценији Бранислав Митровић, архитекта и професор емеритус, не спушта сидра. Недавно је на конкурсу за проширење депоа Народне библиотеке Србије, са својим тимом, освојио прву награду. Она је једна међу више од 110 признања која је добио у безмало полувековној каријери учествујући на више од 200 урбанистичко-архитектонских конкурса. – Архитекта Иво Куртовић направио је реперну кућу, а наша идеја била је да не угрозимо објекат и хемију претходника, да решењем које смо понудили будемо „неприметни”. Лепо што је жири то разумео јер резултати конкурса највише зависе од доброг жирија – каже Митровић. Изнад земље, на Светосавском платоу, за који је било сијасет расписаних конкурса, Митровић ће са архитектом Дејаном Миљковићем

Друштво

30.04.2021 у 11:05

Јавни или приватни конкурс Архитектонског факултета

О спору између професорке др Драгане Васиљевић Томић и декана Архитектонског факултета Владана Ђокића, о којем је „Политика” раније известила читаоце, свој став рекао је и Одбор за професионалну етику. Ово тело одбило је захтев професорке за утврђивање повреде Кодекса професионалне етике као неоснован уз образложење да декан није лице „одговорно за повреду етичких начела”. Све је почело још пре око годину и по дана када је факултет расписао јавни конкурс за избор редовног професора на Департману за архитектонско пројектовање на којем проф. др Васиљевић Томић предаје као ванредни професор већ 27 година. Тада је, како тврди, комисија изабрала другу кандидаткињу и то уз отворено фаворизовање. После низа жалби матичној установи, Сенату, ректорки, ресорном министарству, крајем 2020.

Култура

29.04.2021 у 14:00

Аплаузи на шетњама у Недељи архитектуре

Шеснаесто издање Београдске интернационалне недеље архитектуре – БИНА – траје ове године до 20. маја. Београђанима и гостима главног града, а у организацији Друштва архитеката Београда и Културног центра Београда, доступни су бројни програми организовани у четири програмске целине, при чему је у фокусу Београдска школа становања којој је посвећена студијска изложба у Ликовној галерији Културног центра Београда. Она својом ширином обухвата бројне подтеме (урбанистичка решења, стамбене склопове, јавне просторе, зелене површине, саобраћајна решења и комуникацију, пратеће функције, организацију стана, детаље...) блиске како стручњацима, тако и најширој публици и непосредним корисницима, тј. станарима. Ту су имена као што су Милутин Главички, Милан Лојаница, Предраг Цагић, Боривоје Јовановић,

Друштво

07.04.2021 у 09:47

О једном (не)избору на Архитектонском факултету

Да ли је на конкурсу за избор редовног професора Архитектонског факултета у Београду прошлог лета заиста победио најбољи кандидат или је ипак избор пао на подобнијег? Ову дилему, која више од годину и по дана тресе Архитектонски факултет, требало би ускоро да разреши Етички одбор Београдског универзитета. После низа жалби матичној установи, Сенату, ректорки, ресорном министарству, крајем 2020. проф. др Драгана Васиљевић Томић обратила се и највишој истанци универзитета која одлучује о неетичком понашању, тврдећи да је декан Владан Ђокић, уз помоћ својих сарадника, спречио њен избор у редовног професора, и то тако што је фаворизовао другог кандидата. – Већ 27 година радим на овом факултету, три пута сам бирана за ванредног професора на Департману за архитектонско пројектовање. Будући да

Култура

26.03.2021 у 18:45

Не руши, већ рециклирај

„Никада не уништавај – увек додај, трансформиши и рециклирај” мото је француског арихетектонског двојца Ан Лакатон и Жана-Филипа Васала, који је ове године овенчан чувеном Прицкеровом наградом за архитектуру, а о чему јављају страни медији. Ово двоје оснивача париског студија „Лакатон и Васал” (1987), познатих по залагању за градитељски баланс између економичности, заштите животне средине и интереса заједнице, жири је препознао и признао, између осталог, и због „одмерености у приступу који тежи подједнако поштовању оригиналних дизајнираних замисли и потреба оних који простор настањују”, и то без обзира на то да ли се ради о маленом тргу у Бордоу или савременој уметничког галерији у Паризу. „Њихове грађевине снажне су како у форми тако и у убеђењу, транспарентне у својој естетици

Култура

18.03.2021 у 21:30

Пројекат „Самоодрживи град” на Бијеналу у Сеулу

Пројекат београдског архитекте Данила Дангубића „Самоодрживи град” изабран је да представља Србију на Бијеналу архитектуре у Сеулу, које је заказано за септембар 2021, обавестили су из студија „Данило Дангубић архитектс”. Његов рад биће изложен уз још 39 радова, одабраних од 1.440 приспелих на конкурс из целог света. Данило Дангубић (Фото: приватна архива) Реч је о пројекту самоодрживог Београда, а једна од подтема била је како искористити подземни део града. – Основна тема је била „Самоодрживи град”, град који има капацитет да опстане и настави да живи упркос свему што му се дешава. У томе сам апсолутно препознао Београд. Рушен и освајан 44 пута за 1.100 година, прелазио је из руке у руку, страдао у бомбардовањима… А једна од подтема била је капацитет архитеката

Београд

09.03.2021 у 11:46

Чудесна судбина Јелисавете Начић

У специјалној осмомартовској епизоди, онлајн диван „Београда за почетнике” у Ранчићевој кући, седишту Центра за културу Гроцка, посвећен је истакнутој жени националне историје, пројектанткињи неких од архитектонских симбола наше престонице који су, сви до једног, данас културна добра. На Дан жена, који се широм света обележава 8. марта у спомен на борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена са мушкарцима, диванило се о Јелисавети Начић, архитекткињи, која уписује и завршава архитектуру на београдској Великој школи као прва и једина жена у првој генерацији студената. А како је на прелазу векова текла „Чудесна судбина Јелисавете Начић”, публика је сазнала у онлајн трибини са Смиљаном Попов, новинарком и ауторком серијала, и гошћом Бојаном Ибрајтер Газибаром, историчарком

Магазин

17.02.2021 у 18:21

Мистерије Шпицеровог дворца

У Војводини постоји више од 80 двораца који потичу између два светска рата. Неки и данас красе поља и равнице, док је већина њих заборављена, у рушевинама, у загрљају природе. Чак и таква – порушена, зарасла и на маргини сећања – ова здања су интересантна, можда и више од оних који се и даље храбро држе. Типичан пример налази се на десној обали Дунава, у Беочину, варошици на обронцима Фрушке горе. Дворац породице Шпицер, сакривен у густом растињу, самује. Његово оронуло степениште и остаци полупаног витражног стакла популарни су на селфи фотографијама. То је само тренутна заинтересованост, али понекад и она пробуди жељу да се сазна више, завири у прошлост. До писаних докумената о Шпицеровом дворцу тешко се долази. Више их је на мађарском него на српском језику, као и за већину

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 01:23

Бесент Зеленског назвао Мистер Бином на креку

21.06.2026 у 01:02

Делегација Ирана већ у Швајцарској, чека се Венс

21.06.2026 у 00:41

Два гола Ундава за преокрет Немачке против Обале Слоноваче

21.06.2026 у 00:09

Стармер би у понедељак могао да поднесе оставку

20.06.2026 у 23:46

ИСИС преузео одговорност за напад у Алепу

20.06.2026 у 23:32

Зеленски: Белорусија мора демонтирати опрему која помаже Русији