Понедељак, 20.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	102.3	102.92	102.61
	126.42	127.18	126.8

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: Љ. Стојадиновић

Колумнисти

04.10.2016 у 08:17

Политичке и ратне трубе

Може ли Ивица Дачић да постане нови чинилац мира на Балкану? Човек познат по оригиналном поимању дипломатског такта, склон да не прећути чак ни оно што се у његовом послу мора, предложио је да се седне за сто и разговара. Да то буде дијалог у троуглу Србија – Хрватска – Босна и Херцеговина. Иначе је таквих и сличних покушаја и разговoра било више, чак и неких самита на врху, али напетости нису спласнуле. Дачић је имао у виду нове узроке међуетничких балканских тензија, пре свега референдум у Републици Српској. А тај догађај је са свих страна и свих позиција под противречним вредносним тумачењима. Зашто се толико инсистирало на њему и због чега је бошњачка страна тако резолутно против њега? У суштини, изјашњавање је, пре свега за власт у Српској, опит о популистичкој моћи, и

Колумнисти

06.09.2016 у 08:20

Балкански рулет

Премијер је донео добру одлуку: има да се ћути пред зађевицама и пакосним добацивањима из комшилука, да ови наши мајстори за погане свађе не одговарају истом мером и не запапрују. Али, стрепња остаје неумањена, без обзира на то што је оно чувено балканско буре већ више пута експлодирало. Нема спокоја ако већ знамо који то људи с обе стране плота одлучују о нашим судбинама. Читава та галерија личности, инвентар авантуриста оптерећених тегобним биографијама, улаже неубедљиве напоре не би ли нас избавила од нових несрећа. Многи од њих били су и у старим невољама и добро познају моћ застрашивања и технику лебдења изнад пакла. Не спорим, наравно, властима на свим странама да реагују ако су интереси државе угрожени и ако је доведена у питање безбедност људи. Па ни да се дају колико-толико

Колумнисти

22.08.2016 у 22:00

Споменици и наследници

Вратио се Слоба у наше животе, као трагични епски мит, пројектовани споменик антијунака, in memoriam на смртоносни део српске историје. У ствари, Милошевић више никоме не служи, нити може да се користи као оправдање за све што не ваља данас. Било је довољно времена да се ствари поправе, осим онога што се поправити не да: десетине хиљада жртава најгорих времена чији је он био симбол. Толико малих споменика за један велики. Ма колико вредновали учинке Милошевићевог доба, њега не оцењује историја, јер као таква још увек траје, него његова одрасла политичка деца, којој бронзане бисте могу да буду и постамент за сопствене одливке. Или бар за сан о њима. Шта год мислили о времену које брише све и лечи сваку рану, и данас Србијом владају ембриони из његовог шињела. Рекао бих да је бура

Колумнисти

09.08.2016 у 08:15

Ледени свет

Била је то маргинална вест, углавном прећутана. Тамо где је објављена, могла се наћи на самом дну стране. Удружење синдиката пензионера изражава протест због потенцираних изјава неких чланова Фискалног савета „о замрзавању пензија” најмање до краја 2018. године. Протест је много драматичнији него што је то уобичајено у анестезираном друштву јер су у оптицају биле формулације о „узнемиравању и застрашивању” пензионера у Србији. Као и о „насиљу и злостављању” осетљиве и рањиве пензионерске популације. Нема се шта додати овом протесту, пензионерски синдикалци су рекли оно што мисле и осећају пензионери. Добро, не баш сви. Неки на издашним синекурама својевремено су подржали сечу и отимање дела пензија, објашњавајући тај потез заумном политикантском алхемијом: ради се, у ствари, о бризи за

Колумнисти

26.07.2016 у 08:15

Заводљивост једне изложбе

Владајућа странка располаже особито ажурном информативном службом. Разумљиво је да такви бирои често посегну за ревношћу која је претерана: да би показали своју неопходност, оданост, добар одбрамбени рефлекс, и наравно будност. Већ смо запазили како та служба муњевито и нервозно реагује на сваку јавну критику, пре свега на рачун премијера. Оглашава се брзим, уз то и брзоплетим саопштењима, која су, поштено говорећи, потпуно лишена доброг језика. Писци тих утука муку муче са речима и ваљаним формулацијама, а о духовитости, луцидности или убедљивости, не може бити речи. У модерном комуницирању саопштења се користе кад ништа друго није под руком, та је форма прилично давно отишла у историју истрошених модела. Но, ипак опстаје, али само код оних који имају сигуран пут за објављивање.

Колумнисти

12.07.2016 у 08:15

Слобода говора

У природи је сваке власти да воли лепе речи о себи. Многа су епска, прозна и поетска дела написана вођама у част, култ било какве личности не би постојао без постамента сачињеног од усхићеног обожавања. Исто тако, носилац моћи чини све да се нежељени шумови простиру што краће и на малом простору, и не ометају опијеност која настаје из уверења да смо управо овог часа сведоци стварања велике историје. Ипак је Србија некако превладала амбијент у којем је могуће уздизање до обожавања (култ у истинском смислу речи), те је свако настојање да се политичка групација која влада прогласи ненадмашним креатором историје углавном подложно пажњи креативне критичке јавности, уз прилично озбиљну негацију таквих заблуда власти. Рекао бих да је слобода јавног говора у Србији у рангу осталих

Колумнисти

28.06.2016 у 08:10

Људи и поданици

Грађани Србије су највише угрожени! То је оцена, или можда дијагноза заштитника грађана Саше Јанковића, који свакако зна о чему говори. Дакле, у оквиру паралеле са свим другим „субјектима“ друштва, људи који овде живе имају и те како разлога за неспокој и стрепњу. И не само да се они осећају угроженима, чини се да то заиста и јесу. Сигуран сам да омбудсман има поуздану методологију из које су произашли песимистични закључци и тмурна оцена. Уосталом, све је мање оних којима грађани могу да се изјадају или верују, па је Јанковић, као човек-институција, бар нека врста утехе пред силама које немају много разумевања за обичан живот. Он улива иницијалну дозу поуздања: добро је, као људи нисмо потпуно сами пред државом и њеним неосетљивим апаратом. Чиме се иначе може објаснити угроженост

Колумнисти

30.05.2016 у 22:05

Државни посао

Србија је опчињена насиљем и скоро ништа не чини да га сузбије. Могуће је да као друштво признајемо немоћ пред виталним моделима бахатости, при чему је чежња за грађанским спокојем само још један вид социјалне утопије. Тешко је из прве набројати сва попришта насиља, али ево овлашног покушаја: саобраћај, породица, школа, спорт, политика, тајна полиција и тајна политика. И још многи опасни хибриди настали укрштањем неких од наведених врста. Не знамо, наравно, шта све из чега произлази, али опште место о „дуготрајној вредносној кризи” само је производ истинске кризе друштва. Поједини теоретичари друштвеног пропадања склони су да темељно објашњење траже у ратовима деведесетих. Наводно је скоро све балканке државе захватио колективни посттрауматски ратни синдром, па је у ситуацијама

Колумнисти

16.05.2016 у 22:05

Домети грађанског неспокоја

Постизборна кванташка пијаца је отворена. Избор робе је у складу са потребама раубованог друштва и нервозног (техничког) премијера: просечно и бајато. Одатле ће Вучић ипак морати да изабере, да из потрошених кадрова добије владу која ће ваљати, пре свега њему, а другима како буде. Нескривена тоталитарна ћуд најмоћнијег човека у Србији релативизује било какву министарску селекцију. Човек напросто воли да најважније ствари ради сам, и због тога је одлазећа влада била врт за узгајање растиња без својстава. Њихова је улога углавном декоративна, уз обавезу да премијеру ставе на располагање сав свој преостали интегритет. Због тога су многи чиновници у улози министара били екстремно неуспешни, или су чак успели да потпуно девастирају поље своје тобожње делатности. Досадашњи и будући

Колумнисти

25.04.2016 у 20:00

Дан после

Могуће је да смо, као и увек, равнодушни поводом резултата избора, мада овде неће бити разматран парламентарни однос снага. Углавном због тога што текст настаје кад они (резултати) још нису познати, и кад су пред нама само истраживања и наслућивања. Рекао бих да нас биланс избора неће и не може извући из вишегодишње летаргије и оправдане стрепње, иако би све око нас могло да буде још и горе. Да ли је то песимизам? Наравно да јесте, свако има права на своја очекивања, јер нас искуство јако добро учи да је овде песимизам и те како реалан. Предизборна обећања почињала су и завршавала се у прилично нападном, но стерилном страначком маркетингу, у јавној понуди лица која су давно потрошена и похабана до неупотребљивости. У трагању за кривцима који су допринели неуспесима од којих ни

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

20.07.2026 у 01:50

На северу сунчано, у осталим крајевима променљиво облачно с кишом, до 33 степена

20.07.2026 у 01:26

Меси се опростио у сузама

20.07.2026 у 01:10

Родрију „Златна лопта”, Симон најбољи голман, Кубарси најбољи млади фудбалер

20.07.2026 у 00:56

Потпредседник САД добио четврто дете

20.07.2026 у 00:37

Троје деце рањено у нападу дрона на насеље Разумно у Русији

20.07.2026 у 00:28

Иран најавио адекватан одговор након што је оптужио САД да су погодиле нуклеарно постројење