Субота, 18.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	102.3	102.92	102.61
	126.42	127.18	126.8

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филм

Култура

01.12.2019 у 20:20

Четири руже и једна београдска ноћ

Четири девојке из села Зуце, подно Авале, долазе у Београд да се лудо проведу. Желе да прославе велики заједнички успех – сакупиле су новац да једна од њих угради силиконе. Она очекује да ће јој нове груди потпуно променити живот. У исто време у велеград долази и младић из Звечана, са Косова. Њихови путеви сусрећу се у ноћном клубу „Четири руже”. – То је крими драма, са елементима комедије, филм који ће и насмејати и озбиљно шокирати гледаоце великим преокретима – сматра редитељ Василије Никитовић (47). „Четири руже” је његов први филм, а глумци га већ називају српским Тарантином.

Култура

30.11.2019 у 16:44

Балада о мамином сину

25. ФАФ Радује одлука трочланог жирија 25. Фестивала ауторског филма, у саставу: Хана Јушић (Хрватска), Огњен Главонић (Србија) и Аријел Швајцер (Француска), да се фестивалски Гран при „Александар Саша Петровић” додели сценаристи, редитељу и монтажеру Марку Ђорђевићу за изврстан филм „Мој јутарњи смех” крагујевачко-београдске производње. У свом готово личном осврту на одрастање и породицу, инспирисан стварним догађајима и искуствима, овај крагујевачки аутор (дипломирао на београдском ФДУ), гледалишту нуди причу чија је главна окосница однос мајке и сина. Њихова повратна везаност и неспособност да једно друго пусте у неизвесности слободе. Кроз ову своју филмску баладу о мамином сину Ђорђевић, мудро дозирано, рефлектује и на много тога из наше свакодневице животно неснађених и у

Култура

29.11.2019 у 10:24

Избор 100 најбољих филмова које су режирале жене

Дубравка Лакић, филмска критичарка нашег листа једна је од угледних филмских експерата коју су позвали представници Би-Би-Сијевог сервиса да учествује у одабиру 100 најбољих филмова светске кинематографије које су режирале жене. Чланови Културне редакције Би-Би-Сија позвали су филмске критичаре, теоретичаре, програмске уреднике и предаваче из 84 земље да направе избор од 10 омиљених филмова из поменуте категорије. Дубравка Лакић највише поена (10) доделила је чехословачком филму „Беле раде” у режији Вере Хитилове, из 1966, а међу првих пет на њеној листи 10 најбољих нашли су се и „Пасквалино лепотан” Лине Вертмилер (1975), „Усвајање” Марте Месарош (1975), „Ноћни портир” Лилијане Кавани (1974), „Салам Бомбај” Мире Наир (1988), као и „Тони Ердман” немачке редитељке Марен Аде (2016) о

Култура

28.11.2019 у 22:00

У загрљајима растанака

У главном такмичарском програму 25. Фестивала ауторског филма у Београду, српску премијеру је после наступа на фестивалу у Сао Паулу (Бразил) имао и дугометражни играни првенац „Асиметрија” сценаристкиње и редитељке Маше Нешковић. Филм је рађен у копродукцији са Словенијом и Италијом и настајао је током неколико година свих оно добро познатих продуцентских и ауторских мука. Резултат тога је и више него задовољавајући. Пред гледаоцима је модеран, урбани филм. Са синематско-стилске стране гледано, као да не потиче са овог нашег (српског, регионалног, балканског) кинематографског поднебља. На тренутке, по атмосфери, подсећа на нека од најновијих латиноамеричких дела. По сталном кретању и уношењу камере у лица протагониста асоцира и на филмове румунског новог таласа. Другим речима,

Култура

27.11.2019 у 22:00

Сама у мушком свету

Каиро – Једна од пет одабраних и награђених „Арапских звезда сутрашњице” на 41. Каиро филм фестивалу је и 29-годишња мароканска глумица Нисрин Еради, која је пролетос у канском програму „Известан поглед” освојила срца и публике и критике главном улогом у дебитантском филму „Адам” Марјам Тузани, званичним мароканским кандидатом за 92. Оскара у категорији најбољи страни филм. Сусрет са скромном и тихом Нисрин у каирском хотелу „Семирамис интерконтинентал”, са погледом на Нил, протекао је у опуштеном разговору на неке од важних, а у арапском свету, и у свету уопште, занемариваних, најчешће прећуткиваних тема – међу којима је и место самохраних мајки у друштву. Филм „Адам” веома храбро и отворено говори управо о томе. О младој, неудатој девојци Самији, која по сазнању да је трудна бежи из

Култура

25.11.2019 у 22:00

Очај је мој главни трик

41. КАИРО Каиро – Уз овације је још на почетку 41. Каиро филм фестивала, у Опери, испраћена свечана додела „Златне пирамиде” за животно дело америчко-британском аниматору, сценаристи, редитељу, глумцу и продуценту Терију Гилијаму (1940, Минесота, САД), једном од шест легендарних твораца „Летећег циркуса: Монти Пајтон” и аутора сноликих и футуристичких филмова: „Време бандита”, „Бразил”, „Авантуре барона Минхаузена”, „Фишер Кинг”, „Дванаест мајмуна”, „Параноја у Лас Вегасу” и „Човек који је убио Дон Кихота”. Да се током година Гилијам није променио (и даље су ту његове „хавајске” кошуље и дуга коса везана у реп), да је још и онај стари бунтовник и креативац који често каже да се „амерички сан одавно претворио у ноћну мору”, „комедијант”, уметник увек веран самом себи, потврдило се

Култура

24.11.2019 у 20:00

Крв и грех, без суза

Каиро – Три и по сата Скорсезеовог „Ирца”, у (превише) расхлађеној дворани каирске Опере на обали Нила, после једночасовне церемоније отварања 41. Каиро филм фестивала, неосетно је пролетело. „Ирац” је снажан, веома прецизан и динамичан филм. Моћна гангстерска сага, заснована на истинитим личностима из новије америчке историје, не и сасвим истинитим догађајима, само је посведочила да је Мартин Скорсезе попут доброг вина. Што је старији, све је бољи. Скорсезе нам сада прича о успону италијанске мафије кроз тридесетогодишњи период после Другог светског рата. О Френку Ширану (Роберт де Ниро), Ирцу који је италијански научио у рату, током ослобађања Италије, и тако се без препрека касније сродио са мафијашком породицом Бафалино (Џо Пеши), постао човек од највећег

Београд

22.11.2019 у 22:49

Светозар Цветковић отворио Фестивал ауторског филма

Глумац Светозар Цветковић отворио је Фестивал ауторског филма (ФАФ) у „Комбанк дворани”. Јубиларно 25. издање фестивала отворио је омиљени глумац редитеља Душана Макавејева чијем опусу је посвећен ФАФ. Цветковић је казао да је ФАФ рођен да не ћути и да се ничега не плаши. „Фестивал показује да се уметност неће угушити у једноставности и бајкама о лагодном животу. На наш понос, фестивал је одабрао пут суочавања и реалности и показује да ми као култура и људи нисмо нестали”, рекао је Цветковић и додао да ФАФ одаје почаст изузетним вредностима наше културе, као што је то редитељ Душан Макавејев. „Макавејев је дошао у нашу културу из будућности. Он није био, као што то неки претпостављају, Рус, ни Бугарин, ни Француз, иако је живео у Паризу, већ је био Београђанин. Са Бојаном је

Култура

21.11.2019 у 22:00

Трагикомична неједнакост свакодневице

Српском премијером „Паразита” јужнокорејског аутора Бонг Јон Хоа, добитника „Златне палме” на 72. Канском фестивалу, сутра у 19 сати у београдској Комбанк дворани, свечано почиње 25. Фестивал ауторског филма, популарни ФАФ. Бонг Јон Хо је аутор филмова које познаје и публика у Србији, међу којима су: „Пси који лају не уједају” (2000), сада већ култни „Успомене на убиство” (2003), „Домаћин” (2006), „Мајка” (2009), „Snowpiercer” (2013) и „Ојка” (2017) који је радио за „Нетфликс”. У најновијем, победничком „Паразиту”, према сопственом признању датом у интервјуу за „Политику” одмах после освајања „Златне палме”, овај интригантан редитељ је рекао да је желео да покаже ширу слику савременог друштва, нарастајућу поларизацију и готово трагикомичну неједнакост и нагласио да живимо у ери

Београд

20.11.2019 у 23:03

Пут до слободе мора бити чист

Поводом пола века од премијерног приказивања филма „Битка на Неретви” редитеља Вељка Булајића, у фоајеу Дворане КЦБ-а представљена је документарна изложба „Пут до слободе мора бити чист”, коју је приредила Маја Медић, а публика је имала прилику да погледа и легендарни филм. О значају поставке назване по чувеној реплици из филма са Медићевом су говорили директор КЦБ-а Александар Илић, директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић и филмски критичар Мирољуб Стојановић. Антифашистички хор „Наша пјесма” певао је партизанске и револуционарне песме. То је била прилика и да се старије генерације подсете, а млађе сазнају о југословенском партизанском филму, снимљеном у копродукцији са Италијом и Западном Немачком. Заснован је на истинитим догађајима из Другог светског рата – реализацији

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.07.2026 у 20:12

„Воцап” блокирао налоге "продавачица љубави" у Холандији и угрозио им приходе

18.07.2026 у 20:06

Више од 100 милиона људи широм САД упозорено због лошег квалитета ваздуха

18.07.2026 у 19:51

Вучић у Владимировцу: Почећемо са Румунима градњу брзе саобраћајнице до Темишвара

18.07.2026 у 19:51

Американац осуђен на 38 месеци затвора, слао економске податке Кинезима

18.07.2026 у 19:46

Вучевић: Блокадери нису за дијалог, на њиховој листи има свега осим студената

18.07.2026 у 19:35

Два америчка војника убијена, један нестао у иранском ракетном удару