Петак, 10.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.72	117.36
	102.24	102.85	102.55
	127.09	127.86	127.47

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филм

Култура

05.03.2021 у 22:06

Емотивно, забавно, носталгично о одрастању у невремену

Модерно, урбано, свеже, продукцијски утегнуто, са добро промишљеним редитељским концептом који се чврсто држи од почетка до краја и са сјајно контролисаним радом са глумцима, са радом камере и монтаже. Све ово важи за српски, дебитантски филм „Келти” сценаристкиње и редитељке Милице Томовић, који је светску премијеру имао у угледном програму „Панорама” у овој стриминг верзији 71. Берлинског фестивала. Стандарди овог филма су високи. А сама филмска прича води нас у недавну прошлост. У деведесете године прошлог века када је путер, уколико си уопште успео да га нађеш испод руке негде на пијаци, коштао 40 милиона динара, са радија и телевизијских екрана „прштали” говори Бутроса Бутроса Галија (тадашњег генсека УН) и пророчице Клеопатре, Југославија се распадала у крви, у Србији владале

Култура

04.03.2021 у 22:00

Магични реализам филма

Дан и ноћ очију прикованих, уместо на велико филмско платно, сада на екране малих формата уз званичну стриминг платформу 71. Берлинала. Паузе су ретке, пројекције теку једна за другом, немогуће је све постићи за свега пет фестивалских дана. Необично искуство, надам се – никада више поновљено. Фокус је на главном такмичарском програму, на филмовима одабраним за такмичење за „Златни медвед” и остала одличја, а у овој селекцији до сада су најдубље утиске оставили либанско-канадски филм „Кутија успомена” Јоане Хаџитомас и Халила Хореиге и румунска сатира „Лоша срећа куца или Луди порно” Радуа Жудеа. Из визуелно естетских и магично реалистичких разлога могу им се придружити и филмови „Албатрос” (енглески наслов је „Drift Away”) француског маестра Гзавијеа Бовуа и нарочито (управо и само из

Култура

04.03.2021 у 13:25

Онлајн платформе и стримовања не могу заменити сусрете уживо

Са нестрпљењем ишчекујем премијеру дебитантског филма „Келти” Милице Томовић у Берлину. То је огромна срећа иако је овогодишње издање овог престижног фестивала онлајн. Сматрам да је било јако важно да се истраје на континуитету, као и да су селектори имали огроман и тежак посао ове године. Наш филм „Келти” уврштен је у селекцију „Панорама” и тиме номинован за фестивалску награду „Теди”. Овако је премијеру српског филма „Келти”, која је данас од 14 сати на престижном Берлинском филмском фестивалу, из прве руке за „Политику” најавила Тања Шљивар, која је уз редитељку Милицу Томовић, потписана као ауторка сценарија. Са овом плодном драмском ауторком разговарали смо уочи премијере представе „Секс-уметност-комунизам” на сцени Битеф театра, у режији Бојана Ђорђева, за коју је поред редитеља

Култура

03.03.2021 у 22:00

Куд плови овај филмски брод под маскама

Од свега до сада виђеног на стриминг менију пандемијског 71. Берлинала највише еха и смеха изазива нови (копродукцијски) филм румунског аутора Радуа Жудеа назван „Лоша срећа лупа или Луди порно”, као не само естетска, иконографска или значењска провокација већ и као филм у којем ама баш сви јунаци носе маске. Пресликани стварни живот у последњих годину дана. Жуде је снимио филм у ово наше доба короне. И још какав! Тешко га је овако на брзину и у мало простора до краја дефинисати (биће прилике за то), али у најкраћем: реч је о интелигентно и сатирично сроченом, готово експерименталном филмском триптиху у којем се треш-порно иконографија меша с готово документаристички снимљеним сликама стресног свакодневног живота на букурештанским улицама и са серијом наизглед лаконски изабраних

Култура

02.03.2021 у 22:00

О љубави с љубављу

Још у уводном напису о овогодишњем 71. Берлинском фестивалу, који би у ово доба локдауна и короне требало да се одржи у две фазе – у марту (преко стриминг платформе) и јуну (уживо?), најављено је да у главном такмичарском програму овог пута доминирају филмови немачких и француских продукција и копродукција. Сужена (филмска) Европа на две најмоћније и најбогатије европске земље или је ово ипак пуки случај у сфери фестивалског програмирања изнуђен пандемијским околностима? Показаће будуће филмско време. Већ првог дана Берлинала виђена су и прва два немачка такмичара за „Златног медведа”, филмови „Фабијан или Шетња до паса” плодотворног аутора Доминика Графа и „Ја сам твој човек” славне глумице и редитељке Марије Шрадер. Занимљиво, али Графов филм није могуће гледати на званичној стриминг

Култура

01.03.2021 у 14:00

Слаткогорак укус правосудне власти

71. БЕРЛИНАЛЕ Петодневни исцрпљујући филмски маратон прве фазе овогодишњег пандемијског 71. Берлинала званично почиње данас. Филмове из свих такмичарских и нетакмичарских програма, за које су власници светских права дали зелено светло за приказивачку доступност на званичној стриминг платформи Берлинског фестивала, гледаће ових дана само представници индустрије и мањи број акредитованих критичара и новинара. Сви остали, укључујући и публику, чекаће јун (од 9. до 20. јуна), за када је најављено Берлинале уживо. У фестивалским дворанама, широм Берлина. Свесни чињенице да је физички неизводљиво погледати све фестивалске филмове који се приказују нон-стоп 24 сата (многима се сатнице приказивања преклапају), агенти за публицитет многих продуцентских кућа потрудили су се да

Колумнисти

02.03.2021 у 18:00

Све о Дари

Осим што је привукао огроман број гледалаца, филм „Дара из Јасеновца”, изазвао је и мноштво различитих коментара. Било би чудно да филм на ову тему не изазове различитe реакције, а лоше би било да их не изазoве уопште, јер најгоре што се уметничком делу може десити је да остане незапажено. Када је о оваквим темама реч уметност и политика се неминовно преплићу. Кроз уметничку призму увек се, хтео то аутор или не, шаље и политичка порука. Овде ће бити речи управо о томе. Па, ипак, пре тога, треба рећи, да је овај филм, у првом реду, уметничко дело. То треба посебно нагласити с обзиром на чињеницу да се у обради оваквих тема лако склизне у пропаганду. Сви који су очекивали пропагандни филм, а није их било мало, разочарани су и покушавају да на другачије начине дискредитују

Култура

26.02.2021 у 14:47

„Дара из Јасеновца” ипак у разматрању за Оскара

ЛОС АНЂЕЛЕС – Америчка Академија филмских уметности и наука објавила је листу од чак 366 филмова који су погодни кандидати за разматрање за најбољи филм године, где спада и домаће остварење „Дара из Јасеновца” Предрага Гаге Антонијевића, преносе светски медији. Најбољи филм ће освојити Оскара 25. априла приликом 93. доделе престижних награда, а сама листа је заснована на новим правилима које је условила пандемија ковида 19, што је саму доделу померила са фебруара на април. Ово је највећи број потенцијалних кандидата у последњих 50 година у историји доделе Оскара, преноси Танјуг. На тај начин могу да се такмиче филмови објављени, односно емитовани до 28. фебруара и који су барем седам дана провели у биоскопима у једном од следећих подручја - Лос Анђелес, Њујорк, Заливска област

Култура

26.02.2021 у 14:34

Од пропаганде до плагијата

Од етике до естетике, од пропаганде до плагијата. На тој линији одвијају се тренутне полемике у вези са филмом „Дара из Јасеновца”. Биљана Србљановић на „Фејсбуку” је објавила текст у којем наводи сличности овог филма са сценаријом „Деце Козаре” Лордана Зафрановића, такође о злочинима у НДХ. Нагласила је да је сценарио „Деце Козаре” Арсена Диклића написан 1986, у њему је главна јунакиња девојчица Рада, која има два брата, једног у наручју кога носа, након што им мајка страда, и једног нешто старијег, кога усташе из логора одводе у интернат сличан овоме који сам спомињала, са планом да га покрсте и преобрате у својеврстан Хитлер Јунгенд НДХ. Дара из „Даре из Јасеновца” исто има таква два брата. Следећи нагон за самоодржањем, додаје да Рада граби преко гомиле да напуни лонац водом

Писма читалаца

25.02.2021 у 13:22

Дара и Динко из Јасеновца

Филм приказан на Радио-телевизији Србије „Дара из Јасеновца”, потврђује голу чињеницу да је НДХ створена на Хитлеровим тенковима, који су са одушевљењем дочекани у Загребу, као потврда да је та држава била верна копија нацистичке Немачке. У томе је толико предњачила, као и свака марионета, да су је чак и Хитлерови историчари називали „нацистичком наказом”, чија је парадигма био управо логор Јасеновац. Али док су Немци у Треблинки и Аушвицу примењивали индустријски начин убијања гасом и стрељањем, у Јасеновцу су усташе ручно, „србосјеком”, клале, черечиле и масакрирале своје жртве на најварварскији и најбестијалнији начин, тако да су и Немци били згрожени. Опуномоћеник Вермахта у Загребу Глез фон Хорстенау пише у својим мемоарима како је морао да интервенише код хрватског поглавника

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

10.07.2026 у 18:43

Павков: Поднето 1.085 пријава за кршење норми заштите животне средине

10.07.2026 у 18:34

ЕУ даје Кијеву 60 милијарди евра за британско оружје

10.07.2026 у 18:33

Истекао рок за приговор у Конгресу САД на продају мотора Ф110 Турској

10.07.2026 у 18:33

Два питона остављена у картонској кутији на дечјем игралишту

10.07.2026 у 18:30

Садио Мане се повукао из националног тима после пораза од Белгије

10.07.2026 у 18:25

Урсула фон дер Лајен припрема забрану друштвених мрежа за младе у ЕУ