Таг: полемике

У тексту „Тесне ципеле неолиберализма” Владимир Милутиновић је написао да сам ја текстом „Сектори и штедња” скренуо пажњу на потребу његових додатних разјашњења, иако сам само оспориo његово мишљење о угрожености јавног сектора од приватног. Разјашњење је изостало али је Милутиновић закључио да су моје наводне генерализације део погледа на економију и друштво које он назива неолиберализмом,...

Некада ме је Српска радикална странка оптуживала да сам издајник и непатриота, сада ме Марко Ђурић оптужује да сам режимлија, да сам неслободан. Не спорим право да кажу шта хоће. Али имам и ја право да кажем да не видим разлику, јер се пре него што почне полемика о ставовима прво „облати“ онај чијим размишљањима хоће да се супротставе аргументи који указују на другачији развој догађаја, овога...

Политикин новогодишњи уреднички коментар под насловом „Нема избора, нема реконструкције” („Политика 31. 12. 2009 – 2. 1. 2010) никога није изненадио. Ни власт, ни опозицију, ни читаоце. Новогодишњи насловни коментар огледало је уређивачке политике, поготово дневних новина. Отуда мора да забрине када на насловној страни новогодишњег троброја нашег најстаријег листа, на месту где је за очекивати...

Није срећан човек који има све што хоће, него човек који не жели оно што нема. Већ тридесет година учим да у уметности нема апсолутних истина. На разне сам се начине заједно с генерацијама младих борио да опстану слобода духа и право на различитост. Оба су главна актера расправе, која се ових дана води по новинама, поникли у ДАДОВ-у и што полемику у старту чини сувишном, јер дух ДАДОВ-а о коме...

Педесетих година када је Бранко Ћопић написао, најпре, чланак „Јеретичка прича” у „Књижевним новинама”, а потом „Ко с ђаволом приче пише” у „Јежу”, подигао се на ноге цео гломазни државни апарат. Војска је била у повишеном степену борбене готовости. Полиција у максималној приправности. Скочи на то лично Љубичица, некад Плава, некад Бела, па на...

У прошлонедељном броју „Културног додатка” колега Дарко Танасковић ми је, реагујући на текст колеге Владимира Глишина, упутио једну посредну и једну непосредну замерку. Посредно ми замера мој став да се избори у наставничка и сарадничка звања углавном обављају по „политичким, клановским, завичајним и другим мерилима која преовлађују код нас”. Не мали број пута сам...

Поводом моје критике („Наркоманија васионе“, 16. јануар) романа „Доктор Арон“ Вука Драшковића, јавио се прошле недеље написом његов издавач Александар Чотрић, демонстрирајући колико пуно примитивизма и незнања може да се нађе на мало простора под насловом „Дух од покојни татко“. 1. Чотрић тврди како „Аронову метафору“ да су „мртви...

„... Већ деценијама, нерадо улази у цркве, а са поповима и владикама избегава сваки озбиљни разговор. Служења су дугачка, једнолична и пуста од лицемерја и досаде. И код православних и код католика. Можда има неке свежине у протестаната. Сви они су, међутим, за њега, они исти фарисеји и садукеји, којима се Христос ругао. Споља окречене гробнице. На устима Христос, у срцу Ђаво. Поделили...

С пажњом читам целу „Политику”, а посебно суботњи Културни додатак. Редовно пратим критичке текстове З. Паковића и, иако се понекад не слажем с њим, у основи прихватам критички тон и стил којим анализира неке лажне вредности и псеудовеличине наше културе. У последња два броја Паковић је уверљиво разоткрио да иза неких високих тиража не стоји стварна књижевна вредност, већ је неке...