Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Магазин

09.01.2022 у 20:25

Чип у глави чита мисли и твитује

Илон Маск је послао туристе у свемир и направио аутомобиле који се „сами возе” и не испуштају издувне гасове, а ако се оствари његово следеће „путовање у будућност”, ове године ће уграђивати чипове у људски мозак и помагати потпуно парализованим особама да користе паметне телефоне и рачунаре. Маскова компанија „Неуралинк” развија компјутерске чипове који „читају мисли”. За овај производ, који је назван „линк”, тврди се да ће омогућити пацијентима непокретним од врата наниже да управљају електронским уређајима само помоћу мисли. На сајту компаније пише да ће чип очитавати активност неурона и обрађивати информације, разумевајући шта корисник жели и преносећи те жеље до рачунара или телефона. Како је најавио Маск, овај вид бежичне вештачке интелигенције и непосредног повезивања људског

Магазин

09.01.2022 у 20:14

Наука у орбити фантастике и бизниса

Осим што је прошлу годину завршио у врху листе најбогатијих, Илон Маск се устоличио и као средишњи актер у најмање осам индустрија, у којима је истовремено главни иноватор, директор, менаџер, визионар и заштитно лице бренда. Уз то је и утицајни твитераш, икона поп-културе, суперхерој по Марвеловом обрасцу... Чини се да сјајем његове звезде у потпуности није заслепљен једино научни свет. Одатле се спорадично још могу чути гласови објективне критике и покушаја да се Маск призове реалности, или барем познанију права. На око 500 километара од површине Земље управо је у току једно такво одмеравање снага између мултимилионера из Калифорније и астрономске заједнице. О чему је реч, за „Политику” објашњава др Дарко Доневски, наш астрофизичар и члан међународног тима истраживача који је пре три

Магазин

09.01.2022 у 20:06

Научна фантастика која то више није

Научна фантастика уводи нас у чудесне и детаљно разрађене футуристичке светове који нам често делују као пусти снови. Некад и као ноћне море. Па ипак, човечанство је у протеклих стотинак година заиста направило невероватан технолошки напредак, а многе научнофантастичне идеје у међувремену су постале реалност. Ове књижевне замисли неретко су послужиле као инспирација научницима и инжењерима да померају границе могућег и остваривог и постављају себи, на први поглед, недостижне циљеве. Оне неусмњиво испиришу и данашње визионаре попут Илона Маска, али док чекамо да људска нога крочи на Марс и колонизује га, представљамо вам неке изуме и подухвате који су били научнофантастична маштарења, а данас су део наше стварности. Слетање на Месец У духовитом роману Жила Верна „Пут на Месец”,

Свет

09.01.2022 у 19:47

Самозвани градитељ Нојеве барке човечанства

„Кловн, геније, провокатор, визионар, индустријалац, шоумен”, овако је „Тајм” описао особу коју је прогласио за личност 2021. године. Како су образложили уредници америчког магазина, Илон Маск је човек који је у протеклих 12 месеци „највише утицао на догађаје” на Земљи, а можда и на „живот изван наше планете”. Амерички бизнисмен рођен у Јужноафричкој Републици добио је ласкаву титулу у 50. години живота, у којој је послао и туристе у свемир и постао најимућнији човек на свету. Као и када је реч о пословним подухватима који су му доносили богатство померајући границе науке, и његово проглашење за личност године наишло је на опречне ставове. Једни оснивача и директора „Тесле”, највеће компаније електричних аутомобила на свету и „Спејсикса”, компаније за производњу сателита и ракета,

Друштво

06.01.2022 у 12:54

Српкиња ушла у историју америчког универзитета, помогло јој је знање из домовине

БОСТОН - Зорица Пантић, прва жена инжењер на челу једног технолошког универзитета у САД, која је између осталог, као ректор, мали бостонски колеџ претворила у национално препознатљив универзитет, каже да јој је за све успехе остварене у Америци помогло знање штечено у Србији. „Могу да кажем да сам успела захваљујући добром образовању стеченом у Србији. Била сам студент генерације. У Нишу сам завршила Електронски факултет укључујући и докторат, а онда сам дошла у САД, добила сам Фулбрајтову стипендију за пост-докторска истраживања”, рекла је за Танјуг Зорица Пантић у чију је част Град Бостон 9. мај, када јој је завршио мандат ректора на Вентворт универзитету, прогласио за њен дан, а због бројних заслуга које је имала током тих 15 година. Након четири деценије искуства на универзитетима

Магазин

02.01.2022 у 12:05

Коронавирус стигао до Антарктика

У белгијској научно-истраживачкој станици на Антарктику дошло је до ширења коронавируса иако су сви запослени потпуно имунизовани. Од 14. децембра заражено је најмање 16 од 25 запослених у поларној станици Принцеза Елизабета, преноси Би-Би-Си. Менаџер пројекта Међуанродне поларне фондације Џозеф Чик изјавио је да је свим становницима станице понуђено да отпутују редовним летом 12. јануара, али да су сви изразили жељу да остану и наставе рад. „Ситуација није драматична. Иако смо морали да ставимо у карантин један број чланова посаде, то није значајно угорзило рад станице”, рекао је Чик. Први случај коронавируса на станици откривен је 14. децембра у тиму који је допутовао недељу дана раније. Чланови тима и остали позитивни стављени су у карантин, али је вирус наставио да

Друштво

28.12.2021 у 12:01

За бољи рад научних института више од 14 милиона евра

Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић и представници шест научно-истраживачких института данас су у Београду потписали Меморандум о разумевању у циљу пружања подршке процесу трансформације института који обављају научно-истраживачку делатност. За трансформацију института опредељено је више од 14 милиона евра, кроз Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Србији, који се реализује кроз партнерство са Светском банком и ЕУ. Ружић је рекао да ресорно министарство снажно подржава изврсност у науци и посвећено је, каже, дугорочном обезбеђивању квалитета научно-истраживачког рада. „Да би то остварила, Влада Србије је заједно са научном заједницом ушла у реформске процесе у систему науке и научно-истраживачке организације и те промене иду

Магазин

21.12.2021 у 23:07

Научници развили материјал који „заробљава“ угљен-диоксид

На помолу је ново решење које ће нам помоћи у борби против угљен-диоксида, једног од најљућих непријатеља животне средине. Научници са Универзитета у Калгарију, у Канади, развили су иновативни метало-органски материјал под именом CALF-20 који је у стању да „заробљава“ угљен-диоксид тако што молекули гаса остају залепљени за његову површину. Иако је поменуто својство метало-органских једињења познато већ деценијама, ови материјали нису наишли на комерцијалну примену будући да нису функционисали ван лабораторијских, строго контролисаних услова. Присуство воде у мешавини гасова онемогућавало је метало-органске материјале да везују молекуле угљен-диоксида, али је тим научника са Универзитета у Калгарију успешно решио овај проблем. „Иновација у овом материјалу је та што добро

Друштво

10.12.2021 у 22:05

Не може оставка, мора отказ

Крагујевац – После оставке на место редовног професора Факултета медицинских наука (ФМН), Миодраг Стојковић, творац пројекта националне банке матичних ћелија, мораће да да и отказ. Оставка је више морални чин, каже Стојковић, а отказ је важећа правно-формална категорија, наводе на крагујевачком факултету и универзитету после још једног у низу сукоба који је избио због градње центара изврсности у Крагујевцу, која се отегла као гладна година, почев од 2015. када је започета. „Ако им је стало до терминолошке гимнастике и бирократске процедуре, изаћи ћу им у сусрет. Наравно да ћу дати отказ, оставка на место редовног професора била је моја прва реакција након што сам видео да су променили пројекат и угрозили рад и основне циљеве банке матичних ћелија и истраживачког центра”, рекао је

Друштво

08.12.2021 у 17:05

Србија тежи пуноправном чланству руског Обједињеног института за нуклеарна истраживања

Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић изјавио је данас да Србија тежи статусу пуноправне чланице при руском Обједињеном институту за нуклеарна истраживања (ОИНИ) што би, како је навео, „нашим истраживачима омогућило учешће у осмишљавању научних пројеката у различитим областима, с обзиром на мултидисциплинарну делатност Института”. Ружић је након разговора са шефом међународне сарадње ОИНИ из Дубне Дмитријем В. Камањином рекао да је важно што су две стране у октобру 2019. године потписале мапу пута, која својим активностима води до пуноправног чланства Србије у ОИНИ-ју. Он је истакао да је тај институт од великог значаја јер представља „један од највећих истраживачких центара у свету у областима физике честица, нуклеарне физике, физике кондензоване материје и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 15:49

Споразум САД и Ирана предвиђа фонд за обнову од 300 милијарди долара

17.06.2026 у 15:47

Због обилних киша у кинеској провинцији Гуангдонг евакуисано око 40.000 становника

17.06.2026 у 15:46

Кркобабић обишао обновљени Дом културе у селу Шупљак

17.06.2026 у 15:45

Мерц оценио заједничку декларацију као тријумф трансатлантског јединства

17.06.2026 у 15:40

Белорусија тражи објашњење од Кијева након напада дрона на аутобус са децом

17.06.2026 у 15:33

Мартиновић: Медитеранске игре су први тест за нову репрезентацију Србије