Субота, 18.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	102.3	102.92	102.61
	126.42	127.18	126.8

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филм

Култура

17.06.2018 у 22:00

Ко нема појма, има став

После разговора са Иваном Велисављевићем, на Крокодиловој софи, Мира Фурлан устаје и пролази поред степеника Амфитеатра испред Музеја Југославије, док јој женски глас из публике добацује: „Миро, Загреб те воли!“. Одмах затим чује се и мушки глас: „И Београд!”. Јер, Мира Фурлан била је недавно у Индији, где је пратила пут Гандија као једне од својих звезда водиља, затим у Амстердаму, да би сада дошла у Београд, на десето, рођенданско, Књижевно регионално окупљање које отклања досаду и летаргију, или Крокодил. После наступа Марка Видојковића и Зорана Кесића, и вриштећег смеха у препуном гледалишту, њен наступ направио је тај познати дисонантни „крокодилски” шмек, без суза, где се стварност и уметност речи сагледавају кроз призму духовите ишчашености, али и озбиљности, у исти мах. Тако и

Култура

12.06.2018 у 21:46

Прича о учитељици Кит

Ко је учитељица Кит по којој је назван филм Петре Латастер Чиш и Петера Латастера приказан ових дана на 14. фестивалу европског дугометражног документарног филма „7 величанствених“, у обновљеној и препуној „Комбанк“ биоскопској дворани? О овој храброј, посвећеној жени и њеним необичним ђацима, о томе како су сазнали за ову причу и чиме их је она заинтересовала говори нам брачни и редитељски пар након београдске премијере „Деце учитељице Кит“, добитника годишње награде Холандске филмске академије као најбољи дугометражни документарац 2017. године. – Управо док ми овде у Београду приказујемо филм на којем смо радили годину дана, у Холандији се настављају штрајк просветних радника и широка јавна дебата о њиховој улози у друштву. Посао наставника је неизмерно важан, али је у нашој

Култура

04.06.2018 у 21:40

Седница управљачког тела Европске Академије за филм у Београду

На иницијативу и у организацији Дубравке Лакић, филмског критичара и члана ЕФА из Србије, уз подршку стратешких партнера, од 8. до 10. јуна у Београду се одржава EFA Board Meeting – полугодишња седница управљачког тела Европске Академије за филм које чине еминентни редитељи, продуценти и челници фондова из Европе. Овим поводом сусрет са српским филмским ствараоцима и професионалцима имаће и председница борда ЕФА, славна филмска редитељка Агњешка Холанд, директор ЕФА са седиштем у Берлину Марион Доеринг, шпански продуцент Антонио Саура (подпредседник борда ЕФА), исландски редитељ Балтазар Кормакур, директор израелског филмског фонда Катријел Шори, као и продуценти из Италије, Румуније, Шпаније, Француске, Велике Британије, Немачке...

Култура

31.05.2018 у 10:06

Одлазак професора Предрага Бајчетића

У Београду је синоћ, у 85. години, преминуо Предраг Бајчетић, угледни српски редитељ, продуцент и чувени професор који је одшколовао читаве генерације српских глумаца. Предраг Бајчетић је био јединствен по свом професорском хабитусу и начину рада. Завршио је Академију за позоришну уметност у Београду 1956. у класи Хуга Клајна. У његовој класи на Факултету драмских уметности, где је радио од 1964, студирали су Војислав Брајовић, Светлана Бојковић, Тања Бошковић, Љиљана Драгутиновић, Никола Којо, Ана Софреновић, Катарина Радивојевић и многи други. Током каријере Бајчетић режирао је у Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, Народном позоришту, Телевизији Београд. Режирао је филмове „Пораз”, „Петак вече”, „Хајде да се играмо”… Радио је и у Норвешкој, где је у Ослу повремено држао семинаре за студенте глуме и режирао у Позоришту Ворт у Молдеу. Строг и нежан истовремено, увек је тражио више, кажу његови студенти. Док је радио на представи, трагао је да открије онај прави и најсавременији израз за тај текст. На питање шта је то савремено у позоришту, једном приликом је рекао: – Савремено је све што људе у гледалишту нагони на размишљање, што их бодри и оплемењује. Није савремено оно што дотрајава свој век, што обесхрабрује и понижава. Несавремено је оно што изазива досаду и учмалост; позориште које не проповеда своје идеје, јер их можда нема, редитељ и глумац који не живе данашњим ритмовима, не разумеју нове речи. Савремено је – оно што као ватра, као енергија струји са сцене. А пре и после свега – речи песника. Без песника позориште је само забава, оно је школа која ће нам досађивати придикама о хуманизму и лепим прошлим временима.

Култура

30.05.2018 у 11:02

Дигитална „Лепота порока”

Култно филмско остварење Живка Николића из 1986. године „Лепота порока” рестаурирано је, а дигитална копија премијерно је приказана под отвореним небом на Калемегданској тераси као део пројекта „Вип кинотека”. Легендарни југословенски класик окупио је великане нашег глумишта – Петра Божовића, Миру Фурлан, Миру Бањац, Милутина Миму Караџића, Бору Стјепановића, Добрилу Ћирковић, Бору Беговића, Милу Мирановић, Миодрага Крстовића, Еву Рас, Весну Пећанац… од којих су неки синоћ били у публици, а међу њима и композитор Зоран Симјановић и директор фотографије Радослав Владић. – Духовити приказ контрадикторне стварности овог поднебља чини овај филм једном од најгледанијих комедија, која добија нову вредност сарадњом Југословенске кинотеке и „Випа” – нагласио је Југослав Пантелић, директор

Култура

27.05.2018 у 11:00

Београд у новијем српском филму

Достојевски је говорио да је сама стварност фантастичнија од уобразиље. Верујем да ни најмаштовитији редитељи нису могли да предвиде обим промена које ће снаћи Београд у последњих 30 година – рекао је филмски критичар Срђан Вучинић на округлом столу „Београд у новијем српском филму 1992–2018.” који је одржан у Српском књижевном друштву. Изабрани период обухвата четврт века, време од распада Југославије и увођења санкција нашој земљи. – Занимљиво је да се те 1992. појављују два филма: постмодернистичка бајка „Ми нисмо анђели” Срђана Драгојевића и „Дезертер” Живојина Павловића који се догађа у Вуковару, док је Београд позадина фронта – рекао је Вучинић.

Култура

26.05.2018 у 21:41

Сусрет два генија

Обојица опчињени младом, лепом и духовитом Леонором де Виберо, љубитељком позоришта, неоствареном глумицом и вереницом остарелог шпанског војводе, у Кастиљи се, уочи њеног венчања, срећу средовечни Мигел де Сервантес, већ признати писац, и Вилијам Шекспир, још на почетку каријере. У чудноватим и комичним околностима, они се прво упуштају у књижевни, љубавни па и мачевалачки дуел, да би, на крају, помажући несташној, али племенитој Леонори, од супарника постали савезници. Што је најважније, ова авантура се судбоносно одразила и на њихово стваралаштво. Немогући – или ипак могући? – сусрет двојице великана догодио се у филму „Мигел и Вилијам” редитељке и сценаристкиње Инес Парис, који је београдска публика (први пут) имала прилике да види у четвртак у Дому омладине, на ревији

Култура

24.05.2018 у 22:00

Дан у кући сиромашних људи

Чим је био приказан, негде на половини 71. Канског фестивала, филм „Крадљивци”, у Кану већ више пута награђиваног јапанског редитеља Хироказуа Коре Еде, издвојио се високо на критичарској листи могућих лауреата, те одлука жирија предвођеног глумицом Кејт Бланчет да му се додели „Златна палма” није била изненађење. Изненађења није било ни 2013, када му је жири под председничком палицом Стивена Спилберга за филм „Какав отац, такав син” доделио Prix du Jury (Награду жирија), као додатну потврду универзалности приче Коре Едине дирљиве и мисаоне породичне драме, ритмичног и у документаристичко-веристичком стилу режираног и глумљеног филма. Коре Еда (Токио, 1962), као сценариста, редитељ, монтажер и продуцент филмова какви су: „Мабороси”, „После живота”, „Дистанца”, „Нико не зна”...

Култура

20.05.2018 у 22:00

Сценарио за филм „Дјеца Козаре” уздрмао национални конкурс

Вест да је редитељ Жарко Драгојевић поднео оставку на место председника конкурсне комисије Филмског центра Србије (ФЦС), која одлучује о филмовима с националном тематиком – подигла је протеклих дана прашину у јавности. Драгојевић је овај гест образложио личном проценом да филм „Дјеца Козаре” редитеља Лордана Зафрановића нема довољну подршку комисије. С друге стране, Бобан Јевтић, директор Филмског центра Србије, каже за „Политику” да је разговарао с Драгојевићем, али да му и даље нису јасни мотиви напуштања комисије будући да ниједна одлука још није донета. Он додаје и то да не зна на основу чега је овај редитељ проценио да „Дјеца Козаре” неће

Култура

18.05.2018 у 22:00

Успомене које је потопила вода

Кан – Један од најбоље котираних и оцењених филмова из досадашњег дела главног такмичарског програма на 71. Канском фестивалу јесте кинески филм „Пепео је најчистије бео“ Ђа Жангкеа, славног кинеског сценаристе, редитеља, продуцента, дистрибутера и оснивача међународног „Прикривени тигар, скривени змај“ Пингјао фестивала и идејног творца уметничког села са филмском школом и изложбеним простором у близини његовог родног града у покрајини Шанси. Творац светски награђиваних филмова попут „Платформе“, „Света“, „Непознатог задовољства“, „Мртве природе“, „Додира греха“ и „Планине могу да оду“, сада је уронио у седамнаестогодишњу љубавну причу између девојке одрасле у рударским крајевима покрајине Шанси и мафијаша, припадника ђангхуа, којег ће саможртвовањем спасити од затвора. У филму, уз

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.07.2026 у 19:18

Објављена документа о „опраним” биографијама кандидата ректора Ђокића

18.07.2026 у 19:15

Вучић у Владимировцу: Почећемо са Румунима градњу брзе саобраћајнице до Темишвара

18.07.2026 у 19:15

Турска као гарант безбедности Украјине чуваће Црно море

18.07.2026 у 19:13

Српкиња и Либијац упали у стан у Бечу, ту спавали, туширали и хранили се

18.07.2026 у 18:57

Врховни вођа Ирана Хамнеи: Потпис председника САД је безвредан

18.07.2026 у 18:51

Лионел Скалони: Играмо за наш народ, за нашу земљу, за наше породице