Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: археологија

Магазин

25.03.2022 у 20:00

Откривен саркофаг стар више од 700 година

Неколико гробница и тајанствени саркофаг, за који се верује да потиче из 14. века откривени су недавно приликом обнове париске катедрале Нотр Дам, која је страдала у пожару априла 2019. године. Пронашли су их радници који реконструишу здање старо више од 850 година и одмах су позвани стручњаци из Археолошког друштва, саопштило је француско министарство културе. Гробнице и саркофаг пронађени су у поду приликом постављања скела за обнову палог торња катедрале, а овом приликом откривени су и фрагменти осликаних скулптура, који су највероватније били део иконостаса. Претпоставља се да је реч о иконостасу чији су други делови пронађени још у 18. веку и данас се чувају у Лувру. Пошто је саркофаг стар више од 700 година напукао, археолози су уз помоћ мини-ендоскопске камере могли да проуче

Магазин

15.03.2022 у 20:00

„Оживело” лице жене из каменог доба

„Жена из Лагмансерена”, како у Шведској називају скелет стар 4.000 година, који важи за један од најстаријих пронађених у овој земљи, добила је захваљујући вештини археолога Оскара Нилсона и новој технологији ново лице. Наиме, он је за потребе музеја Вестернорланд поводом изложбе која прати 9.500 година становања људи у Шведској, реконструисао изглед жене из каменог доба уз помоћ 3Д принтера, глине и посебних техника. Током протекле две деценије Оскар Нилсон постао је пионир у реконструктивној археологији, и у овом периоду створио је изглед више од сто људи преминулих у давној прошлости. Када је почео реконструкцију главе жене из Лагмансерена о њој је знао да је била прилично ниска, са избаченом вилицом која је на посебан начин обликовала уста, ниско постављеним очима и асиметричним

Магазин

25.01.2022 у 20:00

Откривене сфинге краља и богиње лавице

Остаци две колосалне сфинге откривени су недавно приликом истраживања уништене гробнице краља Аменхотепа Трећег, објавило је египатско Министарство туризма и антиквитета. Египатско-немачки тим археолога пронашао је статуе до пола потопљене у води у храму у Луксору, у близини реке Нил. Ови стручњаци прво су открили велику колекцију огромних делова кречњака за које се касније испоставило да су остаци две велике статуе. На делу статуе који приказује главу краља Аменхотепа налази се немес – краљевски прекривач за главу, а представљао је један од симбола моћи египатских фараона. На зидовима храма откривени су и остаци цртежа који приказују ритуале и церемоније. Стручњаци из Египта и Немачке пронашли су и три бисте, као и три доња дела статуа, међу којима су остаци сфинге богиње

Друштво

02.12.2021 у 18:07

Бронзана Дијана надомак ауто-пута „Милош Велики”

Ваљево, Непричава – Дугачка „змија” огромног насипа будуће брзе саобраћајнице Ваљево–Лајковац, која ће спојити град на Колубари са ауто-путем „Милош Велики”, прекинута је у селу Непричава на извесно време. С разлогом. На заравњеном делу терена, издигнутом изнад Колубаре тако да га река никад не плави, археолози су, обављајући надзор на траси пута, лоцирали остатке грађевине из римског доба... Када је истраже и све документују, радови на изградњи пута биће настављени. Према речима Радивоја Арсића, археолога у Заводу за заштиту споменика културе Ваљево, реч је о сеоској кући породице вероватно нижег сталежа, с краја трећег и, могуће, већег дела четвртог века нове ере. – Објекат је димензија 12 пута 16 метара, са апсидом која се, по правилу, налази на североисточној, односно северној

Магазин

18.11.2021 у 08:47

Пронађен „храм сунца” стар 4.500 хиљаде година

КАИРО - Археолози верују да су открили један од изгубљених египатских „храмова сунца”, који датира из средине 25. века пре нове ере. На локалитету су пронађени посмртни остаци закопани испод другог храма у Абу Гурабу, око 19 километара јужно од Каира. Откриће Масимилијана Нукола, доцента египтологије на Институту за медитеранске и оријенталне културе у Варшави и његовог тима представљено је у емисији „Изгубљено благо Египта” на „Нешенел џиографик” . Још 1898. године, археолози који су радили на том локалитету открили су храм сунца фараона Нусера који је владао Египтом између 2400. и 2370. године пре нове ере. Нова открића објављена током недавне емисије сугеришу да је изграђен на врху остатака још једног сунчевог храма. „Археолози из 19. столећа ископали су само

Друштво

02.11.2021 у 11:09

Име новој људској врсти дао тим у којем су наши истраживачи

ЛОНДОН - Међународни тим истраживача, међу којима је један од водећих аутора Предраг Радовић, асистент на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, као и Мирјана Роксандић, професорка на Универзитету у Винипегу (Канада) најавили су именовање нове врсте фосилног човека - Хомо бодоенсис, која је живела у Африци пре око 500.000 година, и била је директни предак савремених људи, преноси „Evolutionary Anthropology”, као и водећи светски медији. Хомо бодоенсис се сматра директним претком модерног човека. Назив „бодоенсис”, наводи се у часопису, потиче од имена локалитета Бодо Џар у Етиопији, где је пронађена 600 000 година стара фосилна лобања која је типски примерак нове врсте, преноси Танјуг. Према новој класификацији, врста укључује средњоплеистоценске остатке људи из

Култура

13.10.2021 у 10:16

Србија има 194 археолошка налазишта утврђена као културно добро

Србија у овом тренутку има 194 арехолошка налазишта која су утврђена као културно добро и уписана Централни регистар непокретних културних добара, изјавила је помоћница министарке културе и информисања Данијела Ванушић. Она је на онлајн конференцији „Археологија 2021” ,коју су организовали Колор медија комјуникејшнс и Министарством културе и информисања, истакла да је у Србији поред тога регистровано 20.000 архелошких локалитета од којих највећи број тек треба да буде истражен. „Мало ко од наших суграђана није чуо за Лепенски вир или за Винчу...Виминацијум или Царичин град...Медијану или Гамзиград... са друге стране десетине мањих археолошких налазишта су познатија у међународним стручним круговима...Министатсртво културе и информисања сваке године на конкурсима у области археологије

Магазин

08.10.2021 у 20:00

Камена брда, нулта тачка времена

Имамо конкурента египатским пирамидама – тврде турски археолози који ових дана треба да почну ископавања у насељима Ајанлар, Јогунбурџ, Харбетсуван, Куртепеси и Ташлитепе. Ова испитивања су део прве фазе неолитског истраживачког пројекта Шанлиурфа који би требало да траје до 2024. године. Турска је недавно представила пројекат „Камена брда”, за који кажу да представља „нулту тачку времена” односно приказује једну од највећих промена у историји човечанства – од ловачког и сакупљачког до пољопривредног начина живота. Разоткрива се мистерија седам археолошких области – Гобеклитепе, Карахантепе, Гурџутепе, Сајбурч, Чакмактепе, Сефертепе и Јени Махале. Гобеклитепе, који датира од пре 12.000 година, већ је познат јавности као један од најстаријих храмова на свету и део је Унескове

Магазин

28.09.2021 у 20:00

Плоча „Гилгамешов сан” враћа се у Ирак

Глинена плоча стара 3.500 година откривена у рушевинама библиотеке древног месопотамског краља, која је украдена из ирачког музеја пре 30 година, коначно се враћа у Ирак. Глинена плоча исписана клинастим писмом вредна 1,7 милиона долара пронађена је 1853. године, као део збирке од 12 плоча у рушевинама библиотеке асирског краља Асурбанипала, пренео је АП. Ова плоча, како су стручњаци утврдили, садржи део чувеног „Епа о Гилгамешу” и спада у ред најстаријих религијских, али и литерарних текстова. Званичници верују да је илегално увезена у САД 2003. године, затим продата „Хоби лобију” и на крају изложена у Музеју Библије у Вашингтону. Федерални агенти заједно с истражитељима унутрашње безбедности плочу, познату као „Гилгамешов сан”, запленили су из музеја у септембру

Култура

12.09.2021 у 08:29

Aрхеолошки дан на Хисару, изложба пронађених предмета и етно-концерт

Прокупље - Рановизантијски новац из времена цара Јустинијана, копче накита из шестог века, германско копље са златном апликацијом из друге половине петог века, византијски крст, кресива, ножеви, грнчарија и остали предмети који су пронађени током ове године у оквиру археолошких ископавања на брду Хисар, грађани Прокупља моћи ће да виде у суботу на мини изложби. Целодневна манифестација се зове „ У славу града Светог Прокопија”, а почиње у 15 сати. Поред изложбе пронађених предмета најављено је и учешће витезова, чувара Белих Цркава из Куршумлије који ће се дружити са децом и грађанима, а за завршетак програма од 17 сати планиран је и концерт етно-групе „Руно”, који ће бити организован на самој тврђави чији су бедеми реконструисани током прошле године. ‒ Ми смо у овој години

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 02:10

Кишовито уз пад температуре

11.06.2026 у 01:58

У Русији потребно створити Поморски центар

11.06.2026 у 01:26

Валенсијa победилa Хувентуд у полуфиналу шпанске лиге

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана