Субота, 27.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: култура

Бизнис клуб

04.03.2022 у 16:13

Истанбул је у тренду

Познат по архитектури која оставља без даха, локалној гастро сцени и свом гостопримству, Истанбул је највеćи град Турске, који се простире на два континента. Ова посебност даје му јединствен карактер, који град чини уникатним центром уметности и културе у свету. Раскош уметничке, дизајнерске и културне сцене Истанбул је дом талентованих, надолазеćих дизајнера и уметника, јер су овде како невероватна уметност, тако и модни и дизајнерски предмети у великој мери инспирисани урбаним наслеђем и спојем Азије и Европе. Да бисте видели велика дела савремених турских уметника, Истанбул Модерн је права станица за посету. Ако пак више волите једнократне догађаје, можете се водити фантастичним годишњим календаром догађаја и фестивала у Истанбулу. Догађаји се креćу од оркестарских

Култура

22.02.2022 у 12:48

Марија Терезија „оживела” на изложби о Новом Саду

Нови Сад – Када је нешто од давнина, онда је још „од Марије Терезије”, кажу и данас становници Новог Сада, Европске престонице културе 2022. године. Пре три века, царица Хабзбуршке монархије дала је извесне привилегије тадашњим новосадским грађанима и вароши која је након такве Елибертације (1748) кренула у свој успон, па и да културно јача. Данас у културној престоници, са једног галеријског зида, раскошно одевена царица као да намигује публици. Њен лик, смештен у рам модерне технологије, „оживљава”, лагано се покреће и помало шаљиво загледа човека који пред њом стоји у здању Музеја града у Дунавској улици, на изложби „Нови Сад – Акценти”. Царица је у своје доба кумовала називу вароши која је постала Неопланта – у преводу са латинског, нови засад или башта. На немачком је то био Ној

Култура

18.02.2022 у 17:25

Чиме би се Змај данас поносио

Нови Сад – Матица српска има обичај, али и обавезу, да свој рођендан прослави са песником – а овог пута са Мирославом Алексићем, кога награђује тим поводом Змајевом наградом. За ову награду, академик Јован Делић каже да је змај међу наградама. Названа је по Чика Јови Змају, књижевном романтичару, једном од највећих српских песника, милетићевцу који је нераскидивим нитима везан за Нови Сад и доба у коме је Матица нашла уточиште у том граду, преселивши се у њега из Пеште, где је 16. фебруара основана пре 196 година. Алексић је награђен за песничку сезону 2021. и збирку „Кафкино матурско одело”, у издању „Православне речи”. Ради се о песнику који нас, по речима председника жирија Делића, из његове беседе о награђеном, „сваки пут изнанађује нечим обичним, конкретним, виђеним, доживљеним и

Култура

17.02.2022 у 14:00

Три деценије Фондације „Лаза Костић”

Фондација „Лаза Костић” која негује српску културу и традицију, обележава тридесет година свог постојања. Свечаност ће уместо у Лондону, где је фондација основана, због пандемије вируса корона, бити уприличена данас (17. фебруара) у Матици српској у Новом Саду. Догађај се организује у сарадњи са Градом Новим Садом, Матицом, Шекспировим институтом у Стратфорду, новосадском Академијом уметности и добротворима фондације. –Улазак у четврту деценију постојања са годином дана закашњења (изазвано пандемијом), фондација обележава неговањем сећања и укрштаја – претварањем драгуља који нам је у наслеђе оставио „Српски Шекспир” (како су Лазу Костића, својевремено, с правом звали) у нови, савремени, уметнички мед – каже проф. Марина Милић Радовић, оснивач фондације. Ова професорка

Култура

08.02.2022 у 15:00

Преко 10 милиона послова у култури изгубљено у 2020. због пандемије

Преко 10 милиона послова у креативној индустрији широм света изгубљено је у 2020. години као резултат још увек актуелне пандемије вируса корона, а успон дигитализације културних садржаја отежава великом броју уметника да зараде за живот, наводе представници Унеска, а преноси британски Гардиан. „Ковид је довео до кризе без преседана у културном сектору. Музеји, биоскопи, позоришта и концертне хале широм света, места креирања и ширења уметности, затворила су своја врата. За многе уметнике ситуација је већ била несигурна, а сада је постала неодржива и прети креативном диверзитету”, каже генерална директорка Унеска Одри Азуле. Иако је културни, креативни сектор један од оних који се глобално најбрже развија, такође је и један од најрањивијих - јавност и приватни инвеститори веома га

Култура

08.02.2022 у 13:48

Век Стевана Крагујевића

ПРОФЕСИЈА ФОТО-РЕПОРТЕР Ове године обележавају се два значајна јубилеја истакнутог југословенског и српског фото-репортера и фото-уметника Стевана Крагујевића – 100 година од рођења и 20 година откако нас је напустио. Фотографијом је почео да се бави још као четрнаестогодишњак, учећи занат у родној Сенти код Мартина Ронаија и Данила Јакшића. Први послератни радни ангажмани у Београду били су му у Дирекцији за информације при Председништву СФРЈ и Танјугу, али најдубљи траг оставио је радећи у редакцији Политике, од 1953. до пензионисања 1982. године, као фото-репортер и уредник фотографије. Својим богатим делом Крагујевић је сачинио јединствену документарну хронологију о развоју Југославије, сведочећи као фото-репортер о свим значајним догађајима из политике, културе, уметности и

Регион

02.02.2022 у 13:58

Милановић: Не могу нам отети дубровачку културу

ДУБРОВНИК - Хрватски председник Зоран Милановић изјавио је данас у Дубровнику да у Србији према дубровачкој књижевности „влада константа културног присвајања шлеперског типа”. Милановић је коментаришући српски Закон о културном наслеђу, у којем стоји да дубровачка књижевност припада и српском и хрватском наслеђу, каже да је „дубровачку књижевност и културу немогуће отети”. „На сигурном смо. Будимо поносни што неко то жели, а да не може. Поистовећивање Срба с дубровачком књижевности и историјом је никакво. Нека живе у илузији. Ми не покушавамо да присвојимо Стефана Лазаревића или Стевана Дечанског. Будите и хладни, помало и охоли”, навео је Милановић, који у Дубровнику борави поводом празника светога Влаха и Дана Града. Подсетио је да многи Хрвати идентитетом потичу из БиХ, где се

Култура

27.01.2022 у 14:45

Трагови сеоба у европској престоници културе

Нови Сад – Сеобе су неретко и инспирација у уметности и доводе до преплитања култура. У Новом Саду, који свој идентитет заснива и на томе, миграције су тема коју овај град, као Европска престоница културе 2022. године, ставља на свој сто од 1. фебруара – Дана града. На тај дан ће бити отворене две велике изложбе, Музеја Војводине и Музеја Новог Сада, чиме почињу „Сеобе”, како је назван један од осам програмских лукова из концепта „Европске престонице културе”. Музеј Војводине приредио је изложбу „Тамо где сеоба завршава – од римске Паноније до данашње Војводине”, у чијој жижи су три позлаћена римска шлема из 4. века, које чува ова установа. Два шлема су пронађена у атару села Беркасово код Шида, после чега су предата музеју. Још један из тог периода, из околине Хртковаца и Јарка код

Култура

25.01.2022 у 20:00

Струка треба да говори о „Мирослављевом јеванђељу”

У години великих изазова, у којој смо се борили и још увек се боримо против ковида и у којој се највише улаже у здравство, изградњу нових болница, плате здравственим радницима и куповину лекова, успели смо да издвојимо 1,2 одсто средстава од укупног буџета Републике Србије намењених искључиво за сегмент културе, истакла је Маја Гојковић, потпредседница владе и министарка културе и информисања Републике Србије на почетку разговора за „Политику”. По доласку на нову дужност, пре нешто више од годину дана, наглашавала је да ће добри закони и улагање у инфраструктуру, децентрализација и дигитализација бити само неки од приоритета Министарства културе и информисања. Када вам је недавно уручен примерак дигитализованог Мирослављевог јеванђеља, најавили сте да ће Министарство културе формирати

Култура

19.01.2022 у 09:30

Дигитално доба и пандемија убрзано мењају наше животе

Неопходно је да се развије увид о томе да основни елементи и структуре естетског искуства света прожимају не само нашу свакодневну и уобичајену свест већ и религиозно и политичко искуство, каже др Небојша Грубор, професор Естетике на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду, а однедавно и нови председник Естетичког друштва Србије (ЕДС). Циљ нашег саговорника на овој новој дужности биће да задржи досадашњи досегнути ниво активности и издавачке делатности друштва, а то је тренутно три, четири научна скупа са пратећим публикацијама (у просеку три зборника радова, темат и монографија). – Главни задатак биће покушај да се покрене часопис Естетичког друштва Србије и оснивање секције друштва која би у свом фокусу имала однос естетике, религије и политике и која би проширила круг

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

27.06.2026 у 13:37

Грађани пристижу испред Скупштине, у 18 часова почиње централни програм

27.06.2026 у 13:36

Иран упутио озбиљно упозорење Сједињеним Државама

27.06.2026 у 13:34

Русија уништила два украјинска авиона МиГ-29

27.06.2026 у 13:32

Мрдић: Важно да што већи број грађана дође на скуп да чујемо мишљење о приоритетима

27.06.2026 у 13:28

Грађани Венеције против уласка суперјахте америчког амбасадора у градску лагуну

27.06.2026 у 13:26

Венецуела броји жртве после двоструког земљотреса