Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Култура

09.08.2021 у 14:00

Садржајан културни програм у САНУ

Српска академија наука и уметности у Београду током августа ће имати мултимедијални програм у виду концерата, предавања, изложби и позоришних представа, саопштила је ова културна установа, а пренео је Танјуг. Ауторско тумачење изложбе „Музички интермецо – Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског” Јасмине Јакшић Субић биће организовано 14. августа у Галерији САНУ (прво је одржано прекјуче), док је предавање „Музика и музичари Павла Бељанског” др Ире Проданов, као пратећи програм поставке, резервисано за 18. август. У просторијама Библиотеке САНУ од 18. августа све до 3. септембра у плану је реализација изложбе „Вукић Мићовић (1896–1981): поводом 125 година од рођења”. На репертоару САНУ су и два концерта, а прво ће наступати квинтет школе за музичке таленте из Ћуприје 12.

Друштво

18.07.2021 у 15:10

Српско-кинеска лабораторија основана пo идеји Си Ђинпинга

Недавно формирана српско-кинеска лабораторија „Један појас, један пут”, у којој ће наши и њихови научници, између осталог, производити нове лекове, у ствари је реализација идеје Си Ђинпинга, председника Кине, открива за „Политику” др Мирјана Михаиловић, директорка Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”. То је, истиче, прва заједничка лабораторија овог типа формирана на Балкану, док је према предлогу кинеског лидера отворено 50 таквих научних установа у свету. Заједничким знањем, искуствима, разменом истраживача Шангајског института „Материја медика” и института од националног значаја за Републику Србију, којим руководи Михаиловићева, доћи ће, како најављује, до нових открића која ће бити од значаја за нашу земљу. Истраживачи из Србије имаће прилику да заједно с колегама

Друштво

26.06.2021 у 19:17

Нишки НТП враћа самопуздање, потребни додатни капацитети

Научно-технолошки паркови (НТП) мозак су који ће другачије позиционирати целу Србију и све нас одвести у много бољу будућност, изјавила је данас председница Владе Србије Ана Брнабић поводом прве годишњице рада нишког НТП који већ, како је рекла, показује потребу за додатним капацитетима. „Научно технолошки паркове видим као мозак који треба да нас одведе у много бољу будућност, да нас позиционира као земљу каква Србија и јесте - не земљу јефтине радне снаге већ талентованих високобразовних стручних људи, способних да праве нове ствари, решавају проблеме на интовативне начине, да памет продају у иностранству за велики новац”, рекла је Брнабићева. Премијерка каже да ће све то донети бржи, динамичнији рад и развој, веће плате, пензије више новца у бужету и да су зато за њу НТП заиста

Друштво

21.06.2021 у 20:30

Виноградарство се сели на Златибор

Пред нама је тропско лето, а онда невероватан преокрет (фото/видео). Нећете веровати какве нас временске прилике очекују до краја године (узнемирујући садржај). Онлајн сетве оваквих наслова, испод којих су непоуздане или скроз измишљене дугорочне прогнозе, по правилу завршавају богатом жетвом кликова. А правим сетвама и жетвама и научно заснованим дугорочним прогнозама бави се шесточлани тим наших истраживача. Окупљени су око пројекта ИАПС, који финансира Фонд за науку у оквиру програма ПРОМИС, а циљ им је да „произведу” интегрисани систем агрометеоролошких прогноза за седам месеци унапред. Резултат њиховог рада ће током вегетационе сезоне 2022. корисницима бити бесплатно доступан на сајту iaps-project.com. – Да се разумемо, не можемо у јануару предвидети да ће, на пример, 15.

Свет

21.06.2021 у 20:30

Арктичка бића оживела после два и по миленијума

Док се на Арктику одржавају војне вежбе и траје трка за освајање овог леденог пространства пребогатог ретким металима и другим сировинама, климатске промене и отопљавање вечног леда научницима пружа невероватне могућности. Последњих неколико година у тим пределима, непријатељски расположеним према човеку, откривено је да живота и те како има. И не само да живот ту опстаје, него је могуће да јединке које су додуше мање од милиметра, када се одмрзну и нахране успевају и да се размножавају. Те животињице микроскопски видљиве, недавно пронађене у североисточном сибирском пермафросту (зони вечитог снега и леда), живе свој живот већ 24.000 година. После толико дуге хибернације у арктичком кругу, ове ротаторије (микроскопски бескичмењаци) извађене са ледом на дубини од 3,5 метара у средњем току

Магазин

08.06.2021 у 13:43

Гугл мапирао део људског мозга до најситнијих детаља

САН ФРАНЦИСКО - Компанија Гугл помагала је у прављењу до сада најдетаљније карте веза у људскоме мозгу која је показала невероватну количину детаља, укључујући обрасце веза између неурона, као и нешто што би могло да буде нова врста неурона. Мапа мозга, која је бесплатно доступна на мрежи, приказује 50.000 ћелија у три димензије, које чине 130 милиона синаптичких веза, а подаци износе 1.4 петабајта, што је око 700 пута већи капацитет од просечног модерног компјутера, пише Њу сајентист. „Ова карта је толико пуна података да стручњаци још нису стигли да је детаљно истраже”, казао је стручњак Вирен Џаин из истраживачког центра Гугла у Калифорнији, и упоредио је с људским геномом који се и даље истражује. Према речима биолошкиње Кетрин Дулак са Харварда, на мапи први пут може да се

Друштво

01.06.2021 у 13:29

Српска научница у финалу Европске награде за проналазаче

МИНХЕН - Српска научница Гордана Вуњак-Новаковић, нашла се у финалу престижне Европске награде за проналазаче, а номинована је у категорији Животно дело за иновативни допринос у биомедицини. Победнике у пет категорија бира независни међународни жири, Награду публике бира јавност, а од данас сви грађани Србије и дијаспора могу да гласају до 17. јуна преко сајта https://popular-prize.epo.org/, наводи се на сајту Европске канцеларије за патенте. Професорка Вуњак-Новаковић се две деценије бави истраживањима и применом биореактора који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији, а са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека Тренутно истражује и да ли би њихова технологија могла да помогне и опоравку плућа

Магазин

28.05.2021 у 14:14

Предмети Стивена Хокинга део поставке лондонског музеја

ЛОНДОН - Музеј науке у Лондону и библиотека Универзитета у Кембриџу потврдили су да су набавили велику колекцију предмета који су припадали познатом физичару Стивену Хокингу (1942-2018). Реч је о значајним радовима из теоријске физике и сценарију за његово појављивање у емисији ТВ-серије „Симпсонови”. Целокупан садржај Хокинговог кабинета у Кембриџу који је он користио последњих 16 година живота, његова опрема за комуникацију, сувенири, опкладе које је склапао у научним расправама и канцеларијски намештај, биће сачувани као део збирке која припада групи Музеја науке, преноси АП. Одабрани предмети биће изложени у лондонском музеју почетком следеће године, а званичници музеја се надају да ће организовати путујућу изложбу по Великој Британији пре него што је поставе као сталну у

Магазин

27.05.2021 у 11:15

Србија има нереалан број доктората

Да није следила жељу да сазна какви су далеки светови изван наше планете, уз име Тијане Продановић уместо доктор астрофизике, редовни професор универзитета и промотор науке, данас би писало психолог или инжењер. Била је радознало дете чији је омиљени цртани филм имао анимиране јунаке, који се питају шта је око њиховог малог универзума; обожавала је књигу „Хиљаду зашто хиљаду зато” и тек у гимназији сазнала да у Београду постоји катедра за астрономију. Све ово, када погледа с временском дистанцом, били су знакови поред пута за успешну каријеру. Необичну за светске оквире, а камоли за малу Србију. Постала је научник и предавач за свемир. Проф. др Тијана Продановић сликовито, темељно и с пуно љубави дочарава шта све чини наш и друге универзуме. То чини на радост најпре студената

Друштво

23.05.2021 у 19:29

Српски научници у потрази за супербатеријом

Да није њих, танки мобилни телефон у задњем џепу тесних фармерица никада не би постао део уличне моде, а за компјутером би у кафићима радили само конобари. Шалу на страну, литијум-јонске батерије уистину су преобразиле свет. Лагане, допуњиве и издржљиве, обезбедиле су енергетску аутономију телефонима и преносивим рачунарима, а широм отвориле врата ери електричних возила. И што је једнако важно, оне су ефикасно складиште енергије које су створили соларни панели и ветрогенератори. Међутим, баш као и батерија, ова прича има два пола. На минус страни је еколошка проблематичност експлоатације литијума, као и чињеница да овог драгоценог елемента у Земљиној кори има много мање од непрестано растућих потреба. А ту су и проблеми везани за цену и безбедност. Зато се последњих година

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 18:09

Нешовић: Полагање матуре у Нишу протекло у складу са стручним упутством

17.06.2026 у 18:08

План Г7: ограничава се увоз литијума изван партнерских земаља до 2030.

17.06.2026 у 18:04

Путин: Хитно помоћи жртвама украјинског напада у Бријанској области

17.06.2026 у 18:00

Војни рок од марта: Гашић најавио усвајање закона и велики талас запошљавања

17.06.2026 у 17:57

Брнабићева најављује најважније изборе у историји Србије

17.06.2026 у 17:51

Потписивање споразума између САД и Ирана могло би бити померено за данас