Таг: наука

Космички брод поетичног имена „Зора” започео је своје једногодишње облетање око другог по величини астероида, названог у славу римске богиње ватре и огњишта Весте. Отприлике у исто време догодине, запутиће се ка највећем, којег још називају патуљастом планетом – Церери, прозваној тако у част римске богиње земљорадње. Званичници америчке Националне ваздухопловне и свемирске агенције (НАСА)...

Човек и кромпир се разликују, и на први и на други поглед. На први, човек нимало не личи на кромпир (важи и обратно). И на други, кромпир има малтене двоструко више гена од човека. Како то знамо? Истраживачи из 26 установа (14 земаља) су, одгонетајући генетско устројство вишегодишње зељасте биљке (Solanum tuberosum) –чији су плодови четврти по учешћу у људској исхрани, управо у здруженом...

Звезда је раскомадана и прогутана, као да никад није постојала. Честа појава у свеколиком космосу. Незасита „црна рупа” је прождерала кресницу налик Сунцу, што су астрономи посредно опазили. Како? Уснимили су несвакидашње дуготрајан блесак гама-зрака (стручно: Sw 1644+57), какав је могуће опазити тек сваких сто милиона година. Одмах су посумњали да то није уобичајени енергетски излив, који...

За разлику од тениса, у науци, упркос томе што лаици мисле друкчије, не постоје баш апсолутни критеријуми вредновања. Но, свака наука има неке интерне критеријуме које „инсајдери” савршено препознају. Наш саговорник, Сергеј Петрович Новиков спада у светски научни врх по свим унутрашњим, али и спољним критеријумима и несумњиво је један од наjвећих живих математичара и један од највећих умова...

Еволуција не стаје, и не престаје. Од постања живота на нашој планети само је промена стална, што су искусиле небројене врсте. Како? Једноставно: заувек су нестале. А куда еволуција стреми? Одговор смо потражили од проф. др Владимира Глишина, оснивача и првог директора Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду молекуларног биолога са завидним међународним угледом...

Механизам из Антикитере је први познати аналогни рачунар који у основи има подражавање астрономских циклуса. Он показује циклусе Сунчевог система, различите календаре, мене и положаје Сунца и Месеца. Предвиђа помрачења Сунца и Месеца и положаје планета. Oткривено је да садржи и олимпијски бројчаник који показује четворогодишњи циклус панхеленских игара. На њему је прочитан термин „стационарна...

Унутрашње Земљино језгро се топи, и то се, свакако, одражава на самој површини. Научници се надају да ће, проучавајући поменути налаз, одгонетнути како дубоко у утроби планете настаје магнетно поље. Срце „плавог кликера”, како је астрономи покаткад описују, и само у виду лопте, протеже се 2.400 километара у пречнику, што одговара, отприлике, величини Месеца. Обујмљује га спољашње језгро, слој...

Можете ли замислити беле медведе који шетају леденим сантама на средокраћи између два Земљина пола? Не, то није нова мамипара за знатижељне путнике с дубљим џеповима који желе да себи приуште још једно несвакидашње разгледање. Геолози су недавно пронашли доказе да је наша планета, која се у наше време све више презнојава, у давној прошлости подсећала на готово бескрајну залеђену пустињу. Када...

Јасмина Вујић је из најужег круга нуклеарних научника и стручњака светског гласа. Поједини овдашњи новинари назвали су је „Српска Марија Кири”, чему се она противи (изјава у оквиру). Прва жена декан на Факултету за нуклеарну технику угледног Калифорнијског универзитета у Берклију (САД), и то из Србије, брале (рођена у Лозници)! Изабрана тајним гласањем својих колега, на том положају провела је...

                              Случајност је наклоњена само припремљеном уму

                             Луј Пастер

На списку сто најутицајнијих људи у историји, Исак Њутн је између двојице који су утемељили две највеће светске религије. После Мухамеда, пре Исуса Христа (у књизи Мајкла Харта „100: редослед најутицајнијих личности у историји”). Чиме је то заслужио великан...